Београд+ 29°C
Ниш+ 28°C
Слушајте Sputnik
    Полиција хапси демонстранткињу у Јеревану, Јерменија

    Запад покреће удар на Јерменију — разбиће се о моћан бедем

    © REUTERS / Hayk Baghdasaryan
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сенка Милош, Јована Вукотић
    11731

    Не треба заборавити да је Јерменија чланица ОДКБ-а, тако да протести који се тамо дешавају имају потпуно другачију безбедносну димензију. Јермени су више него свесни шта се десило са Украјином, они то одлично схватају.

    Организатор протеста против избора бившег председника Јерменије Сержа Саргасјана за новог премијера, опозиционар Никол Пашињан на митингу пред три хиљаде присталица објавио је почетак народне „плишане револуције“.

    Он је изјавио да је почела блокада зграде тужилаштва и касационог суда, демонстранти су окружили кварт у коме се налази Влада Јерменије и упутили се у протестну шетњу улицама Јеревана. Иако је полиција упозорила да има право да растера протест, није реаговала.

    Сергеј Шакарјан, експерт за геополитику из Москве сматра да је масовност протеста пресудна у овој ситуацији, али да је очигледно да је добар део грађана потпуно индиферентан. Њима је апсолутно свеједно шта се дешава, јер имају превише својих проблема, који су изазвани између осталог и резултатима владајуће Републиканске партије, на чијем је челу Серж Саргсајн, каже Шакарјан за Спутњик. 

    „Вође демонстрација је у овом тренутку тешко окарактерисати као опозицију, јер је међу онима које успева да окупи Николу Пашињана исувише различитих профила, не чине хомогену структуру. Једноставно, људе као да сада уједињује психолошки умор од резултата владајуће Републиканске партије. Њих не задовољава суштина модела управе који је наслеђен од претходника, Јерменског народног покрета, националистичке странке која је раније била на власти, зато су људи подељени. Да нема Николе Пашињана, мислим да би се овом покрету придружило много више људи“, каже Шакарјан.

    Међутим, Шакарјанов колега из Центра европских студија Института за међународне односе и економију Руске академије наука Константин Соколов сматра да је, теоретски гледано, могуће довести на власт марионетску владу уз помоћ западних снага, а пре свега уз помоћ новца. Финансијски утицај могао би бити пресудан, уосталом, морамо имати у виду да је становништво Јерменије малобројно, земља има нешто мање од три милиона становника, каже Соколов. 

    „Поткупити државу уз помоћ колаборациониста је више него могуће. Али таква политика не би имала успеха на дуге стазе, из врло једноставног разлога, у самој Русији живи много Јермена, они представљају врло моћну и утицајну дијаспору. Било какав конфликт или конфронтација између Русије и Јерменије би довели до пуцања многих пријатељских и родбинских веза. Јермени су више него свесни шта се десило са Украјином, они то одлично схватају. Почетни метеж у Сирији као део ’револуционарног‘ покрета ’арапског пролећа‘, али и хаос у Либији прошао је много једноставније, јер народ није схватао шта се заправо дешава, а сада знају да је то била само фасада, кулиса и шта се из ње крило. Сада националне елите схватају о чему се ради. Зато је тешко да ће се ова дешавања поновити у Јерменији“, категоричан је Соколов.

    Саговорник Спутњика из Београда Јован Чавошки сматра да такозвана „јерменска плишана револуција“ не може да успе. Опозиција је окупила свега три хиљаде људи, ту није реч о масовном протесту, каже он. Ипак, у свему је пресудна једна важна чињеница, Јерменија је политички, економски, али и војно изузетно везана за Русију, каже Чавошки за Спутњик.

     „Не треба заборавити да је Јерменија чланица ОДКБ-а, тако да ово што се дешава има потпуно другачију безбедносну димензију. Било каква насилна промена власти имала би утицај на односе на Кавказу и уопште односе у оквиру тог војног савеза који предводи Русија. Слажем се са руским колегом да вероватно засад нема веће опасности да дође до неког свеопштег хаоса, то би пре свега нашкодило самој Јерменији, због специфичних односа са Азербејџаном и проблема Нагорно-Карабаха“, каже Чавошки.

    Он је такође сигуран да иза протеста у Јерменији стоје лобисти. Они би требало да имају у виду да није баш тако лако променити власт у Јерменији, као што би можда неко желео, каже Чавошки.

    „Они што то желе вероватно покушавају, па сад, покушавају у разним земљама, на разне начине, па где им успе и да упали. Негде је успело, негде није, ипак људи имају искуства разних земаља, нарочито искуство Украјине, као један врло негативан пример тако да, видећемо. Три хиљаде људи на улицама, без обзира што је Јерменија мала земља, није број који може да доведе до неког великог слома. Ипак, власт у Јерменији, али и у Русији итекако треба да обрати пажњу да се даље не дестабилизују њени интереси на кавкаском простору“, оцењује Чавошки у разговору за Спутњик.

    Очекује се да ће за избор Сержа Саргасјана за новог председника Владе Јерменије гласати 65 од 105 посланика.

    Слично:

    Србија и Јерменија шаљу деминере у Сирију
    Јерменија се одрекла руског језика
    Русија и Јерменија праве штит на Кавказу
    Тагови:
    плишана револуција, Запад, лобирање, протест, власт, опозиција, ОДКБ, Јован Чавошки, Русија, Нагорно Карабах, Јерменија, Кавказ
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога