Београд+ 17°C
Ниш+ 14°C
Слушајте Sputnik
    Седиште ЕУ у Бриселу

    Европа покреће „нуклеарну опцију“ против Пољске

    © AFP 2018 / Emmanuel Dunand/Pool
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Јована Вукотић, Сандра Черин
    1104

    Европски парламент покренуо је акцију против Пољске због забринутости да је влада те земље угрозила независност судства и ризикује да прекрши основне европске вредности. Eвропски посланици покренули су прву фазу такозване „процедуре владавине права“ против пољске владе, која би могла да доведе до суспензије гласачких права Пољске у ЕУ.

    Комитет за грађанске слободе ЕП сада мора да састави законски предлог како би званично затражио да механизам, познат као Члан 7, постане активан због „јасног ризика од озбиљног кршења вредости ЕУ“.

    Др Александар Митић, директор Центра за стратешке алтернативе, каже, међутим, да је дуг пут до активирања Члана 7, који се сматра такозваном „нуклеарном опцијом“, односно екстремно мером коју Европски савет може да спроведе против једне земље-чланице.

    „Чињеница је да је за тако нешто, по садашњим правилима ЕУ, неопходно јединство, односно консензус свих преосталих држава-чланица Уније. То у случају Пољске тешко да ћемо имати, пре свега због противљења Мађарске која би могла врло лако да уложи вето ако дође до гласања на ову тему. Иначе, саму Мађарску је у последњих седам година пет пута критиковао Европски парламент за урушавање људских права. Чињеница је да је сада Европски парламент био изузетно оштар према Пољској из низа, често и оправданих разлога, али то не мора да значи да ће доћи до самог санкционисања“, објашњава Митић.

    Он напомиње да постоје и неке друге мере које нису везане за Члан 7, попут оних које су финансијске природе. Уколико не дође до до компромиса и уколико се, каже Митић, случај Пољске пренесе на Европски суд правде, могло би да дође до одређених финансијских рестрикција тој земљи.

    „У овом тренутку нисмо близу било којој од ових опција, али сасвим је извесно да присуствујемо новом чину продубљивања кризе у односима између не само Пољске и ЕУ, већ и земаља Источне Европе, пре свега Вишеградске групе и Европске уније. Овде се конкретно ради о правосуђу, као и осуди одређених појава као што је марш који се догодио пре неколико дана, али не треба заборавити ни велика неслагања по питању миграната источних чланица ЕУ, пре свега чланица Вишеградске четворке и остатка ЕУ. Дакле, присуствујемо све дубљој кризи у односима држава-чланица ЕУ, што је веома лош знак за будућност ЕУ“, оцењује Митић.

    Сличног става је и Олег Неменски, експерт Руског института стратешких истраживања, који сумња да ће ЕУ увести санкције Пољској.

    „Ово ми више делује као покушај да се изврши притисак на Варшаву, како би се омекшала њена унутрашња политика поводом читавог низа питања, најпре у смислу реформе судског система, као и притиска како би Пољска одлучила да учествује у програму пријема избеглица. Варшава се не сусреће са оваквим проблемом први пут, а сличне проблеме је имала и Мађарска. Будимпешта је имала конфликт са органима ЕУ и чини се да је, такорећи, победила у том конфликту, односно инсистирала је и истрајала у реформама које је спровела владајућа партија. Варшава сматра да је Пољска чак и значајнија држава и да би баш зато требало да има снаге да одоли свим покушајима ЕУ да се меша у њене унутрашње послове“, сматра Неменски.

    Виктор Надеин Рајевски, виши научни сарадник Института светске економије и међународних односа Руске академије наука, верује да ће ЕУ наставити да врши притисак на званичну Варшаву.

    „Пољској ће из ЕУ бити упућени одређени захтеви, али и она сама има амбиције да постане ’шеф‘ Вишеградске групе, да буде заступник те ’нове Европе‘. Са друге стране, ставови Пољске и осталих земаља те групе не подударају се. На све то, ставови и потребе ’нове Европе‘ се подударају са оним чему теже старе чланице европске породице“, каже Рајевски за Спутњик.

    На питање да ли би евентуално увођење европских санкција Пољској утицало на популарност владајуће партије у тој земљи, Олег Неменски за Спутњик каже да би то за њих несумњиво био јак ударац.

    „Тренутно се добро котирају, али ово може бити прилично опасна ситуација јер би могући пораз на европском нивоу могао бити фаталан за гарнитуру која је на власти. Опозиција би искористила такве околности да убеди већину становништва да владајућу партију чине фашисти, што се и иначе често може чути. То би, другим речима, могло да представља опасност за унутрашњу стабилност Пољске“, примећује Неменски.

    Александар Митић верује да су земље Вишеградске четворке, упркос лошим односима са Бриселом, ипак прилично далеко од тога да би могле напустити ЕУ.

    „Постоје ту како економски тако и геополитички разлози. Мислим да ће Сједињене Америчке Државе учинити све да Пољска остане у Европској унији управо из геополитичких разлога, пре свега због екстремног антируског става који Пољска, нажалост, има према Русији. На то Пољска и рачуна када је реч о њеном односу према Бриселу. Чињеница је да су односи Будимпеште и Варшаве са Бриселом доста лоши, али далеко смо од неке приче о изласку ових земаља из Европске уније. Међутим, евроскептицизам у тим земљама расте, што видимо не само по питању одлука које доносе владе у Будимпешти и Варшави, већ и по резултатима избора у земљама попут Чешке и Словачке“, закључује Митић за Спутњик.

    Тагови:
    Мађарска, Пољска, ЕУ, санкције
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога