Слушајте Sputnik
    Нови Пазар

    Боснизација Црне Горе: Проклетије су „албански Алпи“, а Бошњаци би и српски део Санџака

    CC BY-SA 4.0 / Ebs Els
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Небојша Поповић
    1379

    Бошњачки фактор у Црној Гори је толико ојачао да сада може да испоставља разне „небулозне захтјеве“, у шта спада и иницијатива предсједника Бошњачке дијаспоре из Њујорка Есада Растодера да се српски дио Санџака, односно Рашке, припоји Црној Гори.

    Пребројавање крвних зрнаца и подјеле по националној основи све су чешћа појава у Црној Гори, док се термин „боснизација“ државе полако одомаћује као легитиман у јавном дискурсу. Чак и аналитичари блиски властима примјећују да је у званични језик већ увезена ријеч „суживот“, што је у Босни термин за нефункционалну заједницу, па се прибојавају да би следећи корак могао бити и прича о „конститутивности народа“.

    Стално истицање власти у Подгорици како је Црна Гора примјер мултивјерског и мултиетничког склада у региону, још једино у дневнополитичком смислу може послужити као смоквин лист за стварна дешавања на терену, али то ничим не спречава опасан процес даље атомизације Црне Горе.

    Јуче је албански портал „Малесија“ објавио да је на подручју нове општине Тузи, формиране на захтјев већинског албанског становништва, било појачано присуство црногорске полиције која је легитимисала локалне грађане.

    Наиме, након што је подмладак владајуће Демократске партије социјалиста (ДПС) на брду Дечић у близини Подгорице, на висини од 600 метара, обновио натпис са Титовим именом који је ту стајао још од 1946. године, Албанци су уклонили Титов натпис и на истом мјесту поставили албанску заставу.

    „Данас су представници друге младости ’Малесије‘ са албанском заставом послали јасну поруку да овдје нема мјеста за диктатора. Јуче полиција није реаговала, данас јесте“, објавио је албански портал.

    Поводом овог случаја не зна се шта је занимљивије: да ли чињеница да Албанци више држе до себе, па за разлику од Црногораца, који Брозу у главном граду дижу споменик, не дозвољавају Тита у својој околини поручујући — „нека је срам оне који покушавају да оживе то чудовиште“, или пак околност да црногорска јавност за овај догађај не би ни знала да није албанских медија.

    Прије отприлике недељу дана, носилац листе „Самоопредељење“ Сулејман Угљанин, прозвао је Црну Гору, казавши да је Санџак окупирана територија од 1912. године, те да ни Србија ни Црна Гора немају тапију над тим простором.

    „Србија и Црна Гора немају тапију над Санџаком, а ако желе да га укњиже као своју територију, мораће да у Уставу укњиже Бошњаке као народ“, поручио је Угљанин.

    Предсједник Бошњачког савеза Црне Горе у Њујорку Есад Растодер изнио је данас такође фантастичну идеју, позвавши Бошњаке из југозападне Србије да тај регион припоје Црној Гори.

    „Желим да поручим Бошњацима Санџака да активирају референдум који је спроведен или да распишу нови и да цијели Санџак, и јужни и сјеверни, припоје Црној Гори. Овом приликом желимо вам послати поруку да ћемо стати иза овог пројекта“, навео је Растодер.

    Оно што је знаковито у погледу свих оваквих иницијатива и догађаја, који се у последње вријеме нижу толиком брзином да престижу један други, јесте да званична Подгорица готово ништа од наведеног не примјећује нити на то реагује.

    За тај феномен постоје само два могућа објашњења. Прво је да власт, која се несрећно заглавила у 1918. години, никако не може да се концентрише на актуелна дешавања из 2018. која је на истеку, а друго је да званична Подгорица очигледно сматра да је уласком у НАТО ријешила све прошле и будуће проблеме овога свијета.

    При томе се заборавља давно знана истина — „свако царство које се раздијели само у себи, опустјеће; и сваки град или дом који се раздијели сам у себи, неће се одржати“.

    Говорећи о идеји да се српски дио Санџака припоји Црној Гори, политички аналитичар Драган Росандић каже да је тешко коментарисати изјаве „разноразних опскурних ликова који долазе практично са свих меридијана“. Много озбиљније ствари су, како додаје, изјаве које долазе из Новог Пазара, од побједника на изборима за Бошњачки национални савјет Сулејмана Угљанина.

    „Он је изјавио да су и Србија и Црна Гора фашистичке земље и фашистичке творевине. На то се треба концентрисати јер Сулејман Угљанин је ипак лик који има одређени утицај тамо, а очигледно и спонзоре, а њихова изворна идеја је припајање Санџака Босни, пошто су они Бошњаци, а не Црној Гори“, упозорава Росандић.

    Када је пак у питању иницијатива предсједника бошњачке дијаспоре из Њујорка Есада Растодера да се српски дио Санџака, односно Рашке, припоји Црној Гори, овај аналитичар сличне идеје види као производ чињенице да је бошњачки фактор у Црној Гори толико ојачао да сада може да испоставља разне „небулозне захтјеве“.

    „Ово може да буде неки локалпатриота поријеклом из Гусиња или Плава, који очигледно има неке контакте са режимом у Црној Гори, а како сада Бошњаци у Црној Гори углавном контролишу и власт и Владу, очигледно им се осладило, па вјероватно сада мисле да се мало појачају са родбином са друге стране границе, из Сјенице и Тутина, и да баш "појашу" Владу Црне Горе разноразним небулозним захтјевима“, сматра Росандић.

    Према ријечима нашег саговорника, у бити читаве ствари је чињеница да су „такозвани мањински народи: Бошњаци, Албанци и Хрвати ’појахали‘ владу и режим у Црној Гори“, па захваљујући томе што их „одржавају их на власти свакодневно истичу разноразне захтјеве, што се свакодневно види на терену“.

    „Имате онемогућавање на Свачу службе митрополиту Амфилохију, у Тузима, на примјер, имате медресу која се зове ’Мехмет Фатих Освајач‘, у Плаву имате долазак албанског предсједника Иљира Мете, који присуствује манифестацији ’Албански Алпи‘, односно Проклетије. У свему томе немате никакву реакцију државних органа, ни премијера ни министара. Они ћуте јер знају да су на власти само захваљујући подршци тих мањинских партија, док су на другој страни једино куражни да дискредитују Србе и Србију, као и српски народ у Црној Гори“, примјећује Росандић.

    Ситуација у којој се власт одржава искључиво на неозваниченој коалицији актуелног режима и мањина против Срба у Црној Гори, по мишљењу нашег саговорника, дугорочно је погубна, па Росандић закључује да је, нажалост, јасно да „такозвана монтенегризација води ка расулу и нестанку Црне Горе“.

    „Очигледно је да сви покушавају да обиљеже своју територију у Црној Гори и да поставе те граничне међаше. Како је својевремено један посланик Албанац говорио да ’они траже своју собу у Црној Гори‘, ево, данас видимо и да сви други траже своје собе: Бошњаци, Албанци, Хрвати итд, и та политика не слути на добро, нити води ка добру, већ она директно води ка нестанку Црне Горе“, закључује саговорник Спутњика. 

    Тагови:
    Санџак, припајање, Бошњаци, Црна Гора, Регион
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога