Слушајте Sputnik
    Сенка

    Није Мата Хари: Ко је Рускиња ухапшена у САД на дан самита у Хелсинкију

    CC0
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Јована Вукотић
    1050

    Хапшење Рускиње Марије Бутине у САД под оптужбом за шпијунажу требало је да упропасти сваки потенцијално позитиван исход сусрета Путин—Трамп у Хелсинкију, кажу аналитичари из Москве, уз оцену да се сличне ствари нису догађале ни за време Хладног рата.

    Главни научни сарадник Института за САД и Канаду Руске академије наука Владимир Васиљев сматра да су снаге у оквиру Трампове администрације које су се противиле сусрету у Хелсинкију, припремиле сопствени сценарио јер су се плашили да ће тај сусрет довести до помака у у руско-америчким односима.

    „Могуће је да су те снаге заправо добро схватиле Трампове намере и жеље, као и да постоје они који су желели да се самит оконча неуспехом“, каже Васиљев и подсећа да је неколико дана пре сусрета објављен списак 12 руских обавештајаца који су наводно били умешани у ток америчких избора, а извештај на неких 30 страна требало је да одвуче пажњу америчке јавности и медија од сусрета два председника у Хелсинкију.

    Наш саговорник у овом случају, како каже, види обрисе ситуације с примесама конспирологије. Додаје и да је, за сваки случај, припремљен и досије Бутине, као и њено привођење. Објашњава да је идеја била да кад Трамп изађе с пропалог састанка, Министарство правде помпезно саопшти да је Марија Бутина приведена.

    „План је био да се на дан сусрета објави да је Рускиња Бутина ухапшена дан раније, 15.јула, под оптужбом за шпијунажу — односно, да није била, а требало је да буде, регистрована као страни агент“, каже Васиљев.

    Бутина је првобитно била оптужена за заверу, да ради као страни агент у САД без регистрације у Министарству правде, што је стандардна оптужба за случајеве шпијунаже. Прошле недеље је оптужена да заправо ради као агент, а не само да је у конспирацији, због чега јој прети затворска казна од 15 година.

    Дмитриј Јуријев, политиколог, рекао је за Спутњик да се овако нешто није дешавало чак ни за време Хладног рата. За разлику од ситуације са бившим руским агентом Аном Чапман, у овом случају, према његовом мишљењу, ради се о „неконвенционалном приступу“ америчких служби.

    „Једина сличност је што су у оба случаја хероине две лепе девојке. То поређење показује којим путем су отишли односи Русије и САД, односно како су дошли до овог стадијума. У случају Чапманове радило се о класичној обавештајној делатности која се свакодневно одвија у целом свету. Она, додуше, нарушава законодавство државе у којој се одвија, али то је с друге стране тај елемент ризика који је саставни део професије. Уколико ухвате шпијуне, за њих се заузме држава, спроводи се размена, и то је мање-више уобичајена пракса“, рекао је за Спутњик Јуријев.

    Што се тиче случаја Марије Бутине, наш саговорник истиче да је она особа прилично позната у политичким круговима и да је у питању сасвим друга прича у односу на случај Чапманове.

    „Овде се ради о народној дипломатији — Бутина је активисткиња. Колико је мени познато, она је део кругова младих активиста који су се појавили после 2000. године — то су чланови Омладинске гарде, покрета ’Наши‘ тако даље. То јест, то су људи који су реално заинтересовани за домаћу политику, али и дешавања у међународним круговима. Оптужбе које су амирички званичници изнели у вези с Маријом Бутином немају везе са шпијунажом“, изјавио је Јуријев.

    Он на крају каже да је хапшење Бутине прелазак преко „црвене линије“ и претходно утврђених принципа који постоје у међународним односима, а који, како истиче, функционишу чак и између држава које немају пријатељске односе.

    Тагови:
    Марија Бутина, Трамп, шпијунажа
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога