Слушајте Sputnik
    Нинџа, асасини,

    Руски историчар открива ко су заиста биле средњовековне убице — асасини (фото)

    © Depositphotos / Sheikoevgeniya
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Милена Цмиљанић
    7692

    Историчари и новинари већ више од деценије покушавају да пронађу корен тероризма у историји исламских држава Блиског истока. Претходницу данашњих терористичких организација, Ал Каиде и ДАЕШ-а, они виде у средњовековном реду исмаилита — асасина. Међутим, да ли је баш тако?

    Одмах након терористичког напада 11. септембра западни медији су почели да пишу о новом феномену 21. века — тероризму, тражећи његове корене у историји. Идеолошки отац Осаме бин Ладена постао је Хасан ел Сабах, познати „старац са горе“, први поглавар реда асасина, док се терористи-самоубице пореде са припадницима шиитског реда, који су наводно убијали под дејством наркотика, полажући свој живот. Међутим, Холивуд и западни медији дају, као и увек, врло упрошћену слику овог загонетног средњовековног верског реда.

    „Ред асасина се може сматрати државом. Он је био једна грана покрета исмаилита, услед озбиљних унутрашњих несугласица у исмаилитском калифату који је формиран 909. године и који је обухватао Северну Африку, Палестину и Сирију са центром у Египту. Након неког времена тамо је дошло до озбиљних несугласица у вези са наслеђивањем престола, због чега у 11. веку настаје покрет назарита у част убијеног најстаријег сина калифа Мусталсера Назара. Његове присталице су чиниле језгро тог покрета, а касније су у Европи почели да их зову асасини“, објашњава руски историчар Сергеј Французов са Петербуршког универзитета.

    Тврђава Асасина Масјаф у Сирији
    © Wikipedia / Nabih Farkouh
    Тврђава Асасина Масјаф у Сирији

    Управо у то време Хасан ел Сабах осваја тврђаву Аламут — „Орлово гнездо“, која се налази јужно од Каспијског језера и која ће постати будући центар асасина. Осим те тврђаве, они су временом освојили још око стотинак неприступачних тврђава дуж такозваног „шиитског полумесеца“ — од Либана, Сирије, преко Ирака до Ирана. Циљ им је био — заштита својих јединоверника — исмаилита, који су били прогоњени у целом исламском свету. Никад нису убијали народ.

    „Што се тиче њихове ’терористичке‘ активности, ако се то уопште може применити на Средњи век, она се потпуно разликовала од делатности ДАЕШ-а. За неколико деценија је било убијено око 100 људи. Друга ствар је што се радило о представницима елите: или су то били владари или везири“, објашњава историчар.

    Ала ад Дин Мухамед, имам низарита (1221-1255), даје наркотике војницима
    Ала ад Дин Мухамед, имам низарита (1221-1255), даје наркотике војницима

    У периоду од 1092. до 1162. године по наређењу из Аламута убијено је укупно 75 људи из осам држава. Најпознатија су убиства везира Низама ел Мулка, фатимидског калифе Ел Амира, као и два абасидска калифа. У многим случајевима акције назарита су имале карактер освете због прогона исмаилита. Јерусалимски краљ Конрад Манфератски изгубио је живот након што су његови људи напали и опљачкали исмаилитске трговце. Иако су асасини пре тога били у савезу са крсташима против египатског султана Саладина (1138-1193), напад на њихове јединоверце је ставио тачку на то савезништво. Они никоме нису опраштали такве ствари.

    Што се тиче верских великодостојника, они су убијани јер су јавно говорили против исмаилита. Међутим, у неким случајевима су осим убиства користили и друга средства — новац. Познат је пример када је старешина једне џамије у граду Рај током проповеди проклео исмаилите. Тада је из Аламута послат фидај (убица), који је ножем напао имама у његовој кући. Жртва је почела да моли да му се поштеди живот и заклео се да никад више неће ништа лоше говорити о исмаилитима. Тада му је фидај, који није ни имао намеру да га убије, предао 365 златних динара и саопштио му да ће, у случају да буде поштовао заклетву, сваке године добијати исту ту суму, а да га у супротном чека смрт. Након неког времена један од ученика питао је имама зашто је престао да говори против исмаилита. Имам је одговорио: „Пријатељу, они имају неоспорне аргументе. Није паметно да их проклињемо“.

    Агент исмаилита убија Низама ел Мулка, селџучког везира 1092. године
    Агент исмаилита убија Низама ел Мулка, селџучког везира 1092. године

    У убиству поменутих 75 особа учествовало је 118 фидаја, од којих је већина за време атентата или убијена или заробљена, па потом мучена до смрти. Приче да су убицама пре него што су их слали на задатке давали хашиш, након чега су се будили у врту пуном хурија (прелепих девојака), а затим им говорили да ће их „старац са горе“ заиста послати у рај где лепотице живе ако испуне задатак, наводи само венецијански авантуриста Марко Поло, који није баш поуздан историјски извор.

    „Нешто од тога је могло бити. Коришћена је различита пракса, не толико наркотици, колико хипноза“, коментарише Французов и подсећа да се опијум могао слободно купити и у европским апотекама у 19. веку.

    Међутим, не треба сумњати да су ратници током обуке примали фанатичко религиозно учење, које на младог човека може имати утицај колико и наркотици. Творац реда Хасан ел Сабах је био врло образован човек, који се осим тумачења Курана бавио и астрономијом и астрологијом. Када су Монголи освојили Аламут, пронашли су огромну библиотеку са ретким књигама.

    Монголска војска опколила Аламут
    Монголска војска опколила Аламут

    Што се тиче физичке спремности, они су били једни од најспремнијих ратника свог времена. Обучавали су се у различитим борилачким вештинама, умели су да рукују свим врстама оружја тог времена. Током решавања задатака, могли су да се преруше и задају ударац када се жртва најмање нада. То је била њихова главна предност — изненадни напад. На великог султана Саладина је било изведено неколико неуспешних атентата, због чега је он био у сталном страху ко од његових слуга може бити асасин.

    Како свака држава има свој успон и пад, тако је било и са аламутском државом. Последњих 90 година свог постојања убијене су свега четири особе и она се мало разликовала од својих суседа. А онда су дошли Монголи и помели све пред собом. Први се на њиховом путу нашао Аламут, који је освојен, а покрет уништен.

    Руски историчар је категоричан да се осамсто година после нестанка тог реда „не могу правити паралеле између асасина и ДАЕШ-а. Та терористичка организација је продукт 21. века и нема ништа заједничко са асасинима. Ни идеолошки, нити организационо.

    „Радило се о правом политичком терору. Као што су били анархисти на размеђу 19. и 20. века, када су убијени и председник САД Вилијам Макинли Млађи, председник Француске Сади Карно, супруга Франца Јосифа Сиси. Активности асасина се више могу упоредити са европским терором“, закључио је Французов и подсетио да су и језуити практиковали политичка убиства. 

    Тагови:
    Асасини, ДАЕШ, Иран
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога