Слушајте Sputnik
    Билборди коју су се појавили у Будви, Црна Гора

    Монтенегро „ослобађа“ град по град од српског „бијелог терора“ – сто година после

    © Фото: Ин4С
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Небојша Поповић
    2550

    У више градова широм Црне Горе у понедељак су осванули плакати са натписом „Никад више 1918“, чији аутори поручују како се крајем године навршава „100 година од злочина и срамоте бијелог терора“, алудирајући да Подгоричка скупштина из 1918. године представља акт окупације Црне Горе од стране Србије.

    Уз слоган црногорских зеленаша — „За право, част и слободу Црне Горе“, плакати су осванули у Подгорици, Пљевљима, Котору, Херцег Новом, Цетињу, Бијелом Пољу и другим градовима, а илустрацију на плакату прати и текст који наводи како је између децембра 1918. и августа 1919. године у Црној Гори догодила „немилосрдна одмазда и репресија над народом почињена од стране Србије, њене војске, жандармерије и домаћих издајника“, те да су „у готово сваком насељу кроз које су прошле српске казнене јединице силоване дјевојке и жене, услед којих је велики број њих касније починио самоубиства дављењем или вјешањем“.

    Плакате су излијепили „љубитељи комитског покрета и Крста Зрновог Поповића“, пишу медији, а према мишљењима многих аналитичара они прије свега служе за распиривање међунационалне мржње и одвлачење пажње од истинских проблема у Црној Гори.

    Утисак је да се ради о још једном покушају да се у бити унутрашњи црногорски сукоб између „бјелаша“, који су на Подгоричкој скупштини 1918. године били убједљива већина и за безусловно уједињење са Србијом, и „зеленаша“, који су били за условно уједињење двије државе, представи као српско-црногорски сукоб на етничкој основи.

    Коментаришући појаву спорних плаката, историчар Александар Стаматовић подсјећа да су „сви црногорски владари прижељкивали уједињење са Србијом“, што је несумњиво било и већинско опредјељење становништва 1918. године, те да се „не може говорити о било каквом бјелашком терору“, не спорећи да је било сукоба након такозване Божићне побуне.

    „Након такозване Божићне побуне појавили су се комити (зеленаши) који су убијали и пљачкали. Тако су убијена четворица посланика Подгоричке скупштине. Као одговор, држава је реаговала акцијама жандармерије и војске“, казао је Стаматовић.

    Аналитичар Драган Росандић за Спутњик каже да прије свега сматра да се ради о некој врсти „реванша и одговора на иницијативу обиљежавања Подгоричке скупштине коју већ 19 година организује Српски национални савјет“ у Црној Гори. Ове године је то, како додаје, „интересантан датум“, јер се уједно ради о 100. годишњици обиљежавања поменутог догађаја.

    Што се пак тиче самих организатора тог перформанса, Росандић сумња на кругове блиске канонски непризнатој ЦПЦ.

    „Сумњам на невладину организацију Црногорску православну цркву (ЦПЦ) и групу окупљену око Мираша Дедеића и Стева Вучинића, наравно, све уз подршку сепаратиста и сличних ликова на политичкој сцени. Са друге стране, вјероватно и режим има упетљане прсте јер му то одговара и јер на таквим подјелама и подизању тензија заправо и опстаје деценијама на власти“, каже Росандић.

    Наш саговорник ипак истиче да не мисли да читава ствар може изазвати додатне проблеме и тензије, као и да сматра да је најбоље да аутори спорних плаката „обиљеже датум 100. годишњице Подгоричке скупштине онако како га они доживљавају на Цетињу или негдје друго“, као и да ће Српски национални савјет и ове, као и последњих 19 година, у Подгорици обиљежити поменути датум, овог пута „величанственом академијом“.

    Када је у питању форсирање термина „окупација“ и наводних злочина српске војске над цивилима у Црној Гори 1918. године, тај аналитичар још једном напомиње да је у питању класично распиривање мржње.

    Да није у питању само изоловани случај подстрекивања међунационалне мржње у Црној Гори, који све више поприма системске обрисе у режији власти, свједочи и приговор парламентарне странке Грађански покрета УРА, која у досадашњем дјеловању у јавности Црне Горе није препозната као просрпска. Поменута странка је упутила приговор националном Јавном сервису РТЦГ због емисије „Двоглед“ од 27. септембра због „грубо изнесеног говора мржње који је подстрекивао на расну, вјерску и националну мржњу према грађанима српске националне заједнице".

    „На одређење саговорника према посјети српског књижевника Матије Бећковића Будви, филозоф Миленко Перовић је на сраман начин казао да Бећковић може долазити само у општинама гдје су на власти ’четници‘, тако клевећући и етикетирајући људе без икаквог основа. Перовић је на врхунцу говора са елементима фашизма закључио да се нада да ће Бећковић убудуће моћи да гостује само у Бродареву и тако се грубо огријешио о законе и Устав Црне Горе“, саопштио је покрет УРА.

    Због свега наведеног из те партије су од Савјета РТЦГ затражили да ту емисију скине са програма Јавног сервиса, а од Агенције за електронске медије да изрекне мјеру упозорења РТЦГ-у.

    Тагови:
    плакати, Цетиње, Црна Гора, регион
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога