Слушајте Sputnik
    Диспечерски центар за управљање саобраћајем у Москви

    Спутњик у руским центрима из којих се не управља свемирским бродовима него — возовима

    © Sputnik / Наташа Милосављевић
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Наташа Милосављевић
    0 310

    Представници српске делагације могли су на лицу места да виде како функционишу диспечерски центри у три железничка чворишта у Русији.

    На позив компаније „РЖД Интернешенел“, која у Србији реализује капиталне пројекте у области железничког саобраћаја, осмочлана делагација, коју су чинили представници „Инфраструктура железнице Србије“, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Републике Србије, те Саобраћајног института ЦИП, боравила је у Русији од 20. до 23. августа. Имали су прилику да обиђу објекте „Руских железница“ у Москви, Јарослављу и Ростову на Дону, као и тамошње центре за управљање саобраћајем.

    Обилазак објеката и капацитета „Руских железница“ почео је у Москви у једним од најсавременијих центара те врсте на свету, који је модернизован у децембру протекле године.

    Организација саобраћаја на читавој мрежи железничких пруга остварује се у петнаест диспечарских центара, а координација је поверена Центру за управљање саобраћајем. Српска делегација била је прва инострана која је имала прилику да га посети, а у седишту компаније примио их је генерални директор „РЖД Интернешенел“ Сергеј Алексејевич Павлов. 

    Према његовим речима, „Руске железнице“ имају 85.000 километара пруге, а само у прошлој години њима је превезено милијарду и 260 милиона тона терета, те милијарду и 200 милиона путника. Свим тим, како је истакао Павлов, руководи се помоћу центара управљања саобраћајем, који су били у фокусу пажње српске делагације. 

    „Осим централног, поседујемо још 15 регионаних центара управљања саобраћајем. Централни је у Москви, најсевернији диспечерски центар налази се на Северној железници у Јарослављу и јужни на Северно-кавкаској траси у Ростову, а сви су веома битни за нашу државу. У њима су примењена техничка и пројектна решења која је разрадио наш Научно истраживачки и пројектантско-грађевински институт за информатизацију, аутоматизацију и везе у железничком саобраћају — НИИАС, који две деценије успешно послује не само у Русији, него и у иностранству.“

    Генерални директор „РЖД Интернешнел“ Сергеј Алексејевич Павлов
    © Sputnik / Наташа Милосављевић
    Генерални директор „РЖД Интернешнел“ Сергеј Алексејевич Павлов

    Павлов наводи да са НИИАС-ом Руске железнице разрађују телекомуникационе системе за индијску железницу, који су веома тражени и на Куби и у Јужној Америци. 

    „Надам се да ће се та напредна пројектна решења у блиској будућности користити и у Србији“, рекао је Павлов. 

    Учесници конкурса „неПозната Русија
    © Фото : „РЖД Интернешнл“.

    Он објашњава да је Московска кружна железничка пруга нови пројекат који се спроводи у главном граду Русије. Дневно се том пругом превезе 400.000 путника, а 187 возова иде на сваких пет минута. Као показатељ успешности, захваљујући примени савремених система, он је навео да је ове године за шест одсто на руским пругама повећан теретни промет, а да се сваке године бележи за 10 одсто пораст ефикасности рада.

    Кружна железничка станица у Москви
    © Sputnik / Наташа Милосављевић
    Кружна железничка станица у Москви
     

    Захваљујући предусретљивости домаћина, представници српске делагације могли су на лицу места да виде како функционишу диспечерски центри у три железничка чворишта о којима је говорио Павлов. У Москви су осим Центра за управљање саобраћајем обишли и вучну подстаницу „Андроновка“, где су им демонстрирана техничка средства која се примењују за управљање уређајима за електро снабдевање. 

    На 280. километру од Москве, у граду Јарослављу који је центар Северне железнице, делегација је посетила Диспечерски центар за управљање саобраћајем, као и Центре за управљање одржавања инфраструктуре и вучним ресурсима на том делу руских пруга. Та пруга ове године навршава век и по, а садашњи управљачки систем поседује чак и сектор за дијагностику, којим се предвиђају потенцијални кварови, што омогућује руским железничарима превентивно деловање. Ова пруга је дуга 8.600 км и има 235 станица, а прошле године је њоме превезено 150 милиона тона терета и 8,5 милиона путника.

    Диспечерски центар за управљање саобраћајем у Јарослављу
    © Sputnik / Наташа Милосављевић
    Диспечерски центар за управљање саобраћајем у Јарослављу

    На југу Русије, такозвана Северно-кавкаска пруга је нешто краћа и има 6.500 км. Њоме прође 600 теретних возова дневно, 100 међуградских и 330 приградских. Тамошњи Диспечерски центар за управљање саобраћајем опремљен је најновијим техничким средствима, а у станици Васиљево-Петровскаја код Ростова, која се налази на деоници са интензивним саобраћајем Батајск— Староминскаја, постоји систем релејно-процесорске централизације РПЦ-ДОН. 

    Диспечерски центар за управљање саобраћајем у Ростову на Дону
    © Sputnik / Наташа Милосављевић
    Диспечерски центар за управљање саобраћајем у Ростову на Дону
     

    Током ове посете, српске и руске колеге дискутовале су о презентованим управљачким системима, начинима на који „Руске железнице“ организују транспорт на својој железничкој мрежи, али и о плановима за наставак развоја билатералне сарадње, која је усмерена на стварање јединственог диспечерског центра у Србији. 

    Александар Чепурин и Зорана Михајловић
    © Фото : KABINET POTPREDSEDNICE VLADE, MINISTARSTVO GRAÐEVINARSTVA, SAOBRACAJA I INFRASTRUKTURE

    „Српска железница има сличне технологије, али не тако заокружене да је из њих могуће централно управљати и организовати саобраћај и одржавање. Србија је тренутно велико железничко градилиште, а један од највећих приоритета је пруга Београд — Будимпешта, са системом за вођење саобраћаја нивоа ЕТЦ С2. Компанија „РЖД Интернешенел“ учествује у грађевинском делу тог пројекта и надамо се наставку сарадње у будућности“, рекао је члан српске делегације, менаџер за одржавање железничке инфраструктуре Зоран Јевтић.

    Тагови:
    РЖД, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога