Слушајте Sputnik
    Босна и Херцеговина

    Српској предочена НАТО уцена која се обијa о главу — Сарајеву

    Pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    41320

    Све у БиХ почело је да се своди на питање „да“ или „не“ у НАТО, а намера да се рад заједничких институција у БиХ блокира долази од оних који су и највише заинтересовани да те институције функционишу. Што се Републике Српске тиче, блокада рада сарајевских институција и не представља неки проблем.

    Непосредно после избора у БиХ, одржаних почетком октобра, већина аналитичара сматрала је да ову бившу југословенску републику очекује занимљива политичка јесен. Сви они, као један од камена спотицања између политичких представника Срба, Хрвата и Бошњака, наводили су, између осталих могућих спорова, и формирање Савета министара.

    Према слову Устава, председавајући Саветом министара у овом мандату требало би да председава неко из редова српског народа, а за кандидата је изабран Зоран Тегелтија.

    Међутим, занимљива политичка јесен претворила се у занимљиву политичку зиму, а врло је вероватно да ће доћи и занимљиво политичко пролеће, а Савет министара БиХ још није изабран.

    Препрека избору Владе БиХ налази се у ставу бошњачких политичара који изражавају намеру да уценом дођу до пристанка Републике Српске за приступање БиХ НАТО-у. Ако нема отвореног босанскохерцеговачког пута у НАТО, нема ни формирања Савета министара.

    На питање новинара и да ли ће подржати Тегелтијино именовање за председавајућег Савета министара, будући да је члан странке која опструира НАТО пут БиХ, председник СДА Бакир Изетбеговић одговара да ће ова странка — трговати.

    Изетбеговићев став подржавају два члана Председништва — Шефик Џаферовић из СДА и Жељко Комшић, представник Хрвата изабран бошњачким гласовима.

    Поставља се питање у чијем је интересу да се не формира Савет министара, каже Александар Врањеш са Факултета политичких наука из Бањалуке.

    „Оно што је у свему томе најзанимљивије јесте то што је из РС јасно упућена порука да је званичној Бањалуци најмање стало до функционисања институција БиХ. Дакле, ту опет улазимо у сферу такозваног „босанског парадокса“, да они који се највише заклињу у БиХ својим политичким потезима раде највише на њеној дестабилизацији и на тај начин стварају одређене проблеме у њеном функционисању“, објашњава Врањеш.

    Ако се погледа какве политике спроводе СДА и друге странке сличне политичке оријентације, види се да би њима требало да буде највише стало да се све институције БиХ успоставе и почну да функционишу, додаје он.

    Условљавајући Милорада Додика и владајућу коалицију у РС да се повуку када је у питању улазак БиХ у НАТО и да ставе Резолуцију Народне скупштине РС о војној неутралности ад акта, или да је не поштују док се политиком баве на нивоу БиХ, нелогична је, јер зашто би Додик то урадио, пита се Врањеш.

    Додик је јасно ставио до знања да од БиХ пута у НАТО нема ништа и да ће, ако бошњачка политичка елита и даље буде инсистирала на томе, она бити одговорна за блокаду заједничких институција.

    Још једна занимљива ствар је, према Врањешовим речима, да је став о брзом формирању босанскохерцеговачких институција стигао из Брисела, а бошњачко условљавање, заправо, негира овај захтев.

    Из тога се, каже Врањеш, могу извући два могућа закључка. Први је да бошњачки политичари не држе до захтева из Брисела, други је да имају подршку Брисела да уцењују Републику Српску.

    Брисел уопште није реаговао на информације да бошњачки политичари условљавају формирање власти, из чега се, опет, може извући закључак да и они виде пут у НАТО као један од важнијих приоритета, па чак и за нормално функционисање Савета министара, напомиње Врањеш.

    „Другим речима, оно што нас уче раније активности Запада или међународне заједнице у БиХ јесте да ће се у неком моменту огласити стављајући у исту раван и бошњачке захтеве за блокаду формирања савета министара и доследан став српских представника да се поштује резолуција о војној неутралности. Желим да кажем да се увек мора направити неки баланс, тако да, без обзира на то што је српска страна конструктивна јер су се врло брзо испунили сви услови за формирање власти у РС и за формирање власти на нивоу БиХ, та проактивност неће бити узета у обзир, него ће бити речено да РС опструише власт“, сматра Врањеш.

    Штавише, у међународним форумима, РС ће бити означена као кривац за кризу власти у БиХ, јер је Западу једино стало да МАП (акциони план за чланство БиХ у НАТО) буде активиран.

    „Овде се све своди на ’да или не у НАТО‘ и на који ће се начин одређене политике на основу тог питања формирати. Република Српска је јасно ставила до знања да неће попустити ни око МАП, ни око НАТО пута, а сада остаје да се види да ли ће се, како и када предомислити бошњачки политичари“, каже Врањеш.

    Ако се блокада рада сарајевских институција настави, то ће се највише одразити на БиХ, што Републици Српској и не представља неки велики проблем, закључује Врањеш.

    Слично:

    Босна и Херцеговина пред крупним кораком до чланства у НАТО-у
    Босна поново буре барута — само НАТО држи фитиљ
    Додик: Босна у НАТО-у — нереално
    Тагови:
    резолуција о војној неутралности, Савет министара, формирање, Република Српска, уцене, БиХ, НАТО, НАТО, Александар Врањеш, Бакир Изетбеговић, Милорад Додик, Република Српска, Босна и Херцеговина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога