Слушајте Sputnik
    Нафта

    Сан дуг десет година: Хоће ли Црна Гора од туристичке постати нафтна држава

    © REUTERS / Brendan McDermid
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Небојша Поповић
    0 427

    У црногорском подморју у току су истраживања нафте и гаса, али док еколошка удружења и активисти протестују због девастације Јадрана, влада у Подгорици се не узбуђује превише.

    Долазак на овај брод није трајао 60 минута, колико нам је требало да се довеземо из луке Бар, већ пуних десет година, саопштио је премијер Црне Горе Душко Марковић током посјете норвешком броду „Полар емпрес“ (Поларна царица) који је у црногорске воде упловио 14. новембра како би за потребе концесионара италијанско-руског конзорцијума „ЕНИ—Новатек“ обавио 3Д сеизмолошка истраживања нафте и гаса.

    Норвешки брод ће истраживање нафте и гаса у црногорском подморју вршити у блоковима 4, 5, 9 и 10, и оно ће, ако све буде по плану, трајати 34 радна дана, а колико озбиљно власт у Подгорици рачуна на овај ресурс говори и порука премијера Марковића послата директно са „Поларне царице“ — како се нада да је истраживање угљоводоника у црногорском подморју „почетак нове индустријске производње у Црној Гори“.

    „Црна Гора није ушла у ову причу исхитрено понесена прогнозама и пројекцијама о добити. Не! Ми смо истраживању нафте и гаса приступили систематично и темељно“, казао је Марковић.

    То је потврдила и министарка економије Драгица Секулић, која је открила да ће на истраживачком броду током наредних четрдесетак дана боравити и представници државне управе, све у циљу како би Црна Гора на прави начин одговорила на, како је рекла, оно што је очекује кроз даље активности у области индустрије нафте и гаса.

    У том циљу, норвешки брод „Полар емпрес“, задужен за потребе прикупљања података, тренутно прате и три брода за подршку — „Оушн мермаид“, „Севен вејвс“ и црногорски брод „Трио маре“, а крајњи циљ је да се 3Д испитивањем сними дно црногорског подморја како би се добиле мапе на основу којих ће бити лоциране прве двије бушотине.

    Ипак, иако црногорска влада увјерава да ће јавност бити редовно информисана о статусу истраживања и активностима које се врше у блоковима 4, 5, 9 и 10, (на потезу између Бара и Улциња), све су гласнији апели бројних еколошких удружења, активиста и појединаца који се залажу да се одлучно каже — „Стоп бушењу Јадрана“.

    Они упозоравају на чињеницу да „нигдје на Земљи не постоји примјер успјешног опстанка туризма који се заснива на чистој и очуваној животној средини са нафтним платформама“, те да би „истраживање и експлоатација нафте у Улцињу, Бару и шире значила комплетно деградирање екосистема врста“.

    Тако је истраживања нафте и гаса осудио и познати црногорски археолог, мр Младен Загарчанин, који је оцијенио да ће нафтне бушотине бити тачка на наш крај.

    „Када се крене с тим корпоративним ужасом, заборавимо на обалу“, додао је он.

    На погубне последице отпочетих акустичних истраживања претраге нафте и гаса у црногорском подморју упозорио је и ТВ редитељ, ронилац и еколошки активиста Душан Варда.

    „Оно што већини људи није познато јесте чињеница да су истраживања која претходе експлоатацији угљоводоника (нафте и гаса) неупоредиво погубнија за живот у мору од самог бушења и екстракција ’црног злата‘“, казао је Варда, који се такође запитао и шта Црна Гора добија сагласношћу да се у њеним водама спроводи истраживање, узимајући у обзир значај туризма у економији Црне Горе.

    „Готово је несхватљиво да Црна Гора данас има намјеру да отпочне са новом привредном дјелатношћу којом се никада у својој историји није бавила, нити има икакве капацитете за то. Колико је црногорска влада била попустљива пред захтјевима нафтних компанија свједочи чињеница да су истраживања дозвољена у блоковима који су ближи обали него што је досад био случај било гдје на Јадрану. Све процјене ризика указују да апсолутно ништа добро не може резултирати из планираних активности, осим добробити коју ће нафтне компаније и појединци остварити за себе“, јасан је Варда.

    Мрежа „СОС за Монтенегро“ у знак протеста такође је организовала марш против истраживања нафте и гаса, који је трајао четири дана, укључујући пролазак кроз све приморске градове у дужини од 145 километара, а у току је и петиција исте организације којом се тражи да Влада Црне Горе раскине уговоре са Ени-Новатек конзорцијумом, јер је исти „препознат по екоцидима широм свијета“. 

    Упозорење еколога и НВО сектора да је овим чином Црна Гора потписала „смртну пресуду“ за свој туризам регистровано је и у сусједној Хрватској, па су тамошњи медији „Слободна Далмација“ и „Јутарњи“ са насловом — „Скандалозна изјава челника црногорског туризма: Екоактивисти, не брините се, наша нафта загадит ће хрватско море!“, прокоментарисали посве несмотрени изјаву председника Црногорског туристичког удружења Жарка Радуловића, који је оцијенио да би од нафтних бушотина „више страдала Хрватска него Црна Гора, која то не би ни осјетила“.

    Елем, док еколошка удружења и активисти протестују због девастације Јадрана, чини се да се црногорска влада не узбуђује превише. Истраживања у подморју су у току, а додатни доказ да се неће одустати је и то што конзорцијум „Ени—Новатек“ није једини, па ће истраживање угљоводоника у Црној Гори ускоро отпочети и грчка компанија „Енерџијан оил анд гас“, док је било и неких најава да се размишља о још потенцијалних концесионара.

    То све упућује на закључак да је влада у Подгорици у потпуности одлучна да, ако за то постоје услови, Црна Гора постане нова „нафтна“ држава на свјетској позорници, те да се потенцијалног нафтног бизниса неће олако одрећи. У условима када Црна Гора грца под теретом спољног дуга који се све брже увећава, можда је откриће нафте главна излазна стратегија власти из реалних економских проблема у које је земља запала.

    Тагови:
    Црна Гора, нафта, Регион
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога