Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Монтажер у телевизијском центру Остакино у Москви

    Уредници бирају: 2017. обележили Сирија, Трамп и један историјски догађај за Србију

    © Sputnik / Ramil Sitdikov
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    0 14

    Претходну годину обележили су бројни догађаји на светској и домаћој сцени које су медији у Србији неуморно пратили. Главни уредници дневних листова Политика, Вечерње новости и портала Спутњик Србија издвајају оне најупечатљивије.

    Жарко Ракић, в.д. главног и одговорног уредника дневног листа Политика, за Спутњик каже да је година за нама била веома повољна за медије утолико што је била богата темама о којима су могли да извештавају, да их анализирају и да покушају својим читаоцима и гледаоцима да открију позадину онога што се око њих догађа.

    Сирија

    Када је реч о светским вестима, напомиње Ракић, оно што пада у очи је да је један рат, онај у Сирији, приведен крају.

    „На почетку године то је изгледало скоро као немогућа мисија. Међутим, корак по корак сиријске трупе председника Асада су уз помоћ руских снага успеле да победе Исламску државу у Сирији. Истовремено, она је побеђена и у Ираку, тако да је ситуација на крају ове године сасвим другачија када је реч о тој терористичкој творевини на Блиском истоку. У самом финишу 2017. имали смо и један потез америчког председника Доналда Трампа који је најавио селидбу америчке амбасаде из Тел Авива у Јерусалим, што је само додатно закомпликовало ситуацију у овом региону који је већ деценијама најнемирнији на свету и удаљило мир и коначно решење овог вишедеценијског проблема много даље од реалности“, каже Ракић.

    Да је завршетак борбе против тероризма у Сирији најзначајнији догађаји претходне године сматра и Љубинка Милинчић, главна и одговорна уредница радија и веб-портала Спутњик Србија.

    „Русија је ту направила веома важну ствар јер је у тренутку када је ушла у Сирију — та земља била пред распадом. Да је руска интервенција каснила само недељу дана, Сирије вероватно више не би било. Нажалост, озбиљна борба која је вођена некада није била само против терориста, јер се показало да су у том рату на различитим странама учествовали људи који би по дефиницији морали да се боре против тероризма. Показало се да су многе земље које су се на речима бориле против тероризма, заправо помагале терористе, а помагано је и опозицији која се оружјем борила за нека своја права. Све је то у једном тренутку побеђено и то је заиста велика заслуга руске армије. С друге стране, то је показало и способност руске армије. Русија је том победом поново изашла на светску политичку сцену као врло озбиљан играч и поново се показало оно што је одавно требало да знамо — да без Русије ниједан проблем не може да се реши“, објашњава Милинчићева.

    Сусрет Путина и Вучића

    Догађај који је за нашу земљу веома важан, напомиње главна уредница Спутњика, јесте недавна посета председника Вучића Путину.

    „Нашем председнику је заиста дата важност на коју ми нисмо навикли у другим земљама. Нисмо навикли да се наш председник дочекује као председник једне светски заиста важне земље, а слушали смо и нашег министра иностраних послова који је делио лекције у Америци — како треба дочекати госте. Најчешће су наши највиши представници примани малтене на кроз кухињски улаз и испраћани да дају изјаву иза некакве ограде и на неком излоканом асфалту. Међутим, показало се да има земаља које нас другачије доживљавају. Наравно, нашој сујети то годи и мислим да је показало и свету колико је Русији ова земља важна. Показало се да се према Србији, без обзира на то што је мала земља и под великим притисцима, ипак мора са уважавањем односити. Ја се надам да ће то имати позитивног ефекта, јер су први ефекти били негативни а притисци постали све јачи“, каже Милинчићева.

    Састанак српског и руског председника у Москви издваја и Милорад Вучелић, главни и одговорни уредник листа Вечерње новости.

    „Оно што је обележило годину, а догодило се на њеном самом крају, јесте сусрет Владимира Владимировича Путина са Александром Вучићем. Та тродневна посета на Светог Николу један је историјски догађај који је изазвао велику пажњу и медија и јавности, јер је и са једне и са друге стране то била нека врста пријатељског исијавања и јасно је да ће Србија имати како подршку у својим међународним борбама и неприликама које је сналазе, тако и читав низ економских привилегија“, напомиње Вучелић.

    Доналд Трамп

    Говорећи о битним светским дешавањима која су претходне године заокупила пажњу листа на чијем је челу, Вучелић подсећа да 2017. почела врло значајним догађајем — избором и инаугурацијом Доналда Трампа за председника САД.

    „Много пажње смо томе посветили и много је било очекивања, али су се многа од њих изјаловила. Друга важна ствар био је ’брегзит‘ и почетак преговора о изласку Велике Британије из ЕУ. Такође, на достојанствен начин смо ожалили смрт Виталија Чуркина, човека који је здушно бранио српске интересе и високо подигао руку у СБ УН када је гласао против британске резолуције о геноцидности нашег народа. Још једна смрт је такође била у средишту пажње — Збигњева Бжежинског, једног од твораца многих опаких ствари које су се догодиле у свету. То јесте вредно помена, али морам да кажем да није изазвало неку посебну жалост. Такође, било је пуно терористичких аката претходне године, између осталог и у Манчестеру, али и политичких напада попут свргавања Роберта Мугабеа, вишегодишњег председника Зимбабвеа“, каже Вучелић.

    Долазак Трампа на власт издваја и уредница Спутњика Србија.

    „Њега смо чак и ми дочекали са некаквом надом да ће се свет променити јер се Америка променила, хтела она то или не. Међутим, није се променио однос САД према свету. Све те промене у Америци Доналд Трамп плаћа ценом која ће их скупо коштати у међународним односима. Колико год он говорио о жељи да са Русијом успостави пристојне односе, он то није урадио и нажалост, под његовом влашћу, односи Русије и Америке су се драматично погоршали. Последице тога ће бити лоше по цео свет. Гледали смо и читали у интервјуу Оливера Стоуна са Путином, када он руског председника пита: ’Зашто Американце називате партнерима, кад су вам они више непријатељи?‘, а Путин каже: ’Ми и Американци морамо бити партнери, јер ако то не будемо, лоше ће бити целом свету‘. Ја се надам да ће то схватити и друга страна“, поручује Љубинка Милинчић.

    Северна Кореја

    Жарко Ракић, в.д. главног уредника Политике, подсећа да се током читаве године провлачило питање — шта ће бити са Северном Корејом?

    „Пјонгјанг је сваки час имао неку нову ракету пробу, провоцирао пре свега Јужну Кореју, плашио Јапан и ставио на велику пробу администрацију у Вашингтону, јер осим санкција и њиховог пооштравања није било других наговештаја како би Северна Кореја могла да се уразуми. Претња ратом се спомињала као могућност, али на срећу ништа конкретније се у том правцу није догађало, тако да ће питање Северне Кореје свакако бити нешто чиме ћемо се бавити и наредне године“, напомиње Ракић.

    Немачка

    Када је реч о Европи, Ракић као главни догађај издваја парламентарне изборе у Немачкој.

    „Неприкосновена канцеларка и владарка Немачке Ангела Меркел је, да тако кажем, извојевала Пирову победу. Немачка је још без владе, а када је Немачка без владе, то значи да ни Европска унија не може да функционише пуним капацитетом. Остаје нам да видимо да ли ће у Берлину влада ’велике коалиције‘ бити заиста формирана у јануару или фебруару, тако да би и Немачка и Европска унија могле да се озбиљније позабаве многобројним проблема који су се у међувремену нагомилали“, oцењује Ракић.

    Избори у Србији

    Догађаје на домаћој сцени, каже Ракић, обележили су председнички избори, за које знамо како су се завршили.

    „Упркос очекивањима да би резултат избора могао да донесе мало више мира на домаћој политичкој сцени, то се није догодило. Политичка ситуација у Србији је таква да се сваки час дешавају нове свађе и нови проблеми, од Скупштине преко улице, па су некако у други план пале економске мере и показатељи опоравка српске привреде. Државни дуг је осетно смањен и приближили смо се мађарским критеријумима који нас квалификују за чланство у Европској унији, догодило се повећање плата и пензија, а током читаве године су оцене ММФ-а биле веома позитивне. Мислим да је 2017. поставила добар темељ да у наредну годину улазимо, мислим с правом, као умерени оптимисти“, оцењује Ракић.

    И главни уредник листа Новости као један од најзначајнијих догађаја у претходној години издваја победу Александра Вучића на председничким изборима и његову инаугурацију.

    „Читав политички живот се, на неки начин, свео управо на њега. Или је он у некој политичкој акцији или други сматрају да је њихова политичка акција заснована на томе да га оговарају и опањкавају, па тако можемо констатовати да је политички живот у Србији знатно редукован“, констатује Вучелић.

    Тагови:
    2017, свет, медији
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога