Слушајте Sputnik
    Жељко Комшић

    Шта ће сад Хрвати? Комшије им наметнуле Комшића

    © Tanjug / FOTO FENA
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    1423

    Није први пут да су Бошњаци једном конститутивном народу, у овом случају Хрватима, подметнули кукавичје јаје у виду њима подобног члана Председништва БиХ. За разлику од Ејупа Ганића, који је за такву намену послужио само једном, Жељко Комшић служи већ трећи пут.

    Од оптимистичких најава из ХДЗ-а да њихов кандидат за члана Председништва БиХ Драган Човић ужива подршку 70 одсто Хрвата који живе у тој држави, до Човићевог признања испуњеног горчином да га је на изборима поразио Жељко Комшић прошло је нешто више од два сата у недељу.

    Ипак, горчина у Човићевом гласу није била последица изборног пораза већ чињенице да је победник Жељко Комшић изабран, не хрватским, него бошњачким гласовима. Прецизније речено, Хрвати су добили члана председништва БиХ за кога нису гласали.

    Ту чињеницу наглашавају и саговорници Спутњика, Милан Ситарски, члан стручног тима Института за друштвено политичка истраживања из Мостара, као и Иво Миро Јовић, некадашњи члан Председништва БиХ, коме се 2006. догодило исто што и Човићу 7. октобра ове године. И тада је Комшић захваљујући бошњачким гласовима победио на изборима за представника Хрвата у Председништву БиХ.

    Наши саговорници су сагласни да је Комшић израз демократске воље Бошњака, кога су волели да виде на месту представника Хрвата у Председништву БиХ.

    Јовић наглашава чињеницу да су из изборног штаба СДА Бакира Изетбеговића најпре стизале вести, не о резултату који је њихов кандидат Шефик Џаферовић постигао, већ о Комшићевом тријумфу. То је први пут да једна странка прати резултате друге странке и весели се победи неког другог кандидата, каже Јовић.

    Човић заиста ужива широку подршку међу хрватским бирачима у БиХ, наглашава Милан Ситарски, што се и види према резултатима у чисто хрватским срединама.

    У изборном дану догодило се да је један број Бошњака, панбосански или лево оријентисаних, који подржавају Комшићеву Демократску фронту (Комшић је некада био лидер Социјалдемократске партије, а 2012, након разлаза са СДП-ом оснива Демократску фронту), гласао за Комшића, који се јесте кандидовао за представника Хрвата у Председништву, али је, како Ситарски каже, добио миноран број гласова Хрвата.

    „Између осталог, и по томе се видело колико је фелеричан и уставни и изборни систем БиХ, јер је по њима Федерација БиХ једна изборна јединица, сви гласачи могу по свом нахођењу да гласају за кога желе. И само је било питање времена када ће нека од странака за коју гласају Бошњаци кандидовати свог члана за хрватског члана Председништва и искористити чињеницу да је у Федерацији 72-73 одсто Бошњака и 22-23 одсто Хрвата“, објашњава Ситарски.

    Према његовим речима, довољно је да једна бошњачка странка, чак не ни она најјача, већ трећепласирана, да „прекоманду“ одређеном броју Бошњака и искористи демографску предност да прегласа Хрвате.

    Показатељ да је Бошњацима важније да прегласају Хрвате него да победе свог опонента у политичкој трци међу Бошњацима, јесте и податак да би Денис Бећировић из СДП-а, другопласирани на изборима за бошњачког члана Председништва, победио Шефика Џаферовића из СДА, само да нису, како Ситарски каже, откомандовали део гласачког тела и да су се удружили око заједничког кандидата.

    Још 2006, када је Комшић први пут изабран за представника Хрвата у Председништву БиХ, рекао сам да оно више не постоји, не мислећи у институционалном смислу, већ смо добили немогућу формулу у којој је у Председништву увек био однос два према један, подсећа Иво Миро Јовић.

    Комшић се тада приклонио Бошњацима, тако да су они заправо имали два гласа, а насупрот томе седео је представник Срба и међусобно уважавање и формула да се одлуке доносе консензусом, уништени су, каже Јовић.

    „Босна и Херцеговина од 2006. до данас није могла да се врати у оне постигнуте разине понашања власти, приближавања ЕУ као што је до тада било. То је последица не само за Хрвате, него за све оне који БиХ посматрају као државу“, коментарише Јовић могуће последице Комшићевог избора.

    Овакав однос бошњачке политичке сцене према Хрватима, по Јовићевим речима, не може се решити формирањем трећег ентитета.

    „Не видимо решење у трећем ентитету, нити је то икада био легалан захтев хрватске политике и политичке сцене. То је била једна мисија где су међународне снаге одредиле да БиХ буде полигон за нешто што би се могло назвати потенцијалним местом за развијање и буктање непријатељстава које би евентуално могле да доведу до ратних сукоба. Такав један потенцијал можемо ишчитавати у формули да је БиХ створена као немогућа мисија — једна земља, два ентитета и три конститутивна народа“, каже Јовић.

    Ситуација у Федерацији БиХ сада је таква да због неусвајања измена изборног закона не постоји начин да се резултати избора спроведу, наглашава Јовић.

    „Једино што је важно за нас Хрвате у БиХ је да су, изнад свих очекивања, резултати темељне странке у Хрвата у БиХ такви да је добила преко 80 одсто гласова, тако да се ниједна разина власти не може имплементирати без нас. Ако Федерација има 10 жупанија, у шест смо ми носитељи власти, а из ње се врши пројекција на федерални и државни ниво власти“, каже Јовић.

    Говорећи о последицама Комшићевог избора, Ситарски наглашава да ће оне бити видљиве након конституисања Представничког дома парламентарне скупштине БиХ. У њему је однос снага такав да је немогућа коалиција између СДА, СНСД и ХДЗ.

    „Онда ће се поставити питање хоће ли Комшић хтети да партиципира у додели мандата ономе кога та парламентарна већина буде одредила за председавајућег Већа министара. Видећемо хоће ли он, који се дичи Уставом БиХ и изборним системом који му је омогућио да изведе ову крађу идентитета, искочити из истог тог устава. Ако се формира стабилна већина од три странке које су победнице унутар сваког од конститутивних народа, хоће ли се онда, по добрим правилима парламентаризма, прикључити осталој двојици чланова који, претпостављам, не би правили проблем да дају мандат представнику такве већине или ће почети да прави неку врсту државног удара“, пита се Ситарски.

    Бошњацима није први пут да убацују кукавичје јаје у гнезда других конститутивних народа у БиХ. Сетимо се само првих вишестраначких избора и Ејупа Ганића, који је подметнут као кандидат Странке Југословена. Захваљујући томе што је за Ганића гласало гро пројугословенски опредељених бирача свих националности, тада муслимани, а данас Бошњаци, добили су три, уместо два члана тадашњег Председништва БиХ.

    Још једно подсећање. Сви познаваоци прилика у БиХ рећи ће вам да је покрет за политичку еманципацију Хрвата у БиХ крајем осамдесетих и почетком деведесетих година прошлог века почео под паролом „неће нам Муслимани више одређивати ко ће нас представљати“.

    Огорченост Хрвата из БиХ утолико је већа — ем им се ово не дешава први пут, ем им је иста особа подметнута, ем политички представници Бошњака годинама користе исти рецепт како би спровели мајоризацију једног од друга два конститутивна народа. И то оног са којим деле исти ентитет — Федерацију БиХ.

    Засад, у Мостару се најављују протестни скупови против Комшићевог избора, односно, како кажу из Фејсбук групе „R.I.P. DEMOCRACY BiH“, која је позвала на протесте, трећег Комшићевог наметања за хрватског члана Председништва.

    Поводом Комшићевог избора огласио се и врхбосански надбискуп, кардинал Винко Пуљић, речима да је прегласавање Хрвата плод неправедног Изборног закона.

    Слично:

    Додик: Иницираћу признавање Крима као дела Русије
    Додик и даље у великој предности над Иванићем, Цвијановићева убедљиво води
    Додик открио прва три потеза као члан Председништва БиХ
    Додик: Покушаћу да ојачам позицију Српске у оквиру БиХ
    Прославио победу уз музику: Додик се латио микрофона и запевао (видео)
    Додик: Вучић ми је први честитао
    Тагови:
    Комшић, измене изборног закона, трећи ентитет, наметање, Председништво БиХ, противљење, последице, БиХ, избори, избор Жељка Комшића за члана Председништва БиХ, Демократска фронта, ХДЗ БиХ, СДА, СНСД, кардинал Винко Пуљић, Милан Ситарски, Жељко Комшић, Иво Миро Јовић, Босна и Херцеговина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога