Београд+ 19°C
Ниш+ 15°C
Слушајте Sputnik
    ДСС, радикали и покрет Двери са огромним проблемима међусобне сарадње

    Повратак „отписаних“: Хоће ли у „другом филму“ бити и — жутих барона

    © AFP 2018 / ANDREJ ISAKOVIC
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    2534

    Демократска странка је од најмоћније на српској политичкој сцени након последњих парламентарних избора дошла до тога да једва пређе цензус. Прошли су кроз многе поделе и цепања. Може ли поновно окупљање странака насталих из ДС да јој поврати стару славу?

    Шест година пошто је изгубио на председничким изборима и четири године пошто је напустио Демократску странку (ДС), Борис Тадић, некадашњи лидер ДС, а садашњи лидер Социјалдемократске странке, позвао је бивше лидере ДС да седну за преговарачки сто и обнове стару демократску странку.

    „Позивам све бивше лидере ДС да одмах након избора седнемо за преговарачки сто јер једино људи који су водили ДС у прошлости, једино та странка је била способна да обезбеђује велике победе и овог тренутка нема боље алтернативе за све наше грађане и за читав наш регион“, рекао је Тадић.

    Тадић је питање уједињења некада водеће српске опозиционе али и владајуће странке, која је својом активношћу обележила како период владавине Слободана Милошевића тако и првих дванаест година постпетооктобарске Србије, актуелизовао уочи избора у Београду, заказаних за 4. март.

    Може ли се уједињењем расцепкане ДС створити моћан опозициони блок и може ли ДС повратити своју стару славу? 

    Ма колико Тадићев апел звучао цинично, с обзиром на то да је он странку напустио у тешком моменту, остаје чињеница да је Тадић од ДС направио највећу странку, каже новинар Зоран Пановић. У Тадићево време ДС је, како каже, постала партијска снага која је могла да се институционално и изборно носи са радикалима и социјалистима.

    „Са те стране, било би добро да се ДС обнови, да поново постане велика, с тиме да то био елегантан начин да се многе некадашње ведете ДС, такозвани ’жути барони‘, елегантно повуку из политике. И оно што Вучић стално говори — да су сви уједињени против њега — они то нису. Када би се ДС поново саставила, онда би заиста били уједињени, и то је опасност за СНС“, каже Пановић.

    Он додаје да су многи чланови ДС, бивши и садашњи, изгубили самопоуздање.

    „Погледајте Дачића, њему уопште није проблем да каже ми смо ’црвени‘, и чак да на томе профитира. Никада ми није било јасно зашто ови не кажу — ми смо ’жути‘ и идемо као ’жути‘ и победићемо вас као ’жути‘. Напредњаци су им то наместили као неку врсту увреде, не знам зашто је прихватају тако“, објашњава Пановић.

    Оно што је битно јесте да се попуни политички простор у центру политичког спектра, додаје Пановић. Битно је попунити простор који може да се креће лево и десно од центра политичком партијом, не коалицијом или покретом, напомиње он, и да та странка, без обзира хоће ли се звати ДС или не, има, како каже, идејни континуитет старе ДС.

    „Показује се да на том простору политичке сцене постоје само два-три поља која попуњавају одређене партије или се банализују са овако расплинутим партијама. То је суштина целе приче“, каже Пановић.

    Евентуалним уједињењем странака насталих из ДС могу се створити предуслови да се опет створи једна снажна странка, каже извршни директор ЦЕСИД-а Бојан Клачар. Било би неопрезно прогнозирати да би брзо могла да врати стару славу, али Тадићев апел је први корак ка стварању јаке и профилисане ДС, додаје он.

    „Последњих неколико година јасно је да више није довољно да се поједине странке споје у коалицију, већ да мора да дође до суштинског укрупњавања — да све странке које су настале из ДС у неком моменту пробају да се нађу на истом месту“, каже Клачар.

    Он напомиње да обједињавање старе ДС неће бити лак процес, јер, како каже, велики број бивших лидера ДС нема ни амбиција нити идеја да се врате у ДС. У ту групу спадају Драган Ђилас и Вук Јеремић.

    Међутим, добар је сигнал за све некадашње бираче ДС да се о обнови странке разговара, а такође је добар сигнал да лидери покушавају да створе алтернативу владајућој СНС, објашњава Клачар:

    „Умногоме ће на те процесе утицати резултати београдских избора. Уколико би ти резултати били добри, пружили би додатни импулс да се ти процеси убрзају. Уколико би направили лош резултат на београдским изборима, то би неке ствари сасвим сигурно вратило корак уназад“.

    У садашњој ситуацији, када су странке настале од ДС толико фрагментиране, ниједна од њих не може, додаје Клачар, да постане озбиљан противник СНС, нити иједна од њих на дужи рок не може да дође на власт, уколико се не направи, како каже, озбиљна политичка организација.

    „ДС је и дан-данас, без обзира на то што је изгубила сјај који је имала у прошлости, и иза СНС, јер СНС је, фактички, једина странка која задовољава неке основне критеријуме које озбиљна организација треба да има“, закључује Клачар.

    Демократска странка, чији је рад после 1947. обновљен 1989, најстарија је странка у Србији са политичком традицијом чији корени сежу до 1919, када је основана.

    Оно по чему је ова странка различита од толико других странака у Србији јесте да је променила највише председника (Драган Шутановац је шести председник ДС од обнове рада), али и по томе што су се, од почетка опозиционог деловања, из ње издвајале многе фракције. Међутим, ниједна од њих није постала успешнија од ДС.

    Цепања ДС почела су од 1991, када се издвојила група интелектуалаца на челу са Костом Чавошким и Николом Милошевићем, који су основали Српску либералну странку. Недуго потом, Војислав Коштуница са истомишљеницима оснива ДСС.

    Формирање ДСС једино је цепање ДС које запретило да угаси ДС, међутим, ДС се, на челу са Зораном Ђинђићем, убрзо консолидовала и постала замајац борбе против Слободана Милошевића. Колико је личност Војислава Коштунице била од пресудног значаја за победу на изборима 24. септембра 2000, толико је енергија Зорана Ђинђића и страначка машина коју је створио била важна за победу 5. октобра.

    Одласци су се наставили и после 2000. После атентата на Зорана Ђинђића, странку напушта Чедомир Јовановић, који формира Либерално-демократску партију, а бивши премијер Зоран Живковић десетак година касније формира Нову странку.

    Бивши потпредседник ДС Душан Петровић формирао је странку Заједно за Србију, која је тренутно на власти у Шапцу, Јанко Веселиновић формира Покрет за преокрет, а Борко Стефановић Левицу Србије.

    Борис Тадић је из ДС изашао после изборног пораза 2012, када је основао СДС, али ни његови наследници на месту председника ДС нису прошли много славније — из странке је иступио и Драган Ђилас, док је Бојан Пајтић остао члан ДС. Народна странка Вука Јеремића, основана прошле године, најмлађа је странка настала из ДС.

    Некада најмоћнија странка српске политичке сцене, на последњим парламентарним изборима 2016. освојила је свега 6,4 одсто гласова.

    Слично:

    Српска опозиција: Од избора два путића
    Српска опозиција расцепкана, „шворц“ и без идеја
    Драган Шутановац: Тадић ми је ближи од Ђиласа (видео)
    Тагови:
    стара слава, Демократска странка, избори за град Београд, апел, уједињење, апел Бориса Тадића за обједињавање старе Демократске странке, Демократска странка, Душан Петровић, Чедомир Јовановић, Драган Ђилас, Зоран Пановић, Бојан Клачар, Зоран Живковић, Зоран Ђинђић, Јанко Веселиновић, Слободан Милошевић, Бојан Пајтић, Вук Јеремић, Борис Тадић, Београд, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога