Слушајте Sputnik
    Пројекат Пељешког моста

    Још једна балканска битка: Сарајево брани море од кинеског моста

    © Wikipedia/ YT/ TV1 HD
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    0 318

    Питање је колико ће БиХ у случају Пељешког моста и заштите свог права на излаз у међународне воде имати вајде од Европске комисије, када је управо њен председник Жан Клод Јункер недавно пред посланицима Европског парламента нагласио да је то важан пројекат и за Хрватску и за ЕУ која неће доводити у питање материјалну подршку његовој изградњи.

    Балканске игре без граница. Или, прецизније, због граница. О нерешеним питањима међусобног разграничења пре месец и по дана су у Мостару разговарали лидери Србије, Бих и Хрватске, једино се договоривши да ће се о том проблему и даље договарати. Да је резултат састанка био мршав јасно је и из нове-старе приче о изградњи Пељешког моста.

    Уместо да спаја две стране, како би то требало да буде када су мостови у питању, у случају Балкана они, већ пословично, раздвајају. То је недвосмислено симболисало рушење чувеног мостарског моста током прошлог рата. Може ли и у миру сукоб Хрвата и Бошњака довести до „рушења“ Пељешког моста чија градња још није ни почела? Рекло би се овога пута тешко. У Дубровнику је управо потписан уговор с кинеском компанијом „Чајна роуд енд бриџ корпорејшн“ о изградњи моста који треба да повеже хрватско копно са хрватским полуострвом Пељешац, али прелазећи преко територијалног мора Босне и Херцеговине (БиХ). Реч је о Неуму, једином излазу БиХ на Јадранско море.

    Из канцеларије председавајућег Председништва БиХ Бакира Изетбеговића одмах је стигло реаговање. Власти државе БиХ противе се градњи Пељешког моста пре решавања граничног питања с Хрватском и то је непромењено стајалиште већ више од десет година, наведено је у саопштењу.

    Изетбеговић је додатно објаснио да нема ништа против изградње моста, али да Хрватска БиХ мора да гарантује право приступа мору које има према Конвенцији УН-а. Тачније, реч је о праву на излаз у међународне воде које нико не може да одузме.

    Председништво БиХ је још 2007. године усвојило закључак и службено затражило од Хрватске да заустави градњу Пељешког моста док се не реши отворено питање у вези са утврђивањем морске граничне црте и приступа БиХ отвореном мору. Хрватска је о томе у неколико наврата службено обавештена, па и писмом из 2009. тадашњег председавајућег Председништва БиХ Небојше Радмановића. Тај став је септембра прошле године потврдио и Представнички дом Парламента БиХ, који је од Већа министара БиХ затражио да Хрватској упути ноту, захтевајући да обустави све активности на изградњи моста док не буде постигнута потпуна обострана сагласност. Међутим, само два дана касније у Хрватској су јавно отворене понуде пристигле на тендер за избор извођача радова на изградњи Пељешког моста.

    На крају, иако је изостала та обострана сагласност, Хрватска је изабрала кинеску компанију за извођача радова, које ће делом финансирати и ЕУ, и потписала уговор вредан скоро 378 милиона евра. Мост би требало да буде завршен за три године.

    У Сарајеву су најавили да ће о свему обевестити Европску комисију (ЕК), али и предузети друге кораке како би заштитила право које јој гарантује Конвенција УН.

    Питање је, међутим, хоће ли од ЕК имати неке вајде, када је управо председник те комисије Жан Клод Јункер почетком фебруара пред посланицима Европског парламента оценио да је Пељешки мост важан пројекат за Хрватску, али и за ЕУ и да се у буџету Уније неће доводити у питање подршка „том важном хрватско-европском пројекту“.

    Досадашње искуство „зараћених“ страна по питању територијалних вода Јадрана, као у случају Словеније и Хрватске у Савурдијском заливу, између којих упркос одлуци Арбитражног суда у Хагу и даље постоје спорења, показује да су балканске границе у ствари игре без граница.

    Поготово што у случају Пељешког моста ни у БиХ нису јединствени. Ентитет Република Српска се, тако, не противи његовој изградњи. То је пре пола године поновио председник РС Милорад Додик, оценивши да Хрватска на својој територији има право да гради шта хоће, али у исто време и изразио наду да ће питање изградње моста на Сави код Градишке бити решено у најскорије време.

    У међувремену, из РС је пре два дана стигла вест да је тендерска документација за изградњу моста у Градишци припремљена, али да због процедура у Хрватској које морају да буду спроведене тендер неће бити расписан пре краја јула.

    Очигледно, нико не жели да његово интерес буде угрожен. А Пељешки мост је, како је на потписивању уговора о његовој изградњи рекао хрватски премијер Андреј Пленковић, пројект од стратешког значаја за целу земљу захваљујући којем Хрватска постаје јединствена.

    Још сликовитији је био министар поморства, саобраћаја и веза Олег Бутковић, који је оценио да је изградња Пељешког моста најзначајнији, не само инфраструктурни, него и национални пројекат, остварење дугогодишњег сна о целовитој Хрватској. Захваљујући њему ће „становници Дубровника и Пељешца, Корчуле, Ластова и Мљета, али и сви они који посећују хрватски југ, за три године пролазити једним од пет највећих и најлепших мостова у Европи, али тада и јединственом Хрватском“, објаснио је он.

    Задужена за то биће искусна кинеска компанија која се не би упуштала у пројекат да није уверена у његову реализацију. На простору Балкана већ се доказала премостивши Дунав од Земуна до Борче у Београду, а тренутно је ангажована на изградњи ауто-пута кроз Црну Гору од Бара до Бољара.

    Слично:

    Кинези граде мост на Дунаву код Винче
    Кинези отворили стаклени мост 186 метара изнад земље (фото)
    Пељешки мост — међународна арбитража?
    Тагови:
    кинеска компанија, Пељешки мост, финансирање, сагласност, међународне воде, право, уговор, ЕК, изградња, Андреј Пленковић, Бакир Изетбеговић, Жан-Клод Јункер, регион
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога