Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Црногорски пасош

    Пасош за инвестиције: Може ли Црна Гора постати балкански Давос

    © Sputnik / Александар Милачић
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Небојша Поповић
    1121

    Покушај власти у Подгорици да уведу институцију економског држављанства није ништа ново, јер је Европска унија већ једном зауставила овакву политику Црне Горе због бојазни да би било превише злоупотреба, каже економски аналитичар Младен Бојанић.

    Влада Црне Горе донијела је одлуку да од 1. јануара 2019. године отпочне са програмом за стицање црногорског држављанства преко инвестиција, путем којег ће странцима бити омогућено да добију црногорски пасош уколико на посебни рачун уплате 100, 250, или 400 хиљада евра „ради реализације програма улагања од посебног значаја за привредни и економски интерес Црне Горе“.

    Петар II Петровић Његош
    YT/Звонко Мухадиновић Ловћенац

    Предвиђено је да програм траје три године, и у том периоду се може прихватити највише 2.000 захтјева. Предсједник канадске компаније „Артон капитал“ која већ 15 година израђује програме економског држављанства, оцијенио је да Црна Гора може да постане „Давос на Балкану“, те да ће пројекат економског држављанства за три године Црној Гори донијети више од милијарду евра.

    „Удвостручиће се стране инвестиције и у том периоду ће износити 20 одсто прошлогодишњег БДП-а. Црна Гора је држава са великим потенцијалом за бизнис“, предвиђа Артон.

    Министар одрживог развоја и туризма Павле Радуловић открио је да ће новац од економског држављанства бити уплаћиван у посебан фонд из којег ће се финансирати изградња инфраструктуре у мање развијеним општинама на сјеверу земље.

    „Апликанти морају задовољити критеријуме полагања на рачун државе Црне Горе 450.000 евра у Приморском региону и Подгорици, односно 250.000 евра у сјеверном региону, као и 100.000 евра намијењених мање развијеним подручјима. Поред тога, апликант мора да положи 15.000 евра за апликацију за себе, по 10.000 евра за највише четири члана породице, и по 50.000 евра за сваког наредног члана породице“, казао је црногорски министар.

    И док из Владе поручују да се у овом случају никако не ради о продаји црногорског пасоша, већ о подстицању инвестиција за развојне пројекте у секторима туризма, пољопривреде и прерађивачке индустрије, добар дио црногорске јавности, као и Европска унија, засад су прилично резервисани поводом нове развојне стратегије Подгорице.

    Тако је европски комесар за унутрашње послове Димитрис Аврамопулос изразио забринутост због економског држављанства које уводи влада у Подгорици, запријетивши да ће ова одлука бити размотрена у наредном извјештају о механизму за суспензију безвизног режима са Црном Гором.

    Са друге стране, велики дио домаће јавности такође је прилично сумњичав, имајући у виду да је Црна Гора већ једном покушала са давањем економског држављанства које се завршило неславно, након чега се дознало да су црногорски пасош по скраћеној процедури добиле многе контроверзне личности, попут бившег премијера Тајланда Таксина Шинаватре, некадашњег палестинског министра безбједности Мухамеда Дахлана, као и малезијског бизнисмена и „краља коцке“ Веи Сенг Пуа…

    Економски аналитичар Младен Бојанић подсјећа да покушај власти у Подгорици да уведу институцију економског држављанства није ништа ново, јер је Европска унија већ једном зауставила овакву политику Црне Горе због бојазни да би било превише злоупотреба.

    Он додаје да је он лично против овакве политике јер не види битне економске бенефите, већ напротив, пуно проблема у погледу економије, односа са ЕУ, па чак и етичких дилема.

    „Прво, што се тиче економије, сви закони који се тичу инвестирања, пореске политике и економских активности у Црној Гори су такви да су услови за домаће и стране инвеститоре изједначени. Тако да је празна прича да ће неко да инвестира у Црну Гору само зато што има црногорски пасош, јер никакву нарочиту повољност тиме неће добити. Када неко инвестира као странац, он ће инвестирати уколико види неку економску шансу, наравно, све у зависности од правне регулативе, сигурности и пореског система државе“, објашњава Бојанић за Спутњик.

    Он напомиње да је у периоду од 2005. до 2009. године било око пет милијарди инвестиција у Црну Гору иако није постојао програм економског држављанства, што „Црној Гори тада није сметало да буде међу првим земљама у Европи по инвестицијама у односу на број становника“.

    „Други проблем је политички. Европска унија не гледа благонаклоно на програм економског држављанства због безбједности, јер самим добијањем црногорског пасоша отвара се могућност за разне злоупотребе, због чега се управо Црној Гори праве проблеми. У Влади то оправдавају тиме да ће провјерити бонитет и историју свих захтјева које буду добијали, међутим, знајући како то функционише у Црној Гори и ко је све добијао пасош, не вјерујем да ће то бити нека озбиљнија провјера, тако да ће се пасоши селективно давати онима који су блиски владајућим структурама“, скептичан је Бојанић.

    Наш саговорник такође упозорава да треба водити рачуна и о томе да ће, уколико двије хиљаде људи добије црногорско држављанство, они у догледно вријеме добити и право гласа.

    „У Црној Гори двије хиљаде гласове није мала ствар, и то може сјутра да опредијели и власт у Црној Гори. Логика је, наравно, да они које власт задужи давањем пасоша, ту услугу касније узврате“, јасан је Бојанић.

    Као треће, према ријечима саговорника Спутњика, јавља се и етички проблем, јер се овим чином легитимише да са једне стране људи за новац добију црногорско држављанство, док са друге стране, десетине хиљада људи живи у Црној Гори више од деценију, а власт ипак неће да им одобри да добију држављанство, иако су своју судбину везали за Црну Гору и живе у њој.

    На крају разговора за Спутњик, наш саговорник закључује да је, када се подвуче црта, развојна стратегија по којој ће неко са стране својим улагањем да повећа стандард свих грађана прилично нереална, те да ће донијети много више проблема Црној Гори него користи.

    „Флоскула коју власт гура — ’Не продајемо пасоше него купујемо инвеститоре‘ — веома личи на причу из приватизације, ’Не продајемо домаће компаније него купујемо стране инвеститоре‘. Како је завршила та приватизација знамо, а бојим се да ће и овај пројекат економског држављанства истовјетно завршити. Као што су у бесцијење продали имовину и добили врло дискутабилне стране инвеститоре, бојим се да ће тако сада дати и пасоше, а добити врло сумњива лица као црногорске држављане“, јасан је Бојанић.

    Тагови:
    Давос, Црна Гора, економија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога