Слушајте Sputnik
    Сцена из цртног филма Успавана лепотица

    Инспиришу ли бајке силоватеље

    © YT/ Mystery Person
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    2519

    Јапанска професорка женских студија Казе Мута тврди да ликови из бајки инспиришу сексуалне предаторе на злостављање жена. Ради се о радикално феминистичком тумачењу стварности у коме се право зло сакрива, само зато што га чини жена, а спасилац проглашава злим само зато што је мушкарац.

    Сексуални злочини, који све чешће излазе на светло јавности на Западу, имитација су понашања мушких ликова у бајкама, тврди јапанска професорка женских студија и ауторка књига о сексуалном злостављању Казе Мута.

    Љубљење без пристанка је сексуални чин, сматра Мута, и додаје да су сексуални злочини који се све чешће догађају у Холивуду имитација понашања мушких ликова у бајкама, као што су „Снежана и седам патуљака“ или „Успавана лепотица“.

    Тврдња професорке Муте долази као реакција на догађаје у Холивуду, где је у октобру за сексуално злостављање више десетина глумица оптужен моћни холивудски продуцент Харви Вајнстин.

    Захваљујући кампањи на друштвеним мрежама #MeToo (И ја), за сексуално злостављање у Америци оптужено је у последњих неколико месеци око педесет моћних јавних личности, глумаца, продуцената, политичара и судија, док су у Великој Британији, под истим оптужбама, два министра из кабинета Терезе Меј приморана на оставке.

    У духу оваквих оптужби одржана је и додела Златног глобуса, друге по значају америчке награде за филмску уметност после Оскара. Велики број званица био је обучен у црно, у знак солидарности са жртвама сексуалног насиља.

    Чини се да су ствари мало измакле контроли, јер се у медијима све више налазе приче о томе како да се мушкарци понашају у атмосфери када свака реч, коментар, потез, корак, поглед морају да се добро одмере јер могу да се протумаче у контексту сексуалног злостављања.

    Како се у све то уклапају бајке? Волт Дизни је својевремено екранизовао „Снежану и седам патуљака“ и „Успавану лепотицу“, које не само да су добиле бројне награде, већ су освојиле и срца многих генерација. Ти се филмови и даље приказују, а ликови Снежане и Трнове Ружице, онакви како их је Дизни замислио, постали су архетипови.

    У оба филма постоји сцена у којој принц, опчињен лепотом девојке која је проклета и може да се врати у живот само пољупцем заљубљеног, њу љуби и оживљава. Досадашња тумачења симболике овог пољупца била су да је љубав јача од смрти. Она су у складу и са фундаменталним хришћанским учењима.

    Међутим, мишљење јапанске професорке је другачије. Према њеном мишљењу, принчеви из бајки су сексуални предатори.

    Весна Станојевић из Сигурне женске куће каже да је оваквим тумачењем бајки изненађена, и да она лично те ликове никада није доживљавала на такав начин. Пољубац који некога враћа у живот за њу је пример љубави и нежности.

    У бајкама, каже Станојевићева, постоје и сцене које изазивају непријатност, као што је сцена када ловац сече стомак вуку и из њега извлачи Црвенкапу и њену баку.

    „Не мислим да су то поводи за нешто лоше. Не слажем се са професорком. За мене тај пољубац нема то значење. Не мислим ни да су то поводи за неке друге ствари које су се догађале у вези са Холивудом и сексуалним узнемиравањем жена које се дешава свуда у свету, што је евидентно, али не налазим корен у бајкама. Мислим да то није нешто што је повезано са бајкама и причама са којима смо сви одрастали“, каже Станојевићева.

    Примере сексуалног предаторства можемо да нађемо у многим филмовима или уметничким делима, али када се боље обрати пажња, на крају долазимо до закључка да се не ради о томе, додаје Станојевићева. Онај који врши сексуално насиље над женама не мора да буде инспирисан медијима.

    Оно што се сада догађа у Америци и Британији Станојевићева назива помодарством. Сексуално узнемиравање у прошлим временима није препознавано као проблем, каже Станојевићева.

    „Што је то после толико година извучено, па је постало проблем број један, по мени је мало и помодарство. Потребно је о томе да причамо јер то је актуелно. Наравно, и свест жена је подигнута на ниво да оне неће да прихвате разне ствари које им се нуде да би задржале посао или позиције на којој јесу, а када не прихвате да оне буду те које су оптужене да су урадиле нешто што је непримерено или су некога изазвале. По мени, треба о томе писати, треба све изнети на видело, али умереније, и да се о томе говори на начин који ћемо сви да схватимо и да прихватимо“, закључује Станојевићева.

    Бајке се уводе у живот детета онда када родитељи почну дете да припремају за спољашњи свет, почиње свој коментар „налаза“ професорке Мута психотерапеут Зоран Миливојевић.

    Важна порука коју бајке носе је да у спољашњем свету постоји зло. Други део поруке коју бајке носе је да доброта, правда и лепота побеђују зло, и та порука је уткана и у бајке које је професорка Мута споменула.

    „Ти мушкарци су спасиоци, који својом љубављу спасавају те женске ликове и потребно је имати доста велики отклон од реалности да би се то тумачило на неки други начин. Међутим, чим кажете професорка на женским студијама, онда ми је јасно да се ради о једном идеолошком читању. Да се ту учитавају неке ствари које је врло тешко разумети на такав начин осим ако нисте идеолошки испрограмирани“, каже Миливојевић.

    Идеолошка програмираност у овом случају подразумева сагледавање односа мушкарца и жене као односа тлачитеља са потлаченом женом, додаје Миливојевић.

    „Ако мушкарац помаже жени, то ’по—моћ‘, она је немоћна, а он је моћан и помаже јој да изађе из неприлике у којој се нашла. Међутим, већина тих радикалних феминисткиња које су концентрисане око студија рода стално покушавају да однос мушкарац—жена или прочитају као конфликт или да оправдају постојање конфликта, тако да је њена прича сасвим различита. Значи, није прогонилац Снежанина маћеха која је отровала јабуку, него је прогонилац принц који својим акцијама доводи до тога да њој бива спасен живот“, објашњава Миливојевић.

    Проблем је у томе што све више жена и млађих мушкараца, каже Миливојевић, „купује“ овакав дискурс, ствара конфликте између мушкараца и жена и окреће их једне против других и на тај начин слаби кохезију и емотивне везе које треба да постоје у сваком здравом друштву.

    Сексуално предаторство термин је повезан, каже Миливојевић, за педофилију и нема везе са одраслим женама, које, као одрасле личности, имају, како каже, одговорност и за себе и за друге — које могу да се заштите.

    „Та хистерија, која тренутно влада и на коју се сви ’каче‘ како би постигли властиту популарност, по мени је у основи сасвим погрешна. Јер многе од тих жена, које су се огласиле да су жртве сексуалног узнемиравања или да су биле, условно речено, присиљене на некакве сексуалне активности да би успеле у каријери, у ствари нису биле присиљене. Кад кажем присиљена, корен речи је сила. Над њима није примењена сила, него су вероватно биле уцењене да изаберу. Лакши пут је ако пристану на сексуалне активности, а тећи пут је или ће се врата затворити ако не пристану. И то је био њихов избор. Дакле, избор одрасле особе која тог тренутка одлучује шта је за њу најбоље“, каже Миливојевић.

    Иза прича о сексуалном узнемиравању које се догодило много година раније могу да стоје разни мотиви, поготово ако их причају наводне жртве на заласку каријере.

    „Тако да ми се чини да је цела та прича, у ствари, понижавајућа за жене зато што их своди на позицију детета — значи, мало дете које не може да се заштити, не може да донесе праву одлуку и зли, по правилу мушкарци, који су то дете искористили. Та врста приче, дискурса или наратива, која сад тренутно влада и која се пласира, по мени је нешто што има неку дубљу позадину и која се углавном своди на то да се неки конфликти који постоје решавају и кроз дисквалификације тог типа“, закључује Миливојевић.

    Шта стоји иза пада холивудског могула, какав је доскора био Харви Вајнстин, остављамо по страни. Сигурно је да се његов живот из основа променио јер је добио отказ у сопственој компанији, политичари које је финансијски помагао одрекли су га се, а супруга га је напустила.

    Једно је сигурно — бајке нису те које људе мотивишу да чине лоша дела. Оне су ту да утоле исконску потребу човека за сазнањем да је зло могуће победити и надвладати.

     

    Слично:

    Секс и кокаин скандал тресе британску морнарицу
    Секс-скандал: Европски парламент — легло блудника
    Скандал: Након секс-маратона избачена из Олимпијског села
    Тагови:
    радикални феминизам, женске студије, сексуални предатори, Трнова Ружица, Снежана и седам патуљака, бајке, Трнова ружица, Снежана и седам патуљака, Харви Вајнстин, Казе Мута, Волт Дизни, Весна Станојевић, Зоран Миливојевић, Холивуд, Јапан, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога