Слушајте Sputnik
    Припадник тзв. Ослободилачке војске Косова на положају у Македонији, 2001. година

    Како су бивше вође ОВК постале угледни инвеститори у Црној Гори

    © AFP 2018 / Eric Feferberg
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Небојша Поповић
    2544

    Крајње пријатељски однос режима у Приштини и Подгорици прати и сарадња и повезивање на пословном плану, па се контроверзни бизнисмени са Косова све чешће појављују као добродошли инвеститори у Црној Гори.

    Дио црногорске јавности, међутим, посебно замјера чињеницу да иза инвестиција са Косова најчешће стоје бивши припадници и вође такозване ОВК, а неретко се спекулише да је новац са Косова највјероватније стечен из, благо речено, сумњивих активности.

    Црна Гора без сумње све више постаје примамљива инвестициона дестинација за косовске бизнисмене, који, за сада, највише улажу у хотелијерство, туризам и изградњу малих хидроелектрана. Тако према најновијим медијским написима компанија „Plava Hydro Power“ из Улциња, која је у власништву косовског бизнисмена и политичара Флорина Краснићија, једног од оснивача и главних финансијера ОВК, намјерава да на Ђуричкој ријеци у општини Плаву изгради двије мале хидроелектране.

    Краснићи је, наиме, донедавно био и посланик радикалног покрета „Самоопредјељење“ у косовском парламенту, чији је и даље финансијер, а према сопственом признању, он лично је током рата 1998. и 1999. године прикупио 30 милиона долара у Америци за куповину оружја за ОВК, да би се након тога вратио на Косово гдје је започео да ствара пословну империју.

    Подсјетимо, управо је покрет „Самоопредјељење“ један од најватренијих заговорника помјерања границе тзв. Косова према планини Чакор која припада општини Плав, а у којој Краснићи тренутно чека дозволу за изградњу малих хидроелектрана.

    Такође, према извјештајима подгоричких медија, осим бизниса са изградњом минихидроелектрана, Краснићи у Црној Гори развија и посао у хотелијерству, гдје је власник хотела „Двори Балшића“ у Старом граду у Улцињу.

    Да капитал са Косова све више пристиже у Црну Гору говори и одлука општине Будва да косовском бизнисмену Насеру Рамају дозволи изградњу 30.000 квадрата стамбено-пословног простора у центру Будве, о чему је јавност недавно упозорио лидер Покрета за промјене Небојша Медојевић, који је нагласио да је тзв. Косово данас „легло шверца дроге, цигарета, оружја, људи и миграната“.

    „Сви озбиљни извјештаји Интерпола, УНДОК, ДЕА, указују на огромни ризик од прања и финансирања тероризма. АНБ Црне Горе је морао да направи безбједносну процјену поријекла капитала који Насер Рамај улаже у Будву“, казао је Медојевић.

    „Званично ћу се обратити АНБ и затражити безбједносну процјену одлуке општине Будва да дâ грађевинску дозволу компанији Насера Рамаја са Косова за изградњу скоро 30.000 квадрата стамбено-пословног простора у срцу Будве, имајући у виду реалну опасност и ризик да новац који долази са те дестинације може бити повезан са шверцом наркотика, цигарета, оружја, са проституцијом и са финансирањем тероризма, а посебно ДАЕШ-а, екстремних великоалбанских покрета и партија“, казао је он.

    Медојевић је још додао да би једна „овако велика инвестиција са Косова“ у Будви могла да представља угрожавање виталних националних интереса Црне Горе“ и упозорио је да „избор правног заступника Ане Ђукановић указује на основану сумњу да и владајућа породица (Ђукановић) има одређене интересе у овом послу“.

    Као и у случају Флорина Краснићија, који се поноси чињеницом да је један од оснивача „Ослободилачке војске Косова“, постоје индиције да је и Насер Рамај, новопечени будвански инвеститор, такође повезан са том структуром, па је Медојевић позвао АНБ да преиспита „да ли је Рамај и у каквим породичним, пословним или другим везама са Тачијем, односно Реџом, једним од команданата Дреничке групе ОВК“.

     

    Тагови:
    инвеститори, ОВК, Црна Гора
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога