Слушајте Sputnik
    Славље противника референдума у Скопљу

    Да ли је Преспански споразум пропао

    © Sputnik / Дејан Симић
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Сандра Черин
    1731

    Преспански споразум, по свој прилици, дрма тло под ногама како македонској тако и грчкој влади.

    Наиме, у дану када су посланици опозиционе странке ВМРО-ДПМНЕ одустали од учешћа у дебати о уставним променама у Собрању и најавили да ће гласати против промене имена Македоније, шеф грчке дипломатије Никос Коцијас, један од потписника Преспанског споразума, поднео је оставку.

    Грчки медији преносе да се Коцијас на такав потез одлучио након жестоке свађе са министром одбране Паносом Каменосом због договора Атине и Скопља око новог имена Македоније. Са друге стране, највећа опозициона странка у Македонији напустила је дебату у Собрању дан након што је званичник Стејт департмента Вес Мичел позвао лидера ВМРО-ДПМНЕ Христијана Мицковског да подржи уставне промене зарад евроатлантских интеграција.

    Иако засад није познато у којој мери ће оставка шефа грчке дипломатије утицати на даљу реализацију Преспанског споразума, чини се да су ванредни парламентарни избори у Македонији готово извесни, а таквог става је и Цветин Чилиманов, бивши саветник македонског председника Иванова.

    Он за Спутњик каже да је власт у Македонији покушала да дође до магичне бројке од 81 посланика како би уставне промене прогурала у Собрању, али да највећа опозициона партија то одлучно одбија.

    „Уколико посланичка група ВМРО-ДПМНЕ остане јединствена у том ставу, власт не може доћи до тог броја посланика. Христијан Мицкоски је у среду подвукао црту и одлучно одбацио критике и захтеве Стејт департмента, односно помоћника државног секретара Веса Мичела да његова партија гласа за промену Устава. Он је такође позвао власт да, уколико сматра да има довољно посланика, предлог стави на гласање. Реакција власти је таква да је данашња седница отказана, што, уз одбацивање притисака САД од стране опозиције, јасно говори о томе да они те гласове немају. Тако да следећи корак вероватно може бити расписивање ванредних парламентарних избора“, каже Чилиманов.

    Наш саговорник оцењује да је снажан притисак западних дипломата да све македонске партије буду некритички посвећене концепту који промовишу Брисел и Вашингтон заправо имао контраефекат. То је, каже, показала и ниска излазност на протеклом референдуму.

    „Притисци у виду хапшења чланова Собрања и инсистирање на разним уступцима које Македонци треба да учине зарад Грчке и зарад албанске мањине у Македонији имали су високу цену код македонског гласачког тела када је реч о идеји о западноевропским интеграцијама и чланству у НАТО-у и ЕУ. То је фактички пораз западних дипломата који покушавају да наметну стратегију да се силом дође до промене имена Македоније и да се принуди највећа партија у држави да те промене прихвати“, сматра Чилиманов.

    На питање да ли оставка шефа грчке дипломатије Никоса Коцијаса може да угрози реализацију Преспанског споразума са стране Атине, Чилиманов каже да су Грци пажљиво пратили ситуацију у Македонији и схватили да не постоји подршка за промену Устава.

    „У Атини је увек постојала бојазан да би њихов уступак у виду македонског чланства у НАТО-у био неповратан, док би, теоретски, нека нова македонска влада могла да има већину да опет промени Устав и врати старо име, и то са позиције члана НАТО-а. Да је референдум био успешан и запечаћен, на пример, резолуцијом Савета безбедности, Грчка би имала гаранције да ће споразум остати на снази. Међутим, сада, након пропасти референдума и када је јасно да Русија неће подржати промену имена у Савету безбедности, Атини је јасно да се од ње тражи заиста велики уступак, без икаквих гаранција за то шта ће се после догодити“, примећује Чилиманов.

    Како каже, сада је у грчкој влади остало крило које се отворено противи договору са Скопљем, а анкете показују да они вероватно могу да победе на следећим изборима у тој земљи.

    „Овај спор не могу да реше две леве опције које нису инвестирале у питање имена, попут Ципрасове Сиризе и социјалдемократа Заева. Они немају подршку народа коме је стало до националног идентитета, како грчког тако ни македонског. Зато мислим да се може рећи да је договор Скопља и Атине, ако не у потпуности, онда деведесет одсто пропао“, закључује Чилиманов за Спутњик.

    Тагови:
    нато, Македонија, име, споразум
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога