Слушајте Sputnik
    ФСБ

    Индустријска шпијунажа — на мети је Русија

    © Sputnik / Евгений Одиноков
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    0 675

    Нова шпијунска афера потресла је Русију, Румунију и Молдавију, након што је руска Федерална служба безбедности (ФСБ) под оптужбом за шпијунажу у Москви ухапсила Карину Цуркан, једну од главних менаџерки руске компаније „Интер РАО“. Тај случај је поново покренуо и тему индустријске шпијунаже.

    Цурканова се сумњичи да је страним обавештајним службама давала информације о припремама великих руских енергетских пројеката. Конкретно, сумња се да је она Румунији, чланици НАТО-а, давала податке о снабдевању Крима и Донбаса електричном енергијом.

    Руски оперативци су више од годину дана пратили контакте Цурканове. Она је сарађивала са бизнисменима који су наводно били повезани са Спољнообавештајном службом Румуније.

    Цурканова се, између осталог, бавила организацијом испорука електричне енергије из Русије у Украјину и из Украјине на Крим 2014. и 2015. године, а такође је била одговорна и за бизнис „Интер РАО“ за Придњестровље.

    Како наводе извори, прво је Спољнообавештајна служба Русије дошла до информације да неко дотура податке Румунији, земљи-чланици НАТО-а, иза чега су можда стајале и САД. У питању су биле политичке информације о томе ко ради са Русијом у Украјини, Донбасу, на Криму и другим регионима где се испоручује електрична енергија, ко сарађује, ко то одбија и са ким се уопште воде преговори, какви проблеми постоје, какве схеме се користе.

    Извори такође наводе и да је Цурканова могла да преноси информације страним обавештајним службама о пројекту изградње нуклеарне електране „Акуја“ у Турској, у којем учествује и Русија, с обзиром да је она до 2017. године била у савету директора пројектне компаније „Акуја нуклеар“, која се бави реализацијом тог пројекта.

    Руски експерти су уверени да је румунска обавештајна служба те податке достављала НАТО-у и америчким обавештајним службама.

    Аналитичари наводе да је тешко рећи какве је све информације Цурканова могла да достави страним обавештајним службама, с обзиром на то да та компанија ради на различитим енергетским пројектима на Криму, у Придњестровљу и другим регионима, али сматрају да су „имали о чему да причају са њом“.

    Експерт за кризне ситуације и ветеран руске обавештајне службе Лав Корољков наводи да се у „случају Цурканове“ истовремено може говорити како о политичкој, тако и о индустријској шпијунажи.

    Западне земље су, како истиче, одувек биле заинтересоване за оне индустријске гране које су од стратешког значаја за Русију, а нарочито последњих година када Русија има велика технолошка достигнућа у различитим областима.

    „Пре свега, то су све гране војно-индустријског комплекса, енергетика, безбедност хране, технологије складиштења… Све то њих интересује и врло активан рад се одвија по том питању, а с обзиром да су Русију обележили као главног противника, не треба да чуди што су се стране обавештајне службе сада поново окренуле према нама“, каже Корољков.

    Експерти наводе да је индустријске шпијунаже било одувек. Шпијунажом се баве и државе и фирме.

    Индустријску шпијунажу стручњаци дефинишу као облик нелојалне конкуренције, а подразумева крађу или добијање информација од конкурентске фирме легалним или нелегалним средствима како би се повећао профит и елиминисала конкуренција.

    Аналитичари наводе да САД страхују да ће изгубити технолошку предност над Русијом и Кином и да је то један од разлога зашто су заинтересоване за те земље.

    Американци сматрају Кину најагресивнијом земљом у тој области, мада су својевремено чак и западни медији признали да САД свој почетни привредни успех у великој мери дугују крађи туђих идеја.

    Корољков, међутим, истиче да Русија има начине да се заштити од индустријске шпијунаже. Према његовим речима, Русија је у последњих 10 година значајно ојачала контраобавештајну службу, ФСБ и Спољну обавештајну службу.

    Иначе, Лефортовски суд у Москви је одредио двомесечни притвор Цуркановој, а у случају да кривица буде доказана прети јој до 20 година затвора.

    Цурканова је руководила блоком за трејдинг у компанији „Интер РАО“, јединим оператером извоза и увоза електричне енергије у Русији.

    Руски медији наводе да је Цурканова рођена 1974. у Кишињеву, главном граду Молдавије, а да се 2016. године исписала из књиге држављана те земље. Руско држављанство је узела пре 10 година, а од 2014. има и румунски пасош. Претпоставља се да је Цурканова од руководства „Интер РАО“ сакрила своје румунско држављанство.

    Медији такође наводе да је она деведесетих година радила у Агенцији САД за међународни развој (УСАИД), која је својевремено у Русији проглашено за непожељну структуру.

    ФСБ је ухапсила менаџерку на основу Члана 276 Кривичног закона о шпијунажи. Према Кривичном закону Руске Федерације, члан о шпијунажи се примењује само према страним држављанима, док руски грађани ухваћени у шпијунажу одговарају на основу члана о државној издаји.

    С обзиром да се случај води под ознаком „тајно“, експерти сматрају да треба пустити истрази да обави свој део посла и установи да ли је тиме нанета штета националној безбедности Русије и њеној економији. Уколико се то докаже, казна мора бити адекватна.

    Тагови:
    мета, шпијунажа, Русија, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога