Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Полуострво Превлака

    Спор око Превлаке у завршници: Хоће ли Бока постати Заљев светаца

    CC BY-SA 2.0 / Miroslav Vajdic
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише Небојша Поповић
    21258
    Пратите нас

    Иако црногорски званичници годинама поручују да Превлака није отворено питање између „двије пријатељске земље“, Хрватске и Црне Горе, већина аналитичара ипак сматра да је до договора готово немогуће доћи упркос објави хрватске стране да је спремна на такав сценарио. Хрвати нам чувају Превлаку, а хтјели би и Боку, каже новинар Матија Николић.

    Хрватска је, наиме, у уторак обзнанила да је спремна за билатерални договор са Црном Гором у вези са питањима Превлаке. Међутим, овај хрватски импулс најприје се тумачи као жеља Загреба да се уђе у разговоре са Подгорицом како би се постигао договор о томе који суд ће одлучивати о коначном статусу Превлаке.

    У међувремену, још од децембра 2002. године на снази је привремени споразум између двије државе, који је 2008. допуњен договором да уколико се не постигне споразум о коначном решењу, Црна Гора и Хрватска препусте такву одлуку Међународном суду правде у Хагу. Ипак, стање на терену је већ 16 година такво да је Црна Гора дефакто препустила Превлаку Хрватској, што потврђује и чињеница да Хрватска годинама управља тим полуострвом, на којем тренутно рестаурира и претвара у музеј некадашње аустроугарско утврђење.

    Са дуге стране, симптоматично је и држање црногорске стране, чији су званичници протеклих година често понављали како није журба да се то питање решава, што се може тумачити и као одлагање већ претрпљеног дипломатског пораза, а који је, разумије се, тешко објашњив и у односу на оно што су очекивања домаће јавности.

    Ипак, у Црној Гори преовладава мишљење да су полуострво Превлака и рт Оштро суштински од много већег значаја за Подгорицу јер је у бити ријеч о контроли уласка у Бококоторски залив, што за Спутњик потврђује и Матија Николић, новинар и потпредсједник Демократске српске странке, који наглашава да је питање Превлаке за Црну Гору судбоносно, док оно такву тежину, сматра он, нема када је у питању Хрватска.

    „За Црну Гору је то геостратешка тачка из које се контролише улаз у Бококоторски залив док Хрватима Превлака не представља практично ништа изузев уколико им је битно наслеђе некадашњег окупатора на овим просторима — Аустроугарске, па су, ето, својски прионули да рестаурирају њене некадашње тврђаве. Иако Хрвати желе да прикажу да им је и та рестаурација окупаторских тврђава важна, што би такође симболички требало да носи неку поруку, остаје да закључимо да они у ствари желе да контролишу то уско грло Бококоторског залива и да у наставку дају на снази својим сада културним, али често у увијеној форми и територијалним аспирацијама према ’невјести Јадрана‘, како је Боку назвао чувени српски пјесник Алекса Шантић због њене фасцинантне љепоте. Занимљиво је да сада званична хрватска политика наш залив назива — ’Заљев светаца‘“, примјећује Николић.

    Такође, власт у Црној Гори се према овом питању, како додаје, годинама односила „изузетно лоше и неодговорно“, што је по Николићевом мишљењу, све „у складу са политиком црногорских власти које су у последње двије деценије од пријатеља правили непријатеље, а у онима који су се без сумње понашали непријатељски тражили савезнике“.

    „Често су власти упозоравале како је стално постављање питања Превлаке ретроградно размишљање националиста и повратак у деведесете године. Зато им се то питање данас враћа као бумеранг, мада не вјерујем да су мислили да би се на крају могло све добро завршити. Било како било, питање Превлаке се враћа на почетак и своју суштину — а то је пар екселанс територијално питање и на крају се мора ријешити судом или конфликтом, али у сваком случају неким договором. И наравно, толико је важно да просто мора оптеретити односе између Хрватске и Црне Горе“, каже Николић.

    Наш саговорник наглашава да је „Црна Гора без Превлаке тешко оштећена“, док је „понашање Хрватске (у овом случају) крајње безобзирно“, али се, како каже, превасходно сада свима у Црној Гори поставља питање „како је могуће да се дозволи да неко ко направи такву штету својој држави може да опстане на власти“.

    „Данас Хрвати чак заустављају и одводе наше рибарске бродове, одузимају улов и праве низ проблема рибарима позивајући се на то да су црногорски рибари ушли у хрватске територијалне воде, а то право користе својатајући Превлаку која им је од стране наших власти потпуно препуштена. Остаје да закључимо да нам Хрвати чувају Превлаку, а хтјели би и Боку, Албанци Чакор, а хтјели би све оно што су зацртали у границама ’природне‘ или ’Велике Албаније‘, док нам НАТО у последње вријеме чува небо, па зато Црногорци пуно не брину и мирне душе гласају ову власт. Само је питање докле се тако може“, закључује Николић.

    Тагови:
    Превлака, Црна Гора, Регион
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога