Београд+ 21°C
Ниш+ 20°C
Слушајте Sputnik
    Мерцедес

    Ако Америка одигра Трампов „потез“ против Европе, имаће одговор који није могла ни да сања

    CC0 / Pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    2699

    Борба Трампа и Волстрита се наставља, и ово је једна од тих мера. Вероватно америчким радницима више одговара економска политика Трампа, али Волстрит је исувише моћан да би био поражен у тој борби.

    Дa ли ће непредвидиви амерички председник Доналд Трамп узети у обзир оцене економских стручњака који кажу да ће се увођење царине на увозне производе, па и аутомобила из ЕУ, као бумеранг вратити америчкој привреди?

    Још се нису стишале реакције на увођење царина на увозни челик и алуминијум, које се у великој мери односе на ЕУ, због чега је Стари континент најавио и контрамере, а Трамп је најавио сличан потез и за аутомобиле из ЕУ.

    „Уколико ЕУ жели да даље увећава своје велике царине и препреке за америчке компаније које послују у Европи, онда ће Вашингтон једноставно увести порез на њихове аутомобиле који слободно пристижу у Америку“, упозорио је Трамп.

    О значају Трампове намере најбоље говоре подаци о важности аутомобилске индустрије на светском тржишту. Према подацима које је „Ворлдс топ експортс“ објавио почетком марта, који се односе на 2016. годину, јер за прошлу још нису обрађени, аутомобили су извозни производ број један у свету. Премашили су и приходе од извоза сирове нафте, који су пали на друго место. Тако је у 2016. укупан годишњи извоз аутомобила у свету био 698,2 милијарде долара.

    Највећи извозник била је немачка аутомобилска индустрија, која чини 22 одсто укупне. Иза ње су Јапан са 13,2 одсто, и САД на трећем месту у свету.

    С обзиром на то да САД предводе листу увозника, и то са чак 24,7 одсто укупног увоза аутомобила, а да су иза њих Немачка са само 7,3 одсто, па Британија са 6,6 процената, разумљива је Трампова реакција и његова жеља да заштити сопствену аутомобилску индустрију. Поготово што се америчка аутомобилска индустрије не може похвалити продајом у прошлој години. У првој половини године је пала пет одсто у односу на годину дана пре.

    Зато је недавну најаву италијанско-америчког произвођача аутомобила „Фијат Крајслер“ (ФЦА) да ће потрошити милијарду долара на пребацивање производње теренских возила из Мексика у фабрику у Мичигену, где ће отворити нових 2.500 радних места, Трамп одмах поздравио.

    „Хвала ’Крајслеру‘, врло мудра одлука“, констатовао је он, а у компанији нису крили да је на њихов потез утицала пореска реформа, која је крајем прошле године усвојена у САД.

    Према мишљењу економисте Данијела Цвјетићанина, уколико посегне за новом протекционистичком мером, Трамп ће доживети неуспех јер је ипак сувише јак глобалистички тренд да тржиште постане једно.

    „Са својим добрим и лошим последицама, ипак је тај глобалистички тренд сувише јак да би га могла зауставити економска политика једне земље, па чак и тако моћне као што је Америка. Једноставно, неће бити могуће јер ће се сусрести са последицама о којима није могао ни да сања“, каже Цвјетићанин за Спутњик.

    Он сматра да разлог томе неће бити само реципрочне мере, у чију масовност он не верује, већ стварање јаких тржишта у Азији, Африци и Латинској Америци са којих ће САД бити искључене.

    У том случају, оне не могу рачунати ни приближно на неко светско лидерство, па чак ни да се уброје у водеће нације, мишљења је Цвјетићанин, који подсећа на случај Португалије. Као што се својевремено Португалија изоловала и престала да буде велика економска сила, Америци се може догодити да због протекционистичких мера последице буду најгоре баш по њу.

    Суштински, нема ништа ирационално у Трамповој идеји — зашто бисмо увозили аутомобиле, а извозили радна места у Немачку, Француску, Кину, када можемо све да заокружимо у САД — каже Цвјетићанин, али и указује на то да је капитал по свом карактеру глобални.

    На питање какве би последице то имало по аутомобилску индустрију у ЕУ и шта би она могла да предузме уколико и дође до мере какву је Трамп најавио, овај економиста каже да би се она у први мах нашла у тежој ситуацији, али и додаје да капитал не познаје границе, увек тражи нова тржишта, па би то одговарало формирању јаких тржишта ван САД.

    Саговорник Спутњика је, међутим, мишљења да таква мера не би могла дуго да опстане јер је супротна ономе што је тенденција финансијског капитала, односно Волстрита.

    „У суштини, борба Трампа и Волстрита се наставља, и ово је једна од тих мера. Вероватно америчким радницима више одговара економска политика Трампа, али Волстрит је исувише моћан да би био поражен у тој борби“, закључио је Цвјетићанин.

    Слично:

    Шта је Трамп тражио у Давосу где му није место
    Мухика: Амерички протекционизам ће скупо коштати човечанство
    Пацови могу успешно да замене менаџере са Вол стрита
    Глобализам из Давоса на кинески начин
    Марин ле Пен: Време је да се уништи глобализам
    „Фолксваген“ за собом вуче и „Ауди“ и „Шкоду“
    Афера „Фолксваген“ уздрмала немачку економију
    Последице скандала „Фолксваген“ ће осетити читава ауто-индустрија
    Министри возе „немце” и „јапанце”, ни трага од „фијата”
    Тагови:
    домаћа производња, увозне таксе, економски протекционизам, извоз, привреда, увоз, аутомобилска индустрија, Данијел Цвјетићанин, Доналд Трамп, Латинска Америка, Европа, Азија, Немачка, Јапан, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога