Слушајте Sputnik
    Косово и Србија - илустрација

    „Ми овамо, ви тамо“: Која је највећа опасност од разграничења Срба и Албанаца (видео)

    CC0
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Александра Станић
    0 430

    Позитивни сигнали САД о промени граница на Балкану, скепса Немачке о том питању, утицај косовског проблема на изборе за Европски парламент, неке су од тема о којима смо разговарали са Стефаном Сурлићем са Факултета политичких наука у емисији „Спутњик интервју“.

    „У наредном периоду можемо очекивати повећану дипломатску активност Сједињених Aмеричких Држава према Немачкој и да се убеде све стране како је разграничење опција која је прихватљива“, оценио је Сурлић и додао да разграничење са собом вуче велике изазове и опасности. Од тога шта подразумева разграничење, коју територију и које становништво, какав би био статус оних који остану с друге стране и не припадају већинској заједници.

    Према Сурлићевом мишљењу, у случају разграничења највећа бојазан би била од осветничких акција.

    „У смислу, ми смо се сада разграничили што значи — ми на једну страну, они на другу страну. Свако ко остане, трпеће одређене последице“, каже Сурлић.

    Уколико би о Косову заиста питали све земље чланице Европске уније понаособ, оне не би имале јединствен став, али ако говоримо само о европској администрацији коју представљају Федерика Могерини и Јоханес Хан, онда су те поруке много умереније и наклоњене идеји о подели или разграничењу.

    „Ми често Европску унију представљамо као старатеља, а не као партнера, и то јесте основни проблем. Косово није за њих судбинско питање, судбинско је питање за Србе и Албанце, и то пре свега треба да буде споразум између Београда и Приштине. Европска унија може бити медијатор. Амбиција њене администрације јесте да то представи као свој политички и дипломатски успех јер би то значило да је Европска унија као пројекат способна да уређује сопствено двориште, способна да понуди јасну европску перспективу региону и да реши одређени вишедеценијске спорове“, каже Сурлић.

    Он указује и да је реч о одлазећој администрацији, након чије смене ће се поставити питање заоставштине и шта су то успели да реше, поготово на међународном плану. Према његовим речима, споразум између Београда и Приштине би могао да послужи као један од трофеја пре избора за Европски парламент.

    „Очекивало се да ће до истека мандата доћи до неке врсте споразума и да ћемо имати решено питање. Уколико се то пролонгира, упитно је колико ће заиста времена протећи док се не отворе поново нека врата, односно простор за постизање споразума“, каже Сурлић.

    Што се тиче Немачке, он каже да је она против разграничења из два разлога, јер се боји домино-ефекта и зато што би свет то доживео као пораз њихове дипломатије и настојања да кроз условљавање обавежу Србију на нормализацију односа са Косовом. Он каже да аргумент о непроменљивости границе није валидан зато што смо ми сведоци промене граница на овим просторима, али истиче да Немачка сматра да је то завршена прича.

    Он каже да су досадашње поруке из Сједињених Америчких Држава врло флексибилне по питању решења. Наводи изјаву Трамповог саветника Џона Болтона да уколико две стране постигну споразум, па макар он укључивао промену граница, он је прихватљив. Додаје да је нова америчка администрација жели да покаже већу дозу способности да реши неке вишедеценијске сукобе и спорове међу којима је и Косово.

    Тагови:
    разграничење, НАТО, ЕУ, Стефан Сурлић, Немачка, Косово и Метохија, САД, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога