Слушајте Sputnik
    Граница између Србије и Хрватске

    Прети распад кључног споразума у региону

    © Tanjug / NEMANJA JOVANOVIC
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    3375

    Напуштањем састанка Комитета ЦЕФТА у Приштини, делегација привремених приштинских институција и албанска делегација довеле су у питање постојање тог трговинског споразума који окупља све балканске земље које нису чланице ЕУ и Молдавију.

    Када су европске земље одлучиле да више не ратују међу собом, пошле су од економског интереса као заједничког — тако је од Европске заједнице за угаљ и челик постепено настајала политичка заједница европских држава, данас знана као Европска унија.

    Принцип економског интереса као везивног ткива између држава примењен је и на земље Централне Европе, које су пре него што су постале чланице Уније, формирале ЦЕФТА, Централноевропски уговор о слободној трговини.

    Првобитни споразум, потписан 1992. године у Кракову окупио је Пољску, тадашњу Чехословачку и Мађарску, а касније је проширен и на Словенију, Словачку, после распада Чехословачке, Хрватску, Бугарску, Румунију и Македонију.

    Када је разматрано да и остале балканске земље приступе споразуму, јер су већ имале потписане билатералне споразуме о слободној трговини у оквиру Пакта за стабилност у Југоисточној Европи, принцип повезивања земаља кроз економску размену како би се превазишле политичке разлике још је сматран за добитничку комбинацију.

    Међутим, нико није рачунао да политичке разлике могу да постану непремостиве и да економски интерес више не представља доминантан принцип. То се догодило када су привремене косовске институције увеле таксу од 100 одсто на српску робу, а делегације приштинских институција и Албаније, које су напустиле састанак Заједничког комитета ЦЕФТА у Приштини, само су ставили „тачку на и“, како би се то на Западу рекло.

    Српска делегација у Приштини инсистирала је да састанком председава Унмик, као потписник ЦЕФТА, али је, како се наводи у саопштењу Владе Србије, показала добру вољу тиме што је пристала да састанком заједнички председавају Унмик и привремене приштинске институције.

    Након излагања представника српске делегације, који је изнео став да Приштина треба одмах да повуче, како се у саопштењу каже, радикалне, незаконите и дискриминаторне мере од 6. и 21. новембра, састанак прво напушта приштинска делегација, а недуго затим и албанска, чиме је нестао кворум за рад.

    Тиме су Приштина и Албанија практично блокирале рад ЦЕФТА и довеле у питање будућност тог споразума, који је требало да буде један од одлучујућих фактора који ће земље нашег региона увести у ЕУ.

    Ради се о потезима мотивисаних политиком са драматичним економским последицама, сматра Радојка Николић, главна уредница магазина „Бизнис“ и „Економетар“.

    Не само зато што је Србија велики извозник на тржиште Косова и Метохије (КиМ је ушао у ЦЕФТА као посебна царинска територија), већ и зато што се потезима Приштине и Албаније пресецају све робне комуникације, трговинска размена и било који облик економске сарадње, која тек што је „заживела“ у већој мери него што је то било у прошлости, напомиње она.

    „Овога пута, сива економија почела је да улази у легалне токове и то је био један од позитивних резултата сарадње која је била успостављена делом и на политичкој линији, а највећим делом на економској размени. Ово што се сада догодило представља апсолутни прекид и несхватљиво је да се дешава на тлу Европе“, каже Николићева.

    Према мишљењу Рајка Петровића, стручњака за регионалну политику из београдског Института за европске студије, у одлукама Приштине нема економије.

    Револтиране исходом гласања на генералној скупштини Интерпола, приштинске власти су, према његовим речима, одлучиле да казне Србију и БиХ, а Приштина је кивна на Београд и због тога што Србија има успеха у борби за очување КиМ у својим границама на међународном плану. Подсећамо, Мадагаскар је још једна држава која се придружила списку оних земаља које су повукле признање независности Косова.

    „Искључиво је реч о политичкој акцији, одмазди која нема никакве везе са економијом, али која итекако погађа економију, не само Србије, већ и околних земаља, па сходно томе, не изостаје реакција бројних међународних и европских политичких актера који дају подршку Србији и захтевају од Приштине да што пре укине таксе“, каже Петровић.

    Шефици европске дипломатије Федерики Могерини, америчком државном секретару Мајку Помпеу, европском комесару за проширење Јоханесу Хану и другим светским званичницима који од Приштине траже укидање таксе, придружио се и шеф Унмика Захир Танин.

    „Што се тиче тарифа које су постављене на српску и босанску робу, такве радње представљају јасну повреду ЦЕФТА и требало би да буду повучене“, нагласио је он, позвавши лидере свих страна да покажу већу уздржаност и избегну даљу провокацију која може да угрози изгледе за нормализацију односа или доведе до ескалације тензија. 

    ЦЕФТА је и иначе била у кризи, објашњава Николићева, због неслоге и различитих интереса који постоје између земаља-чланица. Спорови између балканских земаља у оквиру ЦЕФТА нису постојали у оквиру тог споразума док су његове чланице биле централноевропске земље.

    Нецаринске и административне баријере, чекање камиона на границама, фитосанитарни проблеми, тражење додатних лабораторијских сертификата, царинске баријере, иако је ЦЕФТА бесцаринска зона, као и обустава испорука житарица, брашна, млека и млечних производа и друге осетљиве робе која је највише у промету, били су проблеми међу данашњим чланицама ЦЕФТА, објашњава Николићева, која додаје да је и Србија била погођена таквим мерама.

    „Проблема је било увек, али ово сада значи да је Приштине дефакто ставила ЦЕФТА пројекат ван снаге. И то значи да је ЦЕФТА у кризи, да тај пројекат који је лансирала ЕУ мора некако да се редефинише, уколико заиста желе да се овде успостави бесцаринска трговина и да се земље економски унапреде. Пре свега, ЦЕФТА треба да изађе из политике, односно да политика изађе из ЦЕФТА. Немогуће је да економски функционишете ако се сваки час прави нека политичка баријера која вас у томе онемогућује“, закључује Николићева.

    Као једно од могућих решења, Петровић наводи да постоји предлог да се, након последњих инцидената, формира „ЦЕФТА плус“, у којој би се створили снажнији механизми за санкционисање оних чланица које не поштују договорене споразуме.

    „То је у протеклих неколико година, невезано за овај случај, предлагала наша страна, јер постојећи аранжман у оквиру ЦЕФТА не познаје никакве правне механизме путем којих би се могли решити овакви проблеми. Једино што је могуће употребити јесу политички притисци на субјекте који крше ЦЕФТА“, каже Петровић.

    Међутим, према његовим речима, поставља се питање колико тај предлог има подршку ЕУ у околностима нестабилности у којима се регион данас налази.

    Слично:

    Рама у Загребу: Србија прекршила споразум ЦЕФТА
    Србија и БиХ неће учествовати на састанцима ЦЕФТА у Приштини
    Скот: Став САД је јасан, повећање такси је кршење споразума ЦЕФТА
    Вулин: Унмик крши споразум ЦЕФТА
    Тагови:
    ЦЕФТА плус, неслога, ЦЕФТА, таксе, проблеми, баријере, будућност, Западни Балкан, интереси, регион, политика, споразум, економија, Будућност ЦЕФТА, приштинска и албанска делегација напустили састанак Комитета ЦЕФТА у Приштини, ЦЕФТА, УНМИК, ЕУ, Рајко Петровић, Радојка Николић, Захир Танин, Западни Балкан, Албанија, Косово и Метохија, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога