Слушајте Sputnik
    УН

    Разједињене нације: Црвени сигнал за УН

    CC0 / Александар Милачић
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    2421

    Уједињене нације су прилично деградиране, јер су решавање проблема у свету преузеле велике силе и такозване неформалне групе попут Г-7, Г-20, земаља БРИКС-а и АСЕАН-а, које се регионално и континентално групишу и покушавају да решавају проблеме не чекајући на УН, а неке чак и мимоилазећи их, каже бивши српски амбасадор у УН Владислав Јовановић.

    Генерални секретар Уједињених народа Антонио Гутереш упозорио је особље да тој светској организацији понестаје новца и позвао државе-чланице да што пре у буџет у УН уплате оно што дугују како би та организација могла да настави са активностима на које се обавезала.

    Према подацима УН, 112 од 193 државе-чланице до сада су уплатиле свој део у буџет организације, док чак 81 земља то није учинила, па су УН „кратке“ за готово 810 милиона долара.

    Како је Гутереш навео у писму државама-чланицама, УН се никада нису сусреле са тако тешком ситуацијом несташице готовог новца тако рано у календарској години и најавио да ће то тело предузети мере како би се смањили трошкови с нагласком на оне који се не односе на особље.

    Према речима Владислава Јовановића, некадашњег амбасадора Србије у УН, то није нови, већ је у питању традиционални проблем кровне светске организације.

    „УН су редовно суочене са смањивањем или недостатком средстава неопходних за обављање разноразних активности, нарочито оних у вези са мировним снагама, односно заштитом мира и безбедности, што је у последње две деценије узело маха. Овај црвени сигнал, односно највећи аларм који је упутио генерални секретар, последица је тога што је немарност појединих чланица у исплати својих обавеза Уједињеним нацијама постала, на неки начин, хронична појава. Дошао је тренутак да се то питање ’заоштри‘, па мислим да генерални секретар УН управо то и жели — да се тај проблем размотри на један озбиљан начин на следећем редовном заседању Генералне скупштине у септембру“, оцењује Јовановић.

    Када је реч о САД, које су са доласком Доналда Трампа на власт одлучиле да смање свој удео у финансирању одређених активности УН, Јовановић каже да Америка и њен председник имају традиционални проблем са том светском организацијом.

    „Они од УН очекују да не узнемиравају америчку политику и циљеве, а кад год би се то десило Сједињене Државе би се наљутиле на УН. Са друге стране, Америка је поприлично заинтересована да дође до економичнијег трошења средстава из буџета, па често приговара да је персонални састав УН прилично разгранат, да постоје активности широм света које можда нису увек неопходне, нити захтевају толики број људи и тако даље. Та врста аргумената САД се понавља и они нису неосновани, тим пре што се повремено појављују и неки инциденти попут разних злоупотреба од стране појединих чланова персонала УН на терену, што изазива незадовољство низа земаља“, објашњава Јовановић.

    Како каже, Уједињене нације су и иначе прилично деградиране, јер су основу решавања проблема у свету преузете велике силе и такозване неформалне групе попут Г-7, Г-15, Г-20, земаља БРИКС-а и АСЕАН-а, које се регионално и континентално групишу и покушавају да решавају проблеме не чекајући на Уједињене нације, а неке чак и мимоилазећи УН.

    „Сада је питање — да ли свет жели Уједињене нације онако како су оне замишљене од стране ’очева‘ те организације 1944. и 1945. године, или пак желе да УН буду, на неки начин, у ’резерви‘, а да главне теме мира и безбедности решавају они који имају највише утицаја. Ту је, разуме се, најистакнутија Америка, која је после победе у Хладном рату практично игнорисала Уједињене нације, осим онда када су јој служиле за ратификацију њених већ донесених одлука. Зато мислим да генерални секретар УН упућује ’црвени сигнал‘, са можда већом жестином него што су то чинили његови претходници, како би се припремило јавно мњење и све земље да у септембру то питање покрену и донесу одлуку која ће бити дуготрајније примењивана — да се дисциплинују чланови УН да редовно уплаћују своју чланарину, а велике силе да се подсете да су и оне чланице светске организације и да треба да испољавају дужно поштовање према том телу и његовим циљевима“, категоричан је Јовановић.

    На питање да ли УН у овом тренутку имају механизам којим би могле да натерају своје чланице да редовније плаћају своје обавезе, искусни дипломата каже да би земља која „дугује“ чланарину УН могла да изгуби право гласа у Генералној скупштини све док не измири своју обавезу.

    „Међутим, то је крајња мера која се избегава, јер Уједињене нације нису организација са казненим, већ са мобилизаторским и стваралачким карактером. Земље које касне са испуњавањем својих обавеза се опомињу, на њих се апелује да их изврше, па верујем да до ове мере неће доћи јер она заиста није у духу Уједињених нација“, наводи Јовановић.

    Иначе, основни буџет Уједињених нација одређује се сваке друге календарске године, када се одређује и висина „чланарине“ земаља-чланица. Финансијски допринос сваке појединачне чланице те светске организације одређен је низом чинилаца — БДП-ом земље, њеном економском ситуацијом, дуговањима и слично.

    Како ниједна земља не би имала превелики утицај, висина доприноса организацији лимитирана је на 22 одсто буџета УН. САД су до сада једина земља која је достигла тај лимит, али према неким информацијама, Америка највише касни са уплатама, некада и по једанаест месеци, што Уједињеним нацијама узрокује озбиљне финансијске проблеме.

    Тагови:
    Гутереш, новац, УН, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога