Слушајте Sputnik
    Запуштено новосадско одмаралиште у Игранима код Макарске, некада један од најлепших хотела јадранске обале, чека новог - старог власника

    Какав ће бити одговор Србије на бруталну хрватску пљачку

    © Sputnik / Сенка Милош
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    9250

    У Хрватској цене да Европски суд за људска права може да донесе пресуду у корист неке од српских фирми, што би онда, по принципу преседана, могло да значи повратак имовине свим српским предузећима. Зато је одлучила да то предупреди и донесе закон којим ће окончати пљачку српске имовине која траје од 1991. године

    Закон о управљању јавном имовином који је прошле недеље усвојио Хрватски сабор је завршни чин отимања имовине српских предузећа и институција у Хрватској које је почело 1991. године и траје до дан-данас. Зато Србија о томе мора да извести све релевантне међународне институције, од ЕУ до УН, каже председник Савеза Срба у региону Миодраг Линта.

    У истој ситуацији је и имовина фирми из Босне и Херцеговине, па бивши директор Електропривреде Босне и Херцеговине Амер Јерлагић истиче да Хрватска мора да стави мораторијум на тај закон.

    Некретнине које су у земљишне књиге уписане као власништво Републике Хрватске, али уз забрану располагања њима јер су предмет сукцесије између држава бивше СФРЈ и зато не могу да буду отуђене, моћи ће, међутим, да буду дате у закуп и то на 30 година. Када период закупа некретнине истекне, закупци ће имати могућност да их купе. Та одредба Закона о управљању јавном имовином који је усвојио Хрватски сабор и у Србији и Босни и Херцеговини оцењена је као отимачина имовине њихових предузећа.

    Линта је оценио да Тај закон само говори да отимање имовине српских предузећа и институција у Хрватској које је почело 1991. године и даље траје. На удару новог закона су одмаралишта, пословни простор и станови најмање 180 предузећа из Србије, од НИС-а, Генекса, Тигра, Беобанке, Симпа, Металца, до Витала, Клуза, Политике, Првог маја, Робних кућа Београд… Њихова вредност се процењује на две милијарде евра. Овим прописом се, практично, онемогућава повраћај имовине које су фирме из Србије, али и оне из БиХ, куповале или градиле сопственим средствима.

    Зато Линта сматра да држава Србија треба активно да инсистира код међународних организација на спровођењу Бечког Споразума о сукцесији који је ратификован у парламентима свих држава наследница бивше Југославије. Ти међудржавни споразуми, како истиче, имају јачу правну снагу од домаћих закона и устава сваке од држава која је споразум ратификовала.

    „Дакле, Хрватска је лопов који отима туђу имовину. О томе треба јавно причати, упознати Европски парламент, Европску комисију, УН, Савет Европе, организације за заштиту људских права, и инсистирати на томе да Хрватска поштује међународно право и сопствени Устав“, каже Линта за Спутњик.

    На питање да ли у овом случају постоји могућност судског гоњења Хрватске, он напомиње да то могу да предузимају само оштећени грађани и фирме. Он објашњава да је позадина тог закона управо покушај да се предупреди могућност да српским фирмама буде враћена њихова имовина у Хрватској.

    „Неколико српских фирми прошло је све судске инстанце у Хрватској и поднели су тужбу Европском суду за људска права у Стразбуру. И сада је вероватно процена у Хрватској да можда Европски суд може да донесе пресуду у корист неке од српских фирми, што би онда, по принципу преседана, могло да значи повратак имовине свим српским предузећима“, истиче Линта.

    На питање да ли држава Хрватска свесно крши међудржавне уговоре које је ратификовала и сопствене законе и Устав, зато што зна да има јака леђа и да се томе неће стати на пут, саговорник Спутњика истиче да се у случају Хрватске, нажалост, види доминација политике над правом и правдом.

    „У овој констелацији заоштравања односа Запада према Русији Хрватска је лојални партнер западне алијансе, извршава све њене налоге, увела је санкције Русији, признала лажну државу Косово, признала непостојећи геноцид у Сребреници. Дакле док год Хрватска буде извршавала све налоге западних сила и буде лојалан члан НАТО-а њој ће се гледати кроз прсте“, нема дилему Линта.

    Он, ипак, додаје да без обзира на то, „ми треба и даље да будемо активни и да кроз извештаје међународној јавности указујемо на кршење људских права у Хрватској у случају српских правних субјеката, као и стотина хиљада оштећених грађана“.

    На удару новог хрватског закона су, осим српских, и фирме из БиХ, јер Хрватска управо са Србијом и Босном и Херцеговином није потписала билатералне споразуме о имовини. Са Словенијом и Македонијом је то учинила још пре потписивања Споразума о сукцесији, 2004. године. А управо Анекс Г тог споразума о сукцесији, који су сви ратификовали у парламентима, јасно каже да свим грађанима и правним субјектима морају бити враћена права које су имали на дан 31. децембар 1990. године, а сви уговори склопљени под притисцима и претњама, морају бити проглашени ништавним.

    Зато бивши директор Електропривреде БиХ Амер Јерлагић такође упозорава да имовина правних лица БиХ у Хрватској, која је вредна више од 10 милијарди евра, може бити изгубљена.

    „Тим законом ће се омогућити легализација вишедеценијске пљачке имовине правних лица из Босне и Херцеговине, која је у друштвеном власништву“, истиче Јерлагић. 

    Он зато очекује да Министарство спољних послова БиХ упути демарш Влади Хрватске, а Председништво Босне и Херцеговине председници Хрватске, али и да се под хитно стави мораторијум на тај закон.

    Слично:

    Вучић: Србији отета имовина уз помоћ међународне заједнице
    Муке Карађорђевића да врате имовину у Црној Гори
    Лавров Тилерсону: Тужићемо вас због заплене имовине
    Влада Србије поништила одлуку Приштине о отимању имовине
    Вучић на вечери питао Мустафу о присвајању имовине
    Путин: На заплену имовине одговорићемо истом мером
    Тагови:
    српска предузећа, Европски суд, отимање, мораторијум, међународне организације, сукцесија, БиХ, Хрватска, имовина, закон, Амер Јерлагић, Миодраг Линта, регион
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога