Слушајте Sputnik
    Косовска полиција

    Шта Албанци спремају после „црних спискова“ ако Србија не подвуче црту

    © AFP 2018 / SASA DJORDJEVIC
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    41233

    Време је да Београд подвуче црту и почне да враћа ствари на стање пре бриселског дијалога. Спискови непожељних званичника Београда на Косову и Метохији су још једна у низу провокација из којих Србија мора да извуче поуку.

    После робе из централне Србије, на Брњаку, Јарињу и осталим прелазима, на територију Косова и Метохије, изгледа, неће моћи ни људи. Макар један број оних који на највишем нивоу представљају званични Београд.

    Како су објавиле „Новости“, списак највиших функционера је подужи, а предводи га премијерка Ана Брнабић са још пет министара у Влади — Ивицом Дачићем, Небојшом Стефановићем, Расимом Љајићем, Зораном Михајловић и Александром Вулином — као и са више државних секретара и помоћника министара.

    На њему је и председница Скупштине Србије Маја Гојковић и пет потпредседника парламента, као и председница Уставног суда Весна Илић Прелић и 14 његових судија, председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић и четворо судија.

    Према факсимилу које су објавиле „Новости“, списак за Приштину непожељних функционера Београда на КиМ достављен је свим полицијским пунктовима на административним прелазима још 1. новембра.

    Дакле, не само пре приштинске одлуке о увођењу стопостотне таксе на робу из централне Србије и одлуке Интерпола да у своје редове не прими самопроглашено Косово, него и пре оне прве одлуке Приштине да са 10 одсто опорезује српску робу.

    Како констатује аналитичар Драгомир Анђелковић, албанска страна непрекидно провоцира и ми се већ неколико година суочавамо са сталним ексцесним ситуацијама, упоредо са преговорима.

    „Напросто, Албанцима је циљ да процес преговарања буде једностран, да они добију све, а да са друге стране нас застрашују тако што ће створити атмосферу линча за Србе, односно створити представу да ће сукоби ескалирати, што би онда изазвало реакцију ЕУ. A ми знамо да су те реакције, по правилу, усмерене ка нама и када нисмо криви“, каже он за Спутњик, оценивши да у том контексту треба гледати и на провокацију са списковима.

    Анђелковић је мишљења да се ми исувише оптерећујемо причама зашто су то Албанци урадили, да ли су то урадили због Интерпола или нечег другог. Чињеница је, каже, да они то непрекидно раде и да не покушавају да дођу до компромиса са нама, већ да нас уценама наведу да им дамо све.

    „За Србију ово треба да буде порука да је читав процес који имамо од 2011, односно 2013. године — бесмислен. Јер док 2011. нисмо започели процес успостављања контроле на административној линији, а 2013. бриселске преговоре са читавим низом уступака, сваки српски државни функционер и грађанин Србије могао је без проблема да иде макар на север КиМ. Нисмо могли да идемо на југ, али север је био без било каквог уплива приштинских органа“, указује саговорник Спутњика.

    Анђелковић сматра да су преговори и наша попустљивост довели до тога да Приштина данас и на северу може да одлучује ко ће доћи у Митровицу, Звечан, Зубин Поток…

    „Значи, то што смо урадили било је лоше и из свега овога треба извући поуку. Време је да поништимо све уступке од 2011. и да се вратимо на стање где Србија макар контролише север. Ако не можемо више, толико можемо“, тврди овај аналитичар.

    На питање да ли су све чешће провокације тренд који можемо и даље очекивати, јер у последње време од једне до друге је све краћи временски период, саговорник Спутњика одговара да Србија, нереаговањем на провокације Приштине, само призива нове провокације.

    Ако бисмо једном подвукли црту и одговорили на начин који није само реторички, ствари би се ипак другачије развијале, мишљења је он.

    „То што ми покушавамо да одмереним ставом добијемо симпатије Берлина, Париза, или неке друге западне престонице, Албанци злоупотребљавају. Они знају да ми нећемо реаговати и иду све даље и даље са безобразлуцима“, каже Анђелковић и додаје:

    „Време је да Србија започне процес враћања на стање пре бриселског процеса, односно пре преговора које је водио Борко Стефановић о успостављању контроле на административној линији. Упоредо, требало би да упозоримо Запад да ћемо то урадити, али не треба околишити са успостављањем полуга државног суверенитета, бар на делу Косова где то можемо да урадимо“.

    Слично:

    Градоначелник Косовске Митровице: Позивамо председника Вучића да нас спасе
    Три мере против Србије: Ово су одлуке косовске Владе
    Косовска полиција потврдила да трага за замеником градоначелника Косовске Митровице
    Албански медији најављују ризичну акцију косовске полиције и организоване нереде
    Педесет напада на националној основи на косовске Србе за годину дана
    Тачи: Зашто смо увели таксе Србији?
    Тагови:
    нереаговање, север Космета, српска роба, Косовска полиција, провокација, Бриселски дијалог, прелази, функционери, црна листа, ЕУ, Драгомир Анђелковић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога