Слушајте Sputnik
    Масовно крштење на реци Чусова у близини цркве Кнеза Валдимира у селу Станциони-Пољевској.

    Може ли кнез Владимир да „крсти“ и Украјинце (видео)

    © Sputnik / Павел Лисицын
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Оливера Икодиновић
    0 330

    Православни свет се спрема за обележавање великог јубилеја — 1030. годишњице крштења Русије. Тачан датум када је Кијевска Русија прихватила хришћанство 988. године није познат, али се празник у Русији традиционално обележава 28. јула као дан сећања на кнеза Владимира, крститеља православне Русије.

    Иако је Свети апостол Андреј Првозвани још у 1. веку на обалама Дњепра ширио „благу вест“, Русија је постала хришћанска земља тек крштењем кијевског кнеза Владимира 988. године у Херсонесу (данашњем Севастопољу). Велики кнез је потом покрстио и руску државу и народ.

    Крштење Русије је поставило темеље руској држави и предодредило историјску судбину земље. Тиме је рођена руска државност, нова земља, нова цивилизација.

    Дан крштења Русије се од 2010. године слави као државни празник, а јубилеј ће ове године бити свечано обележен широм земље. Прославе се спремају у Москви и Кијеву.

    Патријарх московски и целе Русије Кирил је изразио жаљење што на Дан крштења Русије не може да врши службу у Кијевско-печерској Лаври, као што је то чинио од 2009. до 2013. године.

    Поглавар Руске православне цркве је изразио наду да ће празновање 1030. годишњице крштења Русије помоћи у превазилажењу подела и раскола у Украјини. То је наметнуло питање: да ли овај велики празник може да „помири“ Украјину?

    „Догађаји у част кршења Русије у Кијеву почели су већ данас, а завршиће се сутра. У принципу, после Мајдана у Кијеву руски патријарх не може тамо да се појави, јер се води таква, смишљена политика која омета рад Руске православне цркве. Ми видимо да националисти, свемогући политичари и украјинске власти чине све што је могуће како би упропастили тај догађај — покушавају то да учине одређеним провокацијама, да ограниче долазак верника, ходочасника у Кијев на те свечаности. Наравно, с тим у вези је и посета патријарха Кирила изазвала оштру реакцију украјинских власти и одређене провокације са њихове стране. Тако да се из безбедносних разлога поглавар Руске православне цркве не може појавити на својој канонској територији. Али ја сам сигуран да ће се пре или касније, када се власт у Украјини промени и ситуација нормализује, то променити и бити исправљено“, каже за Спутњик Владимир Корнилов, доњецки политиколог, историчар и новинар.

    Политика коју воде украјинске власти бацила је сенку на овај велики догађај, оцењује Владислав Петрушко, професор православног Светотихоновског хуманитарног универзитета.

    Литија у Москви до споменика кнезу Владимиру за Дан покрштавања Русије.
    © Sputnik / Виталий Белоусов
    Литија у Москви до споменика кнезу Владимиру за Дан покрштавања Русије.

    Он сматра да међу верницима у Русији и Украјини нема и не сме да буде подела. 

    „Мислим да истински, прави верници, они који стварно себе сматрају духовним наследницима кнеза Владимира, не могу да говоре о поделама. Чак и ако неко слави у Кијеву, неко у Москви, ми сви заједно славимо један догађај и то догађај који је постао судбоносан за Русију, за руски народ. Славимо догађај који је заправо створио руску цивилизацију. Због тога ту не може бити никаквих подела. Међутим, јасно је да оне, нажалост, постоје и да постоје силе које покушавају на томе политички да профитирају. Нажалост, ми видимо да у Украјини сада све иде у том правцу и актуелне украјинске власти покушавају да за своје политичке интересе искористе религиозни фактор. Порошенку је потребна аутокефалија украјинске цркве, потребна је пропаганда ради пи-ара због предстојеће изборне кампање. Он, нажалост, има свој интерес овде. И Цариградска патријаршија је такође подложна политичком утицају. Мислим да на њу утичу и одређене политичке силе с друге стране океана. Нажалост, овогодишњи празник је остао у сенци таквих тужних догађаја. Ипак, чини ми се да је најважније да наше јединство треба нагласити у Кијеву и у Москви и да сви верници наше цркве који разумеју духовно значење овог догађаја, то и поштују. А онима који од овог догађаја покушавају да изазову још један политички сукоб, то остаје на њиховој савести“, наводи професор.

    Кијев је био први град старе Русије који је примио православно хришћанство, које се потом ширило широм Русије.

    Поводом 1030. годишњице крштења Русије, у целој Русији биће одржане бројне свечаности и манифестације поводом тог великог догађаја, а у Москву ће доћи и представници 10 православних цркава, укључујући и Србију.

    Са свих руских храмова зачуће се звона, а наставиће се и традиција масовних крштења.

    Тагови:
    Руска православна црква, Хришћанство, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога