Слушајте Sputnik
    Сарајево и застава БиХ

    Странци дигли руке: Босни прети тотални колапс

    CC0
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    3894

    Уколико се бошњачки и хрватски лидери не договоре о изменама изборног закона у БиХ, држава ће бити пред блокадом. Бошњачки политички лидери би требало да схвате да у БиХ постоје две врсте државних органа — они који су намењени представљању свих грађана и они који су намењени представљању конститутивних народа.

    Тешко је у неколико реченица објаснити проблем са изменама изборног закона у Босни и Херцеговини. Али то за ту државу и није нека новина. Новинари имају нарочито тежак задатак да јавности, поготово оној која не живи у БиХ, приближи овај проблем који прети да блокира институције БиХ и земљу одведе у, од неких, већ дуго очекивани колапс.

    Укратко, проблем измена изборног закона БиХ тиче се спора између Бошњака и Хрвата у ентитету Федерација БиХ. Политички представници хрватског народа, не желећи да им се више догоди да Бошњаци гласају за хрватског члана Председништва БиХ, као што се својевремено догодило избором Жељка Комшића, траже решење којим би, у складу са политичким начелима којима је БиХ у Дејтону конституисана као држава, њихова заступљеност у органима Федерације, а аутоматски са тим и у централним органима у Сарајеву, била у складу са изборном вољом хрватског народа.

    ХДЗ БиХ, као странка са најширом подршком у хрватском бирачком телу, али и друге хрватске партије, захтевају да се начин бирања заступника у Дому народа парламента Федерације БиХ измене, тако да се ти заступници који чине националне клубове у том дому бирају из оних жупанија у којима припадници једног народа чине апсолутну или релативну већину.

    Колико је ситуација око овог, за Хрвате, како се чини, питања од животног опстанка компликована, можда говори и чињеница да се пре десетак дана огласила и Венецијанска комисија, којој су предлози измена изборног закона предати на разматрање.

    Међутим, и ово консултативно тело ЕУ за уставна и законодавна питања као да је опрало руке изјавом да решење питања измена изборног закона зависи од домаћих власти.

    Са друге стране, последње изјаве још актуелног члана Председништва БиХ из реда Бошњака, Бакира Изетбеговића, говоре у прилог томе да његова СДА, али ни друге бошњачке странке, неће одступити од досадашњих ставова.

    Ситуацију компликује и чињеница да су општи избори у БиХ већ расписани за октобар, а изборна правила, обичај је, не мењају се током изборне трке.

    Управо у томе највећи проблем види и Милан Ситарски из мостарског Института за друштвено-политичка истраживања, који је сачинио свој предлог измена изборног закона.

    Рок за договор бошњачких и хрватских политичара истекао је, каже он, утакмица је већ почела и правила игре се не могу мењати, каже он.

    „Међутим, највеће зло је да дође до блокаде државе, јер сада имамо рупу у изборном закону. Тако да, ако се измене правила у току утакмице, она ће омогућити да се на миран и конструктиван начин све заврши. То је боље него да дођемо у ситуацију да барем половина власти на одређеним нивоима не може да се конституише на основу резултата избора који нас очекују. То значи да би цела Федерација БиХ, а федерални органи су убедљиво најјачи по количини ресурса којима располажу, били у статусу у коме је град Мостар већ десет година“, објашњава Ситарски.

    До сада су представници СДА и сам Бакир Изетбеговић одбијали да у БиХ постоје органи власти који, по духу Устава БиХ, подразумевају и представљање конститутивних народа на једнак начин. То су, каже Ситарски, Домови народа на државном, ентитетском и федералном нивоу. У ту групу спада и Председништво БиХ.

    „Замењују се често тезе, па се каже како је то доминација националног над грађанским. Није тачно. Имамо Заступничке домове и на кантоналном и на федералном нивоу, имамо Народну скупштину РС и жупанијске скупштине, где важи начело ’један човек, један глас‘ и нико то не би мењао. Тако да прича Изетбеговића о диктатури мањине над већином не стоји. Већина никада неће моћи да буде заобиђена, јер ће је Бошњака, као већинског народ, увек бити у Представничком дому БиХ, а исто тако ће бити и у федералном парламенту, као што ће Срби увек имати већину у НСРС“, каже Ситарски.

    Он наглашава да, поред органа који служе представљању грађана, постоје органи који служе представљању конститутивних народа, а проблем настаје зато што бошњачка политичка елита жели себи да омогући, како каже, теоријску и често практичну да Хрватима изабере представнике.

    Све се своди на то да се омогући пропорционално представљање конститутивних народа у органима који за то и служе, каже Ситарски.

    Иако измене изборних правила током утакмице не припадају доброј демократској пракси, до договора би могло да дође, уколико се за почетну премису узме одлука Уставног суда БиХ у случају „Љубић“, а која се, према речима Ситарског, своди на нужност представљања конститутивних народа.

    „Ако ће се и даље упорно одбијати да се реално сагледа и карактер устава БиХ, дух тог устава о коме сведочи неколико пресуда Уставног суда и мишљење саме Венецијанске комисије, да је то држава и свих грађана и конститутивних народа — ако неко буде игнорисао ову другу компоненту, онда разговоре нема смисла обнављати, поготово сада кад им време није“, сматра Ситарски.

    Да ли ће доћи до разумног решења, за које Бакир Изетбеговић каже да постоје минималне шансе, управо зависи од њега и осталих бошњачких лидера, јер БиХ, каже Ситарски, има две врсте органа власти — једне који су намењени представљању грађана и друге, намењене представљању конститутивних народа.

    Слично:

    „Вашингтон пост“: Босна се враћа у мрак — Додик у срцу превирања
    Нова Галипољска битка: Улази ли Босна у турски комонвелт?
    Изетбеговић: Босна „исламска држава“ — Човићева батина исламофобије
    Босна и Херцеговина као Тринидад и Тобаго (видео)
    „Историјски“ сусрет у Истанбулу: Не дирајте Српску и — мирна Босна!
    Додик: Изетбеговићев испад — Босна је немогућа држава
    Тагови:
    разумно решење, измене изборног закона, конститутивни народи, Устав БиХ, колапс, решење, Хрвати, Бошњаци, БиХ, измене изборног закона у БиХ, Венецијанска комисија, Милан Ситарски, Бакир Изетбеговић, Федерација БиХ, Мостар, БиХ
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога