Слушајте Sputnik
    Албанци на протесту у Бујановцу

    Шта је Тачи обећао Албанцима са југа Србије

    © AFP 2018 / Саша Ђорђевић
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Бранкица Ристић
    1139

    Прешево, Бујановац и Медвеђа нису били предмет разговора у Бриселу, нити ће то бити, истиче др Зоран Станковић, председник Координационог тела за ове три општине.

    Косовски председник Хашим Тачи је, после састанка са албанским политичким представницима Прешева, Бујановца и Медвеђе, навео да Косово треба да преузме одговорност за албанско становништво у том делу Србије, како према Унмиковом извештају пише приштинска штампа, уз обећање да ће се њихов захтев изражен на референдуму одржаном 1992. године укључити у дијалог Београда и Приштине.

    С обзиром да су се Албанци са југа Србије на том референдуму скоро па плебисцитарно изјаснили за „политичку и културну аутономију са правом присаједињења Косову“, питање је: како тумачити Тачијеву изјаву?

    Зоран Станковић, председник Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа, за Спутњик каже да не треба узимати озбиљно Тачијеве речи, односно, треба их узети са резервом, додајући да су такве изјаве плод жеље, а не реалности на терену.

    „Он тако нешто може да прича у смислу свог политичког ангажовања, али то није утемељено у званичним документима и договорима који су постигнути са органима међународне заједнице и другим релевантним факторима који решавају такве активности и проблеме. То је, дакле, политичка изјава за дневну употребу, која нема утемељење у реалном животу“, уверен је др Станковић.

    Иначе, није први пут да Албанци са југа Србије траже да буду део бриселских преговора, али јесте први пут да је Тачи, као званични представник Косова, дао једно такво обећање. Да ли је оно повезано са најавама могуће поделе или разграничења Косова и Србије, као коначном решењу, о коме се спекулише ових дана?

    Наш саговорник сматра да није, јер је, како каже, пре неколико дана имао сусрет са представницима Америке и тврди да Прешево, Бујановац и Медвеђа нису били предмет разговора ни у Бриселу, нити ће то бити.

    „Нити је било ко од стране овлашћених органа Америке предложио, нити предлаже поделу Косова. Тако да то што се појављује, само је плод прича неодговорних људи на одговорним местима“, закључује др Станковић. 

    Међутим, Стефан Сурлић са Факултета политичких наука подсећа да јавност у Приштини није толико за идеју поделе, а много им је прихватљивија идеја о размени територија. Како верује, управо на трагу тог мишљења, Тачи жели да учврсти своју позицију оваквим ставом.

     „Све више и отвореније се говори о неком трајном разграничењу Срба и Албанаца и уколико они који у Београду подржавају идеју поделе Косова под тим подразумевају да само северне четири општине не буду више под контролом Приштине, већ под нашом контролом, онда Албанци нуде као једну конкретну опцију да се потуно разграничимо по етничком кључу. То подразумева размену територија, односно, да оне општине које су под контролом Србије, а већински су насељене Албанцима, буду надаље под контролом Пришине“, објашњава Сурлић.

    По његовим речима, иако у међународној заједници има оних који размишљају о подели, с друге стране, етнички повучена граница за њих представља страх од могућег домино ефекта у целом региону.

    „Било каква идеја разграничења по етничком кључу значила би да границе на Балкану нису дефинитивне и политичке снаге са различитих страна могле би да се мобилишу, тражећи промену до сада утврђених граница. С друге стране, стоји и аргумент да се са променом граница по етничком кључу започело управо у току распада СФРЈ, укључујући Косово, тако да та идеја о промени граница није у потпуности страна на Балкану“, наводи он.  

    Сурлић напомиње да они који се залажу за трајно разграничење између Срба и Албанаца имају на уму да до сада ни српске ни албанске власти нису показале да могу да прихвате интересе оне друге стране и да је једино етнички кључ решење да се дође до трајног мира и стабилности, а самим тим и до међусобног разумевања.

    Подсећања ради, Албанци са југа Србије потврдили су 2012. године приврженост ставовима које су изнели на референдуму пре 20 година, а недавно су поново затражили и од међународне заједнице да се њихово питање уврсти у бриселске преговоре, са поруком да они желе само реципроцитет онога што имају Срби на северу Косова. У једном тренутку су чак потегли и питање стварања Заједнице албанских општина, која би имала иста права као и ЗСО, а коју би требало да формира Приштина за Србе по споразуму из Брисела.

    Тагови:
    Хашим Тачи, Прешево, Бујановац, Косово и Метохија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога