Слушајте Sputnik
    Савет безбедности у Уједињеним нацијама

    Кључна офанзива: Боље да се косовска битка настави у Њујорку, него...

    © Flickr / Ministerio de Asuntos Exteriores de Rusia
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    71061

    Иницијатива за одржавање седнице Савета безбедности УН поводом формирања војске Косова прилика је да Србија крене офанзивније у одбрану Косова и Метохије.

    Као једна од могућих српских реакција на најаву формирања војске Косова јесте и могућност да Србија затражи седницу Савета безбедности УН (СБ) на ту тему, најавио је у обраћању нацији српски председник Александар Вучић.

    „Да упозоримо свет и укажемо свету шта се збива, да укажемо на размере катастрофе која следи уколико неко не заустави Приштину у најкраћем року“, рекао је Вучић и додао да потези Приштине доводе у опасност цео регион.

    Он је нагласио да ће се Србија консултовати са представницима Русије и Кине, као и да ће разговарати са представницима САД.

    Српски предлог за одржавање евентуалне седнице СБ претходно би морале да прихвате чланице тог савета, каже некадашњи шеф југословенске мисије при УН Владислав Јовановић, који наглашава и да ће западне земље чинити све да то спрече.

    У овом случају, према Јовановићевим речима, Русија и Кина не би имали само улогу предлагача, већ и активних сталних чланица СБ које би вршили притисак на друге чланице и помагале да се у јавности створи повољан утисак да је ситуација на КиМ до те мере постала опасна да СБ не може да избегне да врши своју улогу.

    „То би требало да буду аргументи који ће деловати уверљиво на несталне чланице. Они би били и јак притисак на западне сталне чланице да избегну да остану у мањини и тако оставе утисак да имају и неке друге интересе, а не само интерес мира и безбедности и поштовања Резолуције 1244“, каже Јовановић.

    Тешко је рећи хоће ли иницијатива проћи, али Јовановић наглашава да би та дипломатска акција требало да буде почетак ширег и промишљенијег српског залагања за обнављање српског права на Косово и Метохију, које проистиче из нашег Устава и Резолуције 1244, која је на КиМ предвидела само једну војну силу — Кфор. А Кфор је привремена војна сила док траје врховна власт УН на територији јужне српске покрајине.

    Јовановић је заступник мишљења да би Србија требало офанзивније и шире да ступи у акцију објашњавања неправде која се догађа на КиМ уз помоћ употребе силе.

    „То је само питање да ли смо спремни на тако нешто или је ово само један покушај да се нешто постигне и да се ту стане. Ако је само један покушај, то неће имати пуног ефекта. Ми бисмо морали да искористимо ову ситуацију да оживимо питање КиМ као централно питање међународног права, мира и безбедности, које други нарушавају тиме што не примењују Резолуцију 1244 и стварају неке нелегалне оружане формације на КиМ“, каже Јовановић.

    Оно што би Србија ваљало да чини је да буде, како каже, политички активнија према вишенационалним земљама, које се такође суочавају са проблемом сепаратизма на својим територијама.

    Са државама попут Индије, Ирана, Индонезије, Нигерије, Мексика, Јужне Африке, Бразила и Шпаније ваљало би радити и објашњавати косовски проблем, како те земље не би добијале информације сервиране само од заговорника косовске независности.

    „Такав активнији приступ боље би приближио праву слику проблема КиМ, која је другачија од оне коју сугеришу са Запада, да је ствар готова, реалност, завршена, да се ми томе прилагођавамо и да само треба да убрзају неколико корака да се то заврши и они да скину проблем са врата“, сматра Јовановић.

    Ако се заговорницима косовске независности жури, логично би било да се нама не жури, додаје Јовановић. Због тога би требало обновити политичку борбу за признавање и уважавање српског сувереног права на КиМ, као и да се косовско питање решава у оквиру Резолуције 1244.

    Колико Србију чека тежак посао у највишем телу светске организације можда најбоље говори чињеница да сталне чланице Савета безбедности не могу да се сложе ни око једног питања важног за светски мир и безбедност.

    Више него у доба Хладног рата, између великих сила постоји несагласност и унакрсно улагање вета због решавања питања Сирије, санкција према Ирану или Северној Кореји, „случаја Скрипаљ“, у којем Велика Британија покушава да пребаци одговорност на Русију због наводног тровања свог шпијуна у руским редовима, као и због најтеже хуманитарне кризе у светској историји, оној у Јемену.

    Сагласности међу чланицама СБ нема поводом украјинске кризе, док је Косово и Метохија посебна прича. Подсећамо, током председавања Велике Британије Саветом безбедности, Косово и Метохија први пут од 1999. године су скинути са дневног реда седнице тог тела.

    Овог новембра председавање Саветом преузела је Кина, која је одлучила да се нова сесија о стању у јужној српској покрајини одржи 14. новембра, баш на дан када је један од политичких лидера косовских Албанаца Кадри Весељи најавио формирање косовске војске.

    Слично:

    Спремите кокице: Чека нас најгледанији Савет безбедности
    Москва: Одлуку САД о Ирану мора да размотри Савет безбедности УН
    Савет безбедности заседа поводом случаја „Скрипаљ“ (видео)
    Савет безбедности о нападу на Сирију (видео)
    Нарушавање права руских бирача у Украјини могло би пред Савет безбедности УН
    Хејлијева: Ако Савет безбедности не буде деловао у Сирији, деловаће САД
    Савет безбедности: Одложено гласање о резолуцији о Сирији
    Савет безбедности одбио да осуди напад на руско представништво у Дамаску
    Русија у УН: САД злоупотребљавају Савет безбедности
    Савет безбедности разматра статус Јерусалима, САД најавиле вето (видео)
    Савет безбедности о КиМ: Решење Србије не би било узрок нових подела
    Тагови:
    несагласност, светска организација, журба, Војска Косова, резолуција 1244, Савет безбедности, акција, формирање, Уједињене нације, вето, Косово и Метохија, офанзива, седница, Косово, дипломатија, војска, иницијатива за седницу Савета безбедности УН поводом формирања Војске Косова, Војска Косова, Савет безбедности УН, Владислав Јовановић, Александар Вучић, Јужна Африка, Косово, Индонезија, Бразил, Нигерија, Шпанија, Мексико, Косово и Метохија, Кина, Србија, Индија, Иран, Русија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога