Слушајте Sputnik
    Застава НАТО и Црне Горе

    Шта је план НАТО-а за совјетско оружје у Црној Гори

    © AP Photo / Darko Vojinovic
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Небојша Поповић
    4043

    НАТО планира да уз помоћ свог „Фонда повјерења“ заокружи процес демилитаризације Црне Горе, а план је да до средине 2019. године буду уништени сви вишкови наоружања совјетске производње.

    Руски експерти, међутим, страхују да би ти вишкови наоружања могли да остану неевидентирани и продати у некој од ратних зона, док војни аналитичар Мирослав Лазански сматра да тај ризик увијек постоји.

    Када постоје вишкови наоружања који су спремни за уништавање, увек је присутан ризик да то оружје буде продато или се донира некој трећој земљи гдје постоји конфликтна ситуација, каже Лазански за Спутњик. Он подсјећа да је таквих примјера било много када је у питању Босна и Херцеговина и њени вишкови наоружања, те да у том смислу идентичан ризик такође постоји и када су у питању вишкови оружја којима располажу оружане снаге Црне Горе.

    НАТО планира да покрене такозвану демилитаризацију Црне Горе, уништавајући све совјетско оружје на њеној територији. Према условима тендера, спецификација извођача радова ће бити уништавање бојевих глава торпеда и противбродских ракета у којима се и даље чува експлозив, наводи канадско-украјински портал „Сивер тајмс“, позивајући се на писања „Економиста“.

    У складу са условима тендера, како се наводи, извођач ће прегледати муницију, а затим је прикупити из војних складишта и уништити.

    Из министарства Одбране Црне Горе потврђено је да је Велика Британија, као водећа земља у НАТО Фонду повјерења, са још неколико земаља савезница, обезбиједила око 700.000 евра за пројекат уништења преко 400 тона вишкова муниције у Црној Гори. Кроз овај пројекат, како је најављено, очекује се да се уништи и „дио муниције који није могао да се решава кроз досадашње пројекте“.

    „Искрено речено, не може се замјерити Црној Гори ако она одлучи да вишак наоружања прода. То је њено суверено право, уосталом увијек је боље продати то оружје и зарадити неку пару него га уништавати. Да ли ће оружје завршити у неком конфликтном подручју то је сада питање поштовања процедуре. Када се оружје продаје онда се мора водити рачуна да ли земља која то оружје продаје или купује је под санкцијама Уједнињених нација или Европске уније“, напомиње Лазански.

    „Ако оружје које је из контигента за уништавање заврши у рукама неке приватне компаније која га купи, а таквих случајева је било доста из вишкова са простора бивше Југославије да прије свега неке западне, односно, америчке компаније откупе то оружје под изговором да ће га уништавати, а затим то оружје заврши или као донација или се прода неким земљама гдје се воде ратови — онда је то већ ствар самих црногорских власти. Оне морају да инсистирају на јасном „енд јузеру“, односно, сертификату и документу ко је крајњи корисник тог оружја“, објашњава наш саговорник.

    Међутим, како Лазански примјећује, „путеви оружја су врло замршени као и путеви Господњи", тако да се читава та ствар, по њему, „тешко може контролисати“. „Нека приватна компанија може да каже да купује вишак наоружања и достави одређени сертификат, а да то оружје заврши на сасвим другој локацији. То је тешко контролисати и та врста ризика увијек постоји“, закључује саговорник Спутњика.

    Црна Гора је иначе кроз МОНДЕМ програм, покренут као пројекат демилитаризације и безбједног складиштења конвенционалног наоружања у сарадњи са канцеларијом УН за развој (УНДП) и Мисијом ОЕБС-а, протеклих неколико година предано радила на уништавању вишкова наоружања, чиме је укупну количину вишкова од преко 12 хиљада тона муниције смањила за 85 одсто.

    Према тексту о демилитаризацији Црне Горе који је објавила НАТО агенција за логистику (НАМСА/НСПА) у Бриселу, будући извођач радова дужан је да уништи више од 140 тона наоружања у периоду од 6 до 9 мјесеци, при чему је планирано да се са територије Црне Горе изнесу морске мине, совјетска противбродска торпеда тешка по 380 килограма, као и бојеве главе противбродских ракета совјетске производње П-20 тешких по 620 килограма. Извођач је такође дужан и да гарантује да се „муниција неће изгубити на путу до мјеста ликвидације“.

    Ипак, преостало совјетско оружје у Црној Гори би, по страховању неких руских екперата, под изговором демилитаризације могло бити извезено и послато у неке од земаља гдје се воде конфликти попут Украјине или Сирије, док истовремено специјалисти за ту област поручују да је оружје совјетске производње веома тешко открити по серијским бројевима.

    „То је бојево оружје, претпостављам да су они измислили ову причу само да би отписали то оружје“, казао је за РТ доктор политичких наука и професор Московског државног универзитета Андреј Манојло. Он је додатно појаснио да је „нелегално преправљати совјетско оружје једноставније, него преправљати савремено“.

    Подсјетимо да је раније откривено да је оружје са складишта држава источне Европе које је откупила армија САД 2015. године, често завршавало у рукама терориста из „Исламске државе“. Такве наводе је у свом извјештају потврдила и независна организација за праћење оружја Конфликт армамент рисерч, чији су аналитичари и експерти дошли до сазнања да је већи дио оружја који је касније припао терористима у Сирији и Ираку направљен у складиштима држава источне Европе, да би то оружје накнадно преко САД и Саудијске Арабије било прослијеђено конфликтним зонама на Блиском Истоку.

     

    Тагови:
    Црна Гора, оружје, регион
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога