Слушајте Sputnik
    Патријарх Кирил и Патријарх ВартоломејПетро Порошенко

    Хоће ли васељенски кренути на руског патријарха

    © AP Photo / KERIM OKTEN © REUTERS / Mikhail Palinchak/Ukrainian Presidential Press Service
    1 / 2
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Милена Цмиљанић
    2150

    Након што није успео да победи имагинарну руску војску у Донбасу, украјински председник Петро Порошенко одлучио је да се ухвати у коштац са Руском православном црквом. Већ је објавио посланицима Врховне раде да Кијев никад није био ближи стварању аутокефалне цркве.

    У Кијеву се из дана у дан ређају „историјски догађаји“ тако да их историја још брже заборавља. Тако ће највероватније бити и са последњим: председник Петро Порошенко је објавио да ће Украјина напокон добити аутокефалну цркву. Он је то, наводно, већ договорио са васељенским патријархом Вартоломејом током своје посете Истанбулу 9. априла.

    „Имам за вас радосну вест. Украјина је данас, као никад пре, близу аутокефалне помесне цркве. То је став васељенског патријарха и чланова Синода. Не могу вам одмах рећи све детаље тог састанка, али постоје сви кључни елементи који могу осигурати тај прогрес“, рекао је председник посланицима након повратка из Турске.

    Он је додао да је написао писмо Вартоломеју са молбом да дâ аутокефалност расколничкој Украјинској православној цркви Кијевске патријаршије, што ће, према Порошенковом мишљењу, створити јединствену помесну православну цркву у земљи. Порошенко је навео да су његову иницијативу подржале две непризнате цркве — Украјинска православна црква Кијевске патријаршије и Украјинска аутокефална православна црква. Наравно, потпис испод документа није ставио митрополит Украјинске православне цркве Московске патријаршије Онуфрије. Врховна рада је у четвртак подржала обраћање председника Украјине васељенском патријарху, а већ наредног дана је послат писмоноша у град на Босфору.

    Како се нада званични Кијев, Украјина може да добије аутокефалну цркву до јула ове године, односно до обележавања 1030. годишњице од покрштавања Руса.

    Међутим, наде су једно, а стварност је друго. Ово није први пут да се украјинске власти обраћају васељенском патријарху поводом аутокефалности православне цркве. Подсетимо да је 2016. године Врховна рада покренула сличну иницијативу.

    „Међутим, до данас је то обраћање остало без последица. Што се тиче обраћања председника Украјине васељенском патријарху, према нашим информацијама то није прва молба тог типа… Видимо да још није било никаквих реакција на та обраћања“, рекао је за Спутњик заменик председника Одељења за црквене везе Московске патријаршије Николај Балашов.

    Васељенски патријарх је више пута износио свој став да је митрополит кијевски Онуфрије једини канонски поглавар цркве у Украјини.

    „Немамо никаквих доказа, осим тврдњи неких политичара, да су погледи васељенског патријарха, засновани на светим канонима Цркве, претрпели измене“, рекао је Балашов.

    Према канонима, аутокефалност може дати само матична црква — Руска православна црква, а не Васељенска патријаршија. Сам патријарх Вартоломеј је по традицији први међу једнакима у православном свету, али је по утицају патријарх Кирил много испред њега и тешко да се може очекивати да цариградски патријарх због Украјине направи такав преседан. Треба рећи и да су његове одлуке умногоме продукт политике турског председника Реџепа Тајипа Ердогана.

    Сама идеја председника Порошенка представља флагрантно мешање државе у црквене ствари. Како је на Фејсбуку написао заменик председника Одељења за црквене везе УПЦ МП протојереј Николај Данилович власти покушавају ту тему да искористе за добијања другог мандата. Он је подсетио да још нико у Украјини није профитирао на црквеној теми. Црквени званичник се чуди самом састанку представника парламентарних партија на којем се говорило о стварању јединствене Украјинске православне цркве.

    „То је толико чудно као да су написали: митрополит Онуфрије сазвао седницу Светог синода УПЦ. Питање ће бити ступање Украјине у НАТО. Различите су компетенције. Не може се решавати судбина цркве без саме цркве“, подсетио је украјински свештеник.

    Јасно је да ће ова иницијатива, као и многе друге актуелног председника Украјине само продубити јаз у друштву и довести до нових сукоба у земљи, сада на верској основи. Многа екстремистичка удружења у Украјини су Порошенкову изјаву дочекали као сигнал за заузимање манастира Московске патријаршије. Како ће се све завршити, остаје да видимо. Није далеко јул, а ни председнички избори — на јесен.

    До данас ниједна од 15 православних цркава није признала самопроглашену „Кијевску патријаршију, основану 1992. године. Што се тиче друге организације — Украјинске аутокефалне православне цркве, треба рећи да је њу основао НКВД (претеча КГБ) тридесетих година 20. века како би направио раскол у Руској православној цркви. Мора се признати да свој почетни задатак до данас добро обавља. У сваком случају, у те две цркве се не моли ни трећина православних Украјинаца. Без обзира на све прогоне државе и различитих екстремистичких организација Украјинска православна црква Московске патријаршије има убедљиво највећи утицај на вернике у земљи.

    Тагови:
    Руска православна црква, Украјина, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога