Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    125179
    Пратите нас

    Када се говорило о Србији, до сада смо чули да се у политичком контексту користе разне фразе, најчешће „штап и шаргарепа“, а од пре неки дан у оптицај је ушла и „политика смоквиног листа“. Ево и зашто.

    Адам и Ева по Библији користили су лист смокве како би сакрили своју голотињу након што су згрешили, а две хиљаде и кусур година касније, смоквин лист је метафора коју ЕУ користи како би прикрила своје намере. Наиме, Европски парламент израдио је интерни документ у коме сугерише својим запосленима како да убудуће наступају у јавности како би Србима било јасно, шта се заправо од њих очекује кад је реч о нормализацији односа са Приштином. А све у светлу европских интеграција Београда.

    Ово је укратко и резиме европског документа који је израдио генерални директорат за међународна питања ЕП и Европској унији уз напомену „да је Косово и даље за многе Србе горка пилула која треба да се прогута, те да с тога сматрају да је довољан „политички смоквин лист“, да се ублаже бриге око независности Косова.

    Шта је крајња поента овог документа, и шта се крије иза „политике смоквиног листа“?

    По речима Стефана Сурића са Факултета политичких наука, ни овај документ нема неку званичну тежину али има свој циљ — објаснити шта се све то подразумева кад се каже нормализација односа са Приштином.

    „У току наредне године се очекује потписивање свеобухватног споразума о нормализацији односа где се пре свега наглашава међународно правна обавезност тог споразума, а та реч нормализација поприма још већу мистичност. У овом спорном документу се наглашава да то не значи и признање Косова. Међутим, да подсетим, Србија се још раније у бриселском документу обавезала да неће блокирати Косово на путу европских интеграција. Тако да нормализацију односа можемо читати и као потврђивање свих досадашњих договора постигнутих у Бриселу, и решавање још неких отворених питања који се пре свега тичу српских питања, од ЗСО па надаље, а да заузврат Србија престане да блокира чланство Косова у међународним телима као што је Унеско и Интерпол“, наводи Сурлић.

    Политиколог Јелена Вукоичић, „политику смоквиног листа“ тумачи као последицу политике, по којој није логично да Србији буде дозвољено да уђе у ЕУ, а да пре тога Брисел не изврши максимални притисак на Београд, да дâ зелено светло Косову да уђе у Уједињене нације.

    „Хипотетички, ако Србија уђе у ЕУ, а да Косово остане у овом лимбу, дакле ни тамо ни вамо, без шансе да добије столицу у УН, уколико Србија на то не пристане, онда Брисел није ништа урадио. Значи, ЕУ има свакако циљ да изврши максимални притисак на Србију у процесу придруживања ЕУ, да се пре него што постане пуноправна чланица, једноставно одрекне Косова. То је и једини начин да даље Косово настави евроинтеграције и да буду задовољни и Брисел и Вашингтон“, објашњава Вукоичићева.

    Наша саговорница појашњава да би Србија као пуноправни члан ЕУ била равноправан члан са осталим државама, што значи и да би се исто и питала. Другим речима, додаје она, имала би моћ одлучивања.

    „Као члан она нема такву врсту обавезе да испуњава све што јој стигне из Брисела, а постаје и учесник у процесу доношења одлука на нивоу ЕУ. Бриселу, а ни Вашингтону и Приштини, наравно да овако нешто не би одговарало, и нема дилеме да им је стало да желе да заокруже причу око Косова, пре него што Београд стигне до чланства“, уверена је Вукоичићева.

    Наша саговорница закључује да је ово вероватно потез којим Европа жели да види и какво је расположење људи у Србији, када је у питање ЕУ, и да ли је могуће да се људи у Србији убеде да је питање Косова много мање битно за њихов квалитет живота, од уласка Србије у ЕУ.

    Она додаје да је могуће да ЕУ планира неку кампању у Србији у коју би уложила и неки новац како би се људи убедили да је за њих битније ЕУ него Косово, с обзиром да постоји стална осцилација у истраживањима који степен наших грађана је заинтересован за ЕУ.

    „Лицитира се фактички са идејом да ће људима, можда, за неких пет година када се будемо још више приближили ЕУ та идеја бити примамљивија него идеја држања за суверенитет Косова по сваку цену“, процењује наша саговорница.

    Аутори анализе стављају до знања да је у Србији „сваки корак који се сматра претњом територијалној целовитости или суверенитету Србије, а то посебно укључује губитак Косова, виђен као опасност по опстанак нације“. У посебним Препорукама за ЕП се наводи да Парламент ЕУ „мора у сарадњи с Европском комисијом помоћи у развијању стратегије обраћања кад је у питању оно што се од Србије на путу ка чланству очекује везано за Косово“.

    Слично:

    Вучић: Праљков чин није кукавички, али имам поруку за ЕУ
    Тилерсон објаснио како се САД и ЕУ боре против „руске агресије“
    ЕУ одобрила употребу опасног хербицида на још пет година
    ЕУ: Закон о страним агентима угрожава независне медије у Русији
    Порошенко жели „четири савеза“ са ЕУ
    Туск Порошенку: ЕУ неће признати уједињење Крима са Русијом
    Председница Литваније: Дуг је пут Украјине у ЕУ
    Блумберг: ЕУ ставља Србију на „црну листу“?
    ЕУ и САД желе да дискредитују Русију уочи Светског првенства у фудбалу
    Руски аналитичари: Пресуда Младићу је цена коју Србија плаћа за улазак у ЕУ
    Тагови:
    документа, ЕУ, Косово и Метохија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога