Слушајте Sputnik
    РТБ Бор

    Шанса године: Улазак Руса или Кинеза у само један град могао би да подигне Србију

    CC BY 3.0 / wikipedia
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    Хало Москва (45)
    1853

    У борској општини 85 одсто људи директно и индиректно зависи од рада РТБ „Бор”, али и још 20.000 породица широм Србије. Јасно је шта би за ту компанију, као и државу којој дугује још триста мииона евра, значио избор стратешког партнера.

    Која год компанија да дође за стратешког партнера РТБ „Бор“ — а према досадашњим наговештајима највише интересовања су показале руске и кинеске — у Бору и Србији ништа више неће бити исто. На то упућују и најновији показатељи о пословању тог рударско-топионичарског басена, али и они о томе шта и овакав какав је сада, са 5.000 запослених, значи за источну Србију и целу земљу.

    „Могу слободно да кажем да 85 одсто људи у борској општини директно и индиректно зависи од рада РТБ ’Бор‘, али зависи и још 20.000 породица широм Србије. Јер производња бакра подразумева и велику потрошњу свих врста енергената, али и да РТБ бакром снабдева и ваљаоницу у Севојну и посебно наменску индустрију Србије“, напомиње за Спутњик руководилац Службе за односе са јавношћу РТБ-а Горица Тончев Василић.

    Она истиче да добар пословни резултат остварен на крају 2017. године указује на то да би долазак стратешког партнера сигурно учинио да РТБ „Бор“ и сама општина стану на ноге, а дугорочно и Србија.

    После много година, на крају прошле је после свих одбитака РТБ „Бору“ остала чиста добит од 42,3 милиона долара. И пре него што су ти резултати били познати, премијерка Ана Брнабић је почетком децембра саопштила да РТБ уплаћује озбиљне паре у буџет и да у бруто домаћем производу учествује са 0,8 одсто. Мислим да је сада тај проценат и већи, каже Тончев Василићева.

    Подсећа такође да је цена бакра на берзи данас достигла скоро 7.100 долара за тону, а да је цена производње РТБ „Бор“ 4.800 долара по тони. Значи, додаје она, све што је преко те цене фирми доноси зараду.

    Професор Економског факултета Јуриј Бајец сматра да РТБ „Бор“, који данас видимо као велики проблем, дугорочно гледано, представља велики потенцијал.

    Уосталом, не би се ту разне компаније ангажовале, пре свега у истраживању рудног богатства у које треба инвестирати, да то није тако, додаје овај економиста.

    У сваком случају, РТБ „Бор“ је имао велики проблем јер је био велики дужник са 1,2 милијарде евра дуга. Пошто је држава отписала деветсто милиона, остало је још триста које са добрим пословањем могу санирати“, каже Бајец. Он сматра да је у оваквим ситуацијама основно питање да ли у перспективи, на средњи и дужи рок, РТБ може да функционише профитабилно и да не прави терет за државу.

    Не треба, каже, заборавити ни то да ли „Бор” може да користи сопствену руду у производњи бакра, за шта су потребна улагања у нова лежишта. Бајец подсећа да је је до сада било увоза концентрата бакра који је у комбинату претапан, што на крају буде само дорадни посао који нема велики додатни ефекат.

    Указујући да већ неко време расте потражња за бакром, па тако и његова цена, професор Економског факултета подсећа на пројекције које говоре да би тај тренд могао дуже да траје. А са таквим трендовима се, наравно, мењају и размишљања инвеститора по питању исплативости улагања у РТБ „Бор“.

    „У сваком случају, мој је утисак да се то може завршити позитивно и за Бор и за Србију, уз промене унутар рада тога система да би се коначно и ефекти досадашњих улагања и нове топионице ипак исплатили. ’Бор‘ треба оспособити да трајно добро ради и да се скине држави са грбаче, а с друге стране да обезбеди перспективу“, каже Бајец за Спутњик.

    Очекивања су да тендер за избор стратешког партнера за РТБ „Бор“ који ће, извесно је, бити расписан у првој половини ове године, коначно разреши судбину овог басена који је после трајања дужег од једног века дошао у ситуацију да се пита хоће ли опстати.

    Колики је то камен о врату, сведочи и вест с почетка године када се председник Србије Александар Вучић није либио да замоли кинеског амбасадора да председник Кине помогне Србији у проналажењу стратешког партнера за РТБ „Бор“.

    Потом је председник Националног савета за координацију сарадње са Руском Федерацијом и НР Кином Томислав Николић у Кини разговарао са извршним директором компаније „Зијин мининг“, који је изразио велико интересовање за приватизацију РТБ „Бора“.

    Занимање за „Бор“ је средином прошле године показала још једна кинеска компанија.

    „Технологија и копови које смо видели оставили су дубок утисак на нас. Зато се надам да ћемо остварити успешну сарадњу са РТБ ’Бором‘, на обострану корист“, рекао је генерални директор кинеске компаније „Хунан голд груп“ Чен Зе Лу приликом обиласка басена.

    А крајем прошле године је и „Рашан копер компани“ из Јекатеринбурга, трећи по величини произвођач бакра у Русији недвосмислено показао интерес за стратешко партнерство са Србијом улагањем у РТБ „Бор“. О томе су упутили писмо и борској компанији и министарствима рударства и привреде.

    Нису се ни Канађани устручавали да покажу да их интересује борски басен. Нова амбасадорка Канаде је у своју нову дужност кренула управо обиласком РТБ „Бор“, уз хвале оном што је видела.

    Очигледно је да је новој ситуацији ветар у леђа дала и цена бакра око 7.000 долара по тони. Стручњаци сматрају да је за рентабилно пословање „РТБ Бора“ довољно 6.000 долара по тони. Поготово што досад није искоришћена ни половина рудних ресурса који су у околини Бора почели да се експлоатишу још 1903. године.

    Оверене геолошке рудне резерве износе око 1,38 милијарди тона руде и садрже око 5,1 милион тона бакра, 202 тоне злата и 1.477 тона сребра. Потврђени ресурси, са просечном годишњом експлоатацијом од 26 милиона тона руде, гарантују производњу бакра у наредних педесет година.

     

    Тема:
    Хало Москва (45)
    Тагови:
    Бор, Кина, Русија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога