Слушајте Sputnik
    Скопље на дан референдума у МакедонијиМилорад Додик после победе на изборима

    Два велика пораза Запада на Балкану у свега недељу дана

    © Sputnik / Дејан Симић © REUTERS / Ranko Cukovic
    1 / 2
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    11454

    За само недељу дана пропаст референдума у Македонији и победа Милорада Додика на изборима у Босни и Херцеговини свакако значе пораз Запада, али то још није довољно да би се балканско клатно окренуло на другу страну.

    Запад се баш упињао да фијаско „евроатлантског“ референдума у Македонији крсти као победу, али толику маштовитост у случају победе Милорада Додика за српског члана председништва Босне и Херцеговине тешко да ће показати.

    Напросто, још актуелни председник Републике Српске и лидер СНСД-а је, према званичним резултатима Централне изборне комисије, убедљиво иза себе оставио ривала Младена Иванића из Савеза за побједу, у кога је Запад полагао велике наде.

    С обзиром на то колико је уложио у успех опција које су се показале неуспешним, и то све у размаку од недељу дана, македонски референдум и општи избори у БиХ комотно би се могли сматрати поразом Запада. То је и оцена Слободана Јанковића са Института за међународну политику и привреду.

    „Ово је пре свега пораз политике Брисела, политике ЕУ. Наравно, мислим на резултат референдума у Македонији, као и резултат избора у БиХ, односно посебно у РС. Друго, што је додатно поражавајуће по архитекте савремене Босне јесте и криза која постоји од раније, али је додатно наглашена са овим изборима, у односима између Хрвата и Бошњака“, истиче Јанковић за Спутњик.

    Он објашњава да је неуспех доживео наглашени притисак ЕУ да се ствари на Балкану преуреде, да се, како каже, та сива зона коју чине Србија, Македонија, БиХ, па делимично и Албанија, иако је чланица НАТО-а, другачије прекомпонују, са становишта ЕУ и посебно Немачке.

    Саговорник Спутњика подсећа да је од почетка 2015. Немачка била посебно заинтересована да управо на Балкану наглашено спроводи своју политику или да намеће политику ЕУ. Показало се, оцена је Јанковића, да је управо ту доживела највећи крах.

    Уосталом, и данашњи медији, позивајући се на дипломатске изворе у Берлину, преносе да је пропаст референдума у Македонији уздрмао немачку канцеларку Ангелу Меркел, као и да су њена страховања од исхода општих избора у БиХ, посебно оних у РС, била оправдана.

    На питање у којој мери је то и пораз САД, Јанковић указује да су оне дефинитивно заинтересоване да у НАТО утерају све земље Балкана, што је политика НАТО-а, али и даље, очигледно, и политика САД.

    „Све то је уздрмано референдумом у Македонији, донекле и резултатима у БиХ. Јасно је, докле год постоји политика која је усмерена на сарадњу са Београдом, дакле сарадњу Србије и РС и њихову добру сарадњу са Руском Федерацијом, дотле нема ништа од политике заокруживања НАТО-а на балканском полуострву“ закључује Јанковић.

    У ком смеру ће се даље кретати односи Запада и Балкана, или се то клатно које се љуљушка, а ни овога пута се није окренуло на страну Запада, може усмерити ка другој страни? Да би се то догодило потребно је да се Русија још више него до сада усредсреди на Балкан, да бар парира улагањима Запада и у културној и у политичкој сфери, што до сада није био случај и због тога је Запад до сада побеђивао, одговара Јанковић.

    Предраг Рајић из Центра за друштвену стабилност, сматра да су Американци, са којима није било озбиљних консултација за одржавање референдума, поново пустили Европљане да покажу своју немоћ у Македонији. Тако се, подсећа он, десило након парламентарних избора када је рашомонијада трајала шест месеци и када нико од многобројних Европљана који су долазили у Скопље није успео да реши ту кризу, што је за пет дана успело америчком чиновнику средњег ранга.

    Он не сумња да ће Американци којима је чланство Македоније у НАТО-у битно, на томе радити и даље. Да ли кроз Собрање, усвајањем закона, што је, сматра он, вероватније, или на ванредним изборима. Зато он референдум у Македонији не види као пораз Запада, за разлику од ситуације после управо одржаних избора у БиХ.

    „Мислим да је овај пораз Иванићевог Савеза за побједу нешто што сигурно није обрадовало ни ЕУ ни САД. То је нешто што иде наруку интересима Москве и то је више него јасно“, каже Рајић.

    Он, међутим, сумња да би то било довољно да преокрене политичко клатно на Балкану на руску страну.

    „Нису ови избори донели баш такву тектонску промену у БиХ. Македонија за мене није донела промену јер они свакако настављају тим путем евроатлантских интеграција. Друга ствар би била да је Македонија одустала од НАТО-а. Онда бисмо то могли назвати драстичним променама које говоре да би део региона могао кренути у неком другом правцу“, оцена је Рајића.

    То би се, наводи он, могло десити ако пропадне гласање у Собрању, па дођу парламентарни избори који изазову нову кризу у Македонији. Много озбиљније политичке конфликте, а могуће и геополитички, геостратешки другачије заокрете у Скопљу, могуће је очекивати тек ако на власт у Макеоднији или Грчкој после избора дођу они који би поништили споразум Ципраса и Заева о имену Македоније што би значило нову блокаду пријема у НАТО, објаснио је саговорник Спутњика.

    Слично:

    Референдум показао: Македонија неће ући у НАТО иако су јој нуђене паре
    Столтенберг: Македонија може да ступи у НАТО у јануару
    Грчка: Македонија се може распасти
    Да ли је Македонија на референдуму одбацила и ЕУ и НАТО? (видео)
    Северна Македонија или пропаст! Инвазија светских моћника на Скопље
    Додик: Покушаћу да ојачам позицију Српске у оквиру БиХ
    Додик открио прва три потеза као члан Председништва БиХ
    „Желим вам много нових победа, на добробит Русије“: И Додик упутио Путину честитку
    Додик: Изборили смо се за Српску али опасност још није прошла
    Тагови:
    балканско клатно, избори у БиХ 2018, Запад, пораз, Председништво БиХ, НАТО, Русија, ЕУ, референдум, Предраг Рајић, Слободан Јанковић, Зоран Заев, Младен Иванић, Алексис Ципрас, Милорад Додик, Ангела Меркел, регион
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога