Слушајте Sputnik
    Застава тзв КосоваМобилни телефон

    Мобилни телефони разоткривају велику обману са бројем Албанаца на Косову и Метохији

    © AP Photo / Visar Kryeziu © Flickr / Martin Gommel
    1 / 2
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    22956

    На какав закључак о бројности становништва на Косову и Метохији упућују подаци Светске банке и америчке ЦИА о броју корисника мобилне телефоније у свету и у нашој јужној покрајини?

    Након што су егзактни подаци Евростата, статистичке агенције Европске уније, а уз Евростат и осталих за то надлежних тела, развејали митове о демографском буму међу Албанцима у Албанији и нарочито на Косову и Метохији, буму који наводно прети да Албанце учини бројнијим од Срба… неки други званични подаци приморавају нас да у питање доведемо и тврдњу да на Косову и Метохији, према попису из 2011. године који су бојкотовали Срби из четири северне општине, има 1.739.825 становника, односно 1.895.250 како наводи америчка Централна обавештајна агенција (ЦИА) у свом најновијем „Светском алманаху“ (CIA World Factbook), позивајући се на процену из јула 2017. године.

    Чудне косовске бројке

    Реч је о броју корисника услуга мобилне телефоније на подручју Косова и Метохије. Ова цифра мора се сматрати егзактном, из простог разлога што нико не може на црно да се прикачи на мобилну мрежу, као што је то могуће у случају, на пример, водовода или струје, што ће рећи да је сваки корисник мобилне мреже на њој и регистрован, те се отуда и укупна бројка корисника мора сматрати релевантном.

    Зашто је то индикативно у случају Косова и Метохије, у контексту који спомињемо? Зато што споменути „Светски алманах“ наводи да у нашој јужној покрајини има — реч је о податку из јула 2016. године — укупно око 562.000 регистрованих корисника мобилне телефоније, а нерегистровани не могу да постоје. На 100 становника Косова и Метохије, каже статистика ЦИА, долази 31 мобилни број.

    Сам по себи овај број не говори много док се не укрсти с подацима Светске банке, заснованим на информацијама Међународне телекомуникационе уније.

    Какве то везе има са сумњом у пропагирани број становника Косова и Метохије од око 1,8 милиона становника?

    Основ за сумњу почива на томе што Светска банка (и Међународна телекомуникациона унија) наводи да је светски просек у 2016. години био 100,68 мобилних телефона на 100 становника. А на Косову и Метохији на (наводних) 100 становника, долази више него три пута мање — само 31.

    Овај податак је утолико необичнији, сумњивији, када се и детаљније стави у контекст. Наиме, испада да на Косову и Метохији има мање мобилних телефона него у ратом разореном Авганистану (тамошњи просек је 62 на 100 становника), Сомалији (46 на 100 становника), Судану (70 мобилних телефона на 100 становника), у Западној обали и Гази (78)…

    Косовски 31 мобилни телефон на 100 становника још је теже прихватљив ако се упореди с просеком за Европу и Централну Азију, који износи 126 мобилних телефона на 100 становника и ако се упореди с просеком за „земље у крхкој и конфликтној ситуацији“ (постоји и таква статистика) од 67 мобилних телефона на 100 становника, за „тешко задужене сиромашне земље“ (66), за „најмање развијене државе по класификацији УН“ (67), најзад, драстично је нижи чак и од подсахарске Африке, синонима за технолошку и сваку другу заосталост, где на 100 становника долазе 73 мобилна телефона.

    Слична се слика добија и када сагледамо регион. У Босни и Херцеговини на 100 становника постоји 97 мобилних телефона, у Хрватској 105, у Црној Гори 166, у Србији 130, у Словенији 115, у Македонији у којој живи значајна албанска мањина 99, у самој Албанији, која је овде нарочито интересантна због културолошке подударности, 115 мобилних телефона на 100 становника. А на Косову, да поновимо, свега 31.

    Две могућности

    О чему се ради? Постоје само две реалне могућности, ако се сложимо да оволико одступање делује изузетно нереално.

    Прва: да је америчка ЦИА нешто драстично побркала и то на три места (укупан број мобилних телефона, број телефона у односу на број становника, ранг у свету), на страници која је последњи пут освежена 14. августа ове године. Али биће да то није случај. Пробе ради, упоредили смо овогодишњу бројку са, насумично одабраним, податком из истог извора за 2015. годину и резултат је идентичан.

    Дакле, преостаје друга могућност. А то је да на Косову и Метохији има далеко мање становника него што се приказује, па је зато и ова (иначе егзактна) телефонска статистика у косовском случају толико непрецизна и показује толико одступање од свега упоредивог. Једноставно, тачан је број мобилних телефона, нетачан је укупан број становника с којим се број телефона упоређује.

    О колико мање становника говоримо? То је, наравно, тешко одредити прецизније, али ако је косовски просек више него три пута мањи од светског, регионалног, албанског…, па и ако на бројку од 562.000 додамо кориснике српских мобилних мрежа који евентуално нису убројани у косовски просек, долазимо до могућности да је Албанаца на Косову и Метохији можда и за читав милион мање него што се тврди.

    Превара толиког обима је немогућа? Можда и јесте, али на косовским изборима 2017. године гласало је тек нешто више од 700.000 тамошњих Албанаца, односно укупно 777.093 са Србима и осталим мањинама…

    Тако да и на основу тога мора још једном да се постави питање: колико Албанаца заиста живи у нашој јужној покрајини?

    (Из текста у недељнику „Печат“)

    Тагови:
    бројеви телефона, Косово, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога