Слушајте Sputnik
    Самит у Јеревану

    Француска спремила низак ударац Србији у Јеревану

    © Sputnik / Арам Нерсесян
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    33169

    Такозвана Република Косово, како најављују приштинске власти, не само да ће на самиту Франкофоније у Јеревану постати придружена чланица ове међународне организације, већ ће и косовски председник Хашим Тачи у главном граду Јерменије добити прилику да говори о опцији корекције граница, са могућношћу уједињења Прешевске долине са Косовом.

    Франкофонија је, подсетимо, основана 1970. године, и у почетку је била мали клуб северних земаља у којима се говори француски језик. Данас је то, према речима др Срђана Перишића, професора међународних односа, важна међународна организација коју чине 54 земље-чланице, 26 држава-посматрача и четири придружене чланице, које сарађују на пољу културе, науке, економије, правде и мира.

    Косово је, подсећа Перишић, добило статус посматрача у Франкофонији 2014. године, док Србија тај статус има од 2006. Пријем Косова у придружено чланство ове организације наш саговорник види као одговор приштинских власти на повлачења признања независности јужне српске покрајине током протекле године.

    „Франкофонија окупља 84 државе, од којих велики број није признао Косово као самосталну државу, а ево сада ће то да се провуче кроз овај самит у Јерменији. Дакле, Косово је тиме практично направило један искорак, добар дипломатски потез, а јасно је ко у овом случају помаже приштинским властима. То је искључиво Француска. Ово је заправо контраудар Косова, да преко Франкофоније појача своје међународно признање и сада се очекује притисак Париза на чланице ове међународне организације које нису признале Косово, да то ураде“, објашњава Перишић.

    Како каже, из овог примера јасно се види да Француска, без обзира на некакво пријатељство и сарадњу са Србијом, у томе заправо никада није била искрена и да на Балкану има свог играча — Албанце.

    На питање колико је придружено чланство Косова у Франкофонији погодно тле за реализацију идеја приштинских власти о независности, историчар Драгомир Анђелковић каже да треба имати на уму да Франкофонија није међународна организација попут УН или ОЕБС-а, односно да није организација од великог политичког значаја.

    Према његовим речима, Косову је зато лакше да уђе у ту врсту организације него у УН, јер та врста асоцијације зависи, у великој мери, од става Париза.

    „Отуда добра воља Париза може Косово да уведе у Франкофонију, а то нама само треба да покаже да нам данашња Француска свакако није савезник, а вероватно ни пријатељ. Када говоримо о томе да ли ће Косово у Франкофонији добити додатни простор за деловање, треба знати да је придружено чланство у овој организацији у великој мери усмерено ка албанској јавности на Косову и Метохији. Тачи се бори са Харадинајем и користи сваку прилику да се истакне као неко ко се бори за албанске интересе. Да Србија којим случајем жели да уђе у асоцијацију која окупља земље које негују кинески језик, Тачи би пробао и тамо да се појави, ако би му допустили да говори“, сматра Анђелковић.

    Све то, додаје, нас не треба много да узнемирава, али је добро да Србија на том скупу изнесе свој став о овом питању. Иако самит у Јеревану јесте прилика косовским властима за добијање малих политичких поена, Анђелковић верује да ће Србија заправо више профитирати, јер се у Јерменији налази на пријатељском терену.

    На питање колико ће ово бити прилика за лобирање приштинских званичника да Косову припоје Прешевску долину, Анђелковић каже да Албанци не могу за тако нешто да лобирају.

    „Они могу повремено да изнесу ту глупост у јавност, а ово сада ће бити први пут да то раде ван територије аутономне покрајине Косово, односно да то раде у међународним оквирима. То је, међутим, потпуно ирационално јер би исту тежину имао, на пример, њихов захтев да се Албанији припоји Епир. То су напросто бесмислице из домена великоалбанских снова, али Србија на то треба озбиљно да реагује, јер прича о Прешеву јесте озбиљна опасност за читав регион и говори о величини аспирација великоалбанских кругова“, оцењује Анђелковић.

    Др Срђан Перишић пак верује да Франкофонија није нимало безазлена организација, те да пријем Косова у придружено чланство представља вид притиска на Србију.

    „Француска овде потпуно стоји на антисрпским позицијама. Та земља, која досад уопште није била ни у каквим разговорима на релацији Београд—Приштина, сада се појављује како додатни савезник Албанаца са Косова. А зашто је приштинским властима то потребно? Па зато што желе да реализују своју основну идеју — оно што ми зовемо ’велика Албанија‘, а они зову ’природна Албанија‘, која би обухватала Албанију, Косово и Метохију, јужне делове Србије и западну Македонију“, категоричан је Перишић.

    Иначе, на самиту Франкофоније у главном граду Јерменије одлучиваће се и о захтеву Србије да постане придружена чланица те међународне организације, а нашу земљу ће представљати први потпредседник Владе и министар спољних послова Ивица Дачић.

    Тагови:
    Франкофонија, Јереван, Тачи, Косово
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога