Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Јужнокинеско море

    Америка потпаљује ново жариште — Кина чека потез Трампа да „прогута“ Тајван

    © AP Photo / Јужнокинеско море
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише ,
    1593
    Пратите нас

    Војна сарадња Тајвана и САД ужасно иритира Пекинг, док се са друге стране Вашингтон боји војног сценарија и присаједињења Тајвана Кини.

    Одлука америчког председника Трампа да озваничи закон према којем ратни бродови САД могу редовно да се усидре у лукама Тајвана, изазвала је оштре реакције кинеских званичника. Потпарол Министарства иностраних послова Кине рекао је да „иако одредбе закона које се тичу Тајвана нису правно обавезујуће, оне озбиљно нарушавају политику ’једне Кине‘“.

    У критикама америчког потеза још даље је отишао Ли Кесин, министар саветник у Амбасади Кине у САД, који је поручио да „оног дана када амерички ратни брод стигне у луку Каосхјунг, тог дана ће наша армија присајединити Тајван војном силом“.

    Имајући у виду незадовољство Пекинга најновијим Трамповим потезом, поставља се питање — да ли је Тајван ново кризно жариште у односима САД и Кине?

    Андреј Карњејев, заменик директора Института за Азију и Африку у оквиру Универзитета „Ломоносов“, за Спутњик објашњава да Вашингтон доживљава Тајван као веома важно упориште свог утицаја у региону.

    „У том смислу, када је реч о обуздавању Кине, улога Тајвана се може упоредити са улогом Јужне Кореје и Јапана. Притом, САД неће признати независност Тајвана, али оне нису заинтересоване да Кина ’прогута‘ то острво. Тајван у принципу може да постане кризно жариште, али цео тај процес се одвија циклично — тензије расту, па се ситуација стабилизује и чини се да је на помолу нормализација односа, али се нешто касније криза опет понавља. Војна сарадња Тајвана и САД ужасно иритира Пекинг, док се са друге стране Вашингтон боји војног сценарија и присаједињења Тајвана Кини. Зато прати ситуацију и покушава да направи баланс у региону, па је одговор на растућу војну моћ Кине управо повећање војне помоћи Тајвану“, каже Карњејев, али додаје да се САД се ипак труде да не провоцирају Пекинг, па Тајвану не испоручују најсавременије наоружање.

    И Борислав Коркоделовић, спољнополитички коментатор и стручњак за Далеки исток сматра да је Тајван најосетљивије питање у односима између САД и НР Кине.

    „Још у време Хладног рата када је НР Кина била непризната од Вашингтона, Тајван је био главно упориште САД. То острво, које спада међу високо развијене привреде света, било је својеврстан ’непотопљиви носач авиона‘ за америчку армаду у Азији. Од онда су САД и Кина значајно поправили дипломатске односе, Вашингтон је прихватио политику ’једне Кине‘ и такозване принципе ’три коминикеа‘ у односима између држава, у којима је једно од кључних места питање Тајвана. Наиме, САД су се тиме обавезале да ће постепено почети да смањују војну помоћ Тајвану“, напомиње Коркоделовић.

    Када је реч о последњем Трамповом потезу, додаје наш саговорник, амерички председник заправо не мора да поштује одредницу закона који се односи на Тајван.

    „Кинески аналитичари сматрају да је то један од покушаја САД да у укупним, веома сложеним односима са Кином, покушају да добију још један аргумент у низу тема о којима две суперсиле разговарају. САД желе да изврше додатни притисак на Пекинг, јер је једна од основних политика председника Трампа да проба да умањи огроман спољнотрговински дефицит који Америка има у трговини са Кином. Дакле, све је опет у функцији њихових будућих преговора, па сматрам да је и ово само један од тактичких потеза председника Трампа, како за домаћу публику, тако и ради неке боље преговарачке позиције у будућем разговорима са Кином“, указује Коркоделовић.

    Ипак, додаје Коркоделовић, не треба заборавити да је Тајван, што се тиче Кине, својеврсна црвена линија.

    „За Пекинг је Тајван побуњена провинција и односи између острва и копна су деценијама били веома лоши. Током педесетих година прошлог века регуларна су била бомбардовања најистуренијих тајванских малих острва и тада се увелико причало да председник Мао припрема инвазију на Тајван. Међутим, то се није догодило, а од онда је ситуација постала знатно боља. Када је Кина почела да се отвара, међу првим инвеститорима били су тајвански пословни људи. Међутим, од прошле године када су председница Цај и њена опозициона партија дошли на власт, ти односи су поново нарушени, јер она настоји да што је могуће више стекне подршку у САД“, каже Коркоделовић.

    Ни Андреј Карњејев не мисли да ће доћи до војног присаједињења Тајвана Кини.

    „То је изјава средње рангираног дипломате, што је посебан жанр у кинеској спољној политици, када се по одређеним питањима прво оглашавају ниже рангирани државни функционери. Било би нелагодно да изјаву тим поводом даје, рецимо, шеф дипломатије или његов заменик. На тај начин Кина поручује да је веома незадовољна због одређених ствари, али при томе оставља себи маневарски простор да каже: ’Ми смо и даље за мир и стабилност у региону‘. Такве изјаве су инструмент утицаја на јавно мњење, али можемо да будемо мирни — рата неће бити“, закључује Карњејев за Спутњик.

     

    Тагови:
    тајван, САД, Кина, трговина, војска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога