Београд+ 5°C
Ниш+ 10°C
Слушајте Sputnik
    Руски војник

    Брисел спрема још један услов за Србију: Мета поново Руси

    © AP Photo/ Дарко Војиновић
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош
    1496

    Поводом изјава српских званичника, пре свега премијерке Ане Брнабић, који су поново отворили питање статуса особља Српско-руског хуманитарног центра у Нишу, у Бриселу кажу да је њихов став непромењен. У неком тренутку преговора о приступању ЕУ би могла да затражи од Србије да одустане од давања специјалног статуса Центру, кажу саговорници Спутњика.

    Међутим, они напомињу како је важно је да се осигура да Центар буде, како кажу, у потпуном складу са учешћем Србије у механизму ЕУ за цивилну заштиту, али и у складу са њеним ширим обавезама „које проистичу из духа приступних преговора са ЕУ“.

    У Бриселу подсећају да ЕУ има уверавања добијена од српских власти да Центру неће бити додељена војна функција нити ће бити коришћен као средство за регионалну координацију, што би, став је ЕУ, било у супротности са ЕУ механизмом цивилне заштите. Чему онда истицање да центар мора да функционише „у складу са обавезама у духу ЕУ приступних процеса?

    Георгиј Енгелхард са Института за славистику Руске академије наука за Спутњик каже да би Европска унија у неком тренутку преговора о приступању Унији могла да затражи од Србије да одустане од давања специјалног статуса Центру у Нишу.

    „Историја односа ЕУ и Србије је историја условљавања. Брисел је прво тражио од Београда да сарађује са Хашким трибуналом, због чега Србија заостаје за неким другим земаљама бивше Југославије када је реч о европским интеграцијама. Сада се поставља услов који се тиче усклађивања спољне и безбедносне политике. У сваком случају, хајка против Хуманитарног центру у Нишу је невероватан цинизам, јер се ради о људима који спасавају животе, не само у Србији, него и у региону. Али ова хајка је у складу са стратегијом избацивања Русије са Балкана, а пошто Русија, за разлику од САД, нема војне базе у региону, на мети је Хуманитарни центар“, каже Енгелхард.

    Званичници из Брисела очигледно не знају да је Српско-руски хуманитарни центар од 2016. године члан Међународне организације цивилне заштите чије је седиште у Женеви. То је кровна светска организација која брине о безбедности људи на готово читавој планети.

    Има 57 сталних земаља-чланица, међу којима су Кина, Кипар, Куба, Палестина, Јужна Кореја, Русија, Уједињени Арапски Емирати и Саудијска Арабија. Србија тренутно има статус посматрача, који између осталих имају и Португалија, Словачка, Швајцарска и Француска.

    Кодиректор Српско-руског хуманитарног центра Бојан Гламочлија каже да је сарадња с овом организацијом изузетна, а да се будући планови најбоље препознају по заједничким вежбама, али и по опреми која стиже у Ниш из земаља Европске уније.

    „Свакодневно с њима размењујемо информације, од њих смо добили и добар део опреме за спасавање, а део је прослеђен и Сектору за ванредне ситуације МУП-а Србије. Прошлог месеца имали смо заједнички састанак на Академији цивилне заштите у Москви, на коме се одлучивало о даљим заједничким обукама спасилаца. Окупили су се представници 25 земаља које су активне чланице те организације. Донете су одлуке о формирању оперативних тимова за едукацију на терену“, објашњава Гламочлија.

    Првог човека Центра са српске стране питали смо да ли је у разговорима са овом организацијом тема био статус Центра и његових запослених, односно, да ли је Међународна организација цивилне заштите икада затражила од Центра у Нишу да поштује правила која у том послу диктира Европска унија.

    „Не, наравно, никада нисмо добили такве захтеве. Генерални секретар Међународне организације цивилне заштите неколико пута је долазио у Ниш са својим заменицима. Имамо контакте са свима који раде у Женеви и били смо код њих. Веома су расположени за сарадњу са Центром и са Србијом. Нема никаквих условљавања. Међународна организација цивилне заштите Српско-руски хуманитарни центар у Нишу гледа као тачку из које би могли да пружају помоћ свим земљама у региону Балкана“, каже Гламочлија.

    Он додаје да о томе колико професионалци из Европске уније цене Центар у Нишу довољно говори чињеница да су у њему, усред највећих притисака Запада и тврдњи да је реч о будућој војној бази, на обуци били спасиоци из Мађарске и Хрватске.

    Влада Србије би, према неким најавама, требало да до јуна донесе одлуку о статусу Српско-руског хуманитарног центра у Нишу, а премијерка Ана Брнабић је рекла да ће та одлука бити у складу са интересима Србије, подсетивши да је Центар веома важан за Србију која му дугује захвалност за досадашњу помоћ у поплавама и гашењу пожара.

     

    Слично:

    „Пресе“: Србија у ЕУ 2025. — најбољи могући сценарио
    „Владари света“ доносе семе: Србија на путу ка ЕУ мора да им отвори врата
    Нова стратегија: Споразум Србије и Косова до 2019, Србија у ЕУ 2025.
    Тагови:
    условљавање, спасиоци, Цивилна заштита, сарадња, евроинтеграције, Српско-руски хуманитарни центар, ЕУ, Ана Брнабић, Бојан Гламочлија, Португал, Јужна Кореја, Куба, Швајцарска, Француска, Кина, Србија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога