Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Рука бебе и прст оца

    Зашто су српске маме љуте?

    © Fotolia / Chaiyon021
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише Мира Канкараш Тркља
    2225
    Пратите нас

    Изгледа да ћемо прескочити и наредну годину када је у питању борба против беле куге. У буџету за идућу годину нема средства за финансијску подршку породицама са децом, па ће нам сигурно требати више од планиране деценије да видимо прве резултате демографских мера.

    „Маме су закон“ је и даље само назив иницијативе. Међутим, маме у закон о буџету нису ушле, па су због тога у суботу 15. децембра испред Владе Србије заказале протест „Маме су љуте“.

    Закон о финансијској подршци породицама са децом, који је усвојен пре годину дана, а унеколико измењен половином године прописаним надокнадама за треће и четврто дете, биће додатно измењен и допуњен почетком идуће године. То је потврдила министарка задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић.

    „Очекујемо да ће се измене и допуне закона о финансијској подршци са децом почетком следеће године наћи пред народним посланицима. Предлагач измена закона биће Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања“, изјавила је Ђукић Дејановићева.

    А измене су неопходне, пошто је постојећим законским решењима погођена највећа група жена, каже за Спутњик посланица у Скупштини Србије Татјана Мацура, која је и покренула иницијативу „Маме су закон“. Она објашњава да је реч о мајкама које су биле запослене на неодређено време, али мање од 18 месеци пре трудноће, женама предузетницама које имају своје фирме, онима које имају децу са посебним потребама. Ту су и оне које не раде, раде на црно, или волонтирају. Оне имају највеће проблеме, јер су за систем невидљиве. Обрачун надокнада за њих је нехуман, истиче Мацура.

    „Маме су закон“ сматрају да надокнаду најмање у висини републичког минималца, који ће бити фиксни део, треба да прима свака мајка, без обзира да ли је у радном односу или не, а да се варијабилни део рачуна са бројем месеци радног стажа који је имала до рођења детета. Мацура ипак не очекује да ће евентуалне измене закона нешто променити и ако их буде, јер напросто, каже она, у буџету за 2019. нема средстава за то, а закон је управо о финансијској подршци породицама са децом.

    „Пошто их нису предвидели буџетом, ми мислимо да ће све измене које можда и буду дошле на дневни ред Скупштине бити козметичке, а не суштинске. Јер да бисте закон суштински изменили, морате да одвојите озбиљну количину новца у буџету у те сврхе“, указује Мацура.

    Она подсећа да се у Србији годишње роди 65.000 беба.

    „Ми смо урадили груби прорачун, који каже ако се роди толико беба у једној календарској години и ако кажемо да свака мама треба да прими надокнаду у висини републичког минималца који је око 220 евра, односно око 25.000 динара, онда говоримо о цифри од 20 милијарди динара. То је најгрубља рачуница, јер ми генерално немамо статистичких података који се баве овом темом, а да су јавно доступни“, указује ова саговoрница Спутњика.

    Она напомиње да на свакој скупштинској седници поставља то питање у вези са законом, да је била и у кабинету министарке Ђукић Дејановићеве, где је разговарала са њеним саветницама.

    Министарка је обећала измене у закону, али оне се, каже Мацура, тичу само групе жена које су најмање бројне у односу на остале и реч је о онима које имају највеће зараде у Србији. Ради се о предлогу да оне, пошто зарађују више од три просечне плате у Србији, добијају пет просечних зарада, објашњава Мацура, напомињући да, по подацима НАЛЕД-а та група броји само 2300 мајки.

    Уз то, питање је да ли ће их бити више од неколико стотина које ће уопште дотицати овај закон.

    Мацура подсећа на тужан биланс да се сваке године за хиљаду смањи број прворођених беба, односно жена које рађају прво дете. Оне то, истиче саговорница Спутњика, чине на неким адресама ван Србије.

    На то је крајем августа упозорила и Ђукић Дејановићева, истичући да се број жена које су у Србији родиле прво дете у 2017. смањио за хиљаду, истакавши да је тај тренд последица исељавања младих из земље и то оних који у просеку имају 28 година, међу којима је свака четврта особа високообразована.

    Фертилитет или просечан број рођене деце по жени у Србији износи 1,46, а да бисмо се обнављали као народ и држава, тај индекс треба да износи 2,1, указала је министарка. Нова Стратегија за подстицање рађања предвидела је низ активности којима би био повећан тај индекс на 1,85, што је, како је тада рекла Ђукић Дејановићева, наш први задатак.

    „Ако сада као држава урадимо све, не само у погледу финансијске подршке, већ и свих других мера, за 10 година можемо очекивати да нас буде више“, уверавала је Ђукић Дејановићева.

    Судећи по осетно смањеном буџету читавог Министарства за рад и социјалну политику и изостанку средстава намењених за финансијску подршку породицама са децом, требаће нам више од те планиране деценије да видимо прве резултате демографских мера.

    Слично:

    Бела куга пустоши Србију
    Сва лица беле куге: Наталитет, стерилитет, бирократија...
    Русија подиже наталитет: Поред низа субвенција и месечна исплата за прво дете
    Емиграција и ниски наталитет прете изумирању Португалаца
    У 2017. у северном делу Косовске Митровице рођено 560 беба
    Беба је изговорила „мама“, а мама...
    Тагови:
    закон о финансијској подршци, фертилитет, социјална политика, демографија, мере, бебе, наталитет, буџет, Татјана Мацура, Славица Ђукић Дејановић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога