Слушајте Sputnik
    Олујни ветар прави проблеме авиону при слетању

    Зашто је Приштини стало да сада „освоји“ доње небо

    © AFP 2019 / OLAF KRAAK
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2256
    Пратите нас

    Одговор на питање чије је небо над Косовом и Метохијом зна НАТО, а његова евентуална одлука о препуштању доњег неба приштинској контроли летења значила би само формализовање тренутне ситуације.

    Да ли је контрола неба над Косовом и Метохијом (КиМ) све даље од српских контролора летења? То питање наметнула је тврдња министра за инфраструктуру самопроглашеног КосоваПаља Љекаја, који тврди да ће НАТО већ наредних недеља контролу „доњег“ неба, до 7.000 метара, препустити приштинској контроли летења.

    У Контроли  летења Србије и Црне Горе (СМАТСА) Спутњику су рекли да она не располаже информацијама о променама тренутне ситуације у региону, када је у питању пружање услуга контроле летења. ОНи, како кажу, немају ни надлежности када су у питању стратешке и политичке одлуке које на нивоу региона могу утицати на промену тренутне ситуације, када је реч о цивилном ваздушном саобраћају.

    Уз то, саобраћај ка и од аеродрома Приштина не обавља се кроз ваздушни простор Републике Србије, тако да између Центра контроле летења у Београду и пружаоца услуга контроле летења на аеродрому у Приштини не постоје системске комуникације нити процедуре које се односе на обављање ваздушног саобраћаја кa и од приштинског аеродрома.

    Дакле, одговор на сва питања је у рукама Кфора, односно НАТО-а.

    СМАТСА подсећа да је ваздушни простор изнад КиМ према Војно-техничком Споразуму из 1999. године у надлежности КФОР, односно НАТО-а, који је од 2014. године пружање услуга контроле летења у горњем слоју ваздушног простора, прецизније, изнад висине од 6200 метара,  препустио Мађарској. Тачније њеној агенцији за контролу летења „Хунгаро контрол".

    И данас на сајту те агенције може да се прочита да је међу њеним „кључним постигнућима“, између осталог, и пружање услуга у горњем ваздушном простору над Косметом, што ће рећи у висинама изнад 7.000 метара, или како СМАТСА прецизира 6.200 метара. Према Љекајевим речима, „Хунгаро контрол“ ће горње небо контролисати и наредних пет година.

    Мада Контрола летења Србије и Црне Горе (СМАТСА) покрива 150.000 квадратних километара ваздушног простора Србије и Црне Горе, дела БиХ и дела Хрватске и контролише више од 550.000 прелета годишње, а у летњој сезони више од 2.500 авиона дневно, она није била „квалификована“ за тај посао. Јасно је да су разлози за то политичке природе.

    У јесен 2015. године приштински медији су писали да је званични Београд Бриселу поднео захтев да поново преузме надзор над ваздушним простором Косова и да је тај предлог у име Владе Србије поднео шеф Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић. Београд то није ни потврдио, ни демантовао, али и ако га је било, очигледно није наишао на разумевање.

    Судећи по најновијој Љекајевој изјави, Мађарска ће и у наредних пет година управљати ваздушним простором Косова на висинама изнад 7.000 метара, што је последица „недостатка људских ресурса“ на Косову. Ресурса, изгледа, међутим, не фали за контролу доњег дела неба.

    „Чекамо одлуку НАТО-а и других фактора како бисмо преузели одговорност за доњи део ваздушног простора“, рекао је Љекај.

    Иако, како кажу у СМАТСА, не располажу информацијама о томе, не споре да приштински аеродром има „пружаоца услуге контроле летења". Реч је о услугама које се односе на летове који полећу и слећу са приштинског аеродрома. Дакле не и за прелете. Да ли то значи да би одлука НАТО-а у ствари само требало да озваничи већ постојећу ситуацију када је у питању контрола "доњег" неба.

    Зоран Модли, који није више активан пилот и који је у Приштину последњи пут слетео пре девет година, сматра да ће, ако НАТО тако одлучи, само бити формализовано оно што већ у пракси постоји.

    Он додаје да би га чудило да Приштина нема оне који могу да контролишу доње небо, јер су имали од кога да уче и вежбају. Он сматра да је само питање формалности да ли ће ти људи бити квалификовани као Кфор, односно НАТО, или као приштинска контрола летења.

    „Ја не сумњам да приштинске власти то већ имају. Сигурно имају, ту нема шта. Они ће вероватно само да промене назив и то неће бити Кфор, него ће, ако то ураде, то бити приштинска контрола летења. Пилоту је то, наравно, свеједно. То је више политичко питање“, каже Модли за Спутњик.

    Ништа се, објашњава он, неће променити у структури саме контроле, нити у приступу авионима, нити у безбедности. Само ће се, сликовито примећује некада популарни радијски водитељ и пилот, променити фирма изнад врата.

    Он претпоставља да ће тај посао да раде исти људи као и до сада, само што ће бити промењена фирма под којом функционишу.

    Модли напомиње да је код контроле доњег неба реч о слетању и полетању, али не и о прелетима.

    „Све оно даље што се радарски води, што спада под прилазну и обласну контролу, то је већ виша инстанца. Дакле, они ће да воде рачуна о авионима непосредно пред слетање и непосредно након полетања. То је оно што се ради у том најнижем слоју. Оно даље се зове процедурално летење и радарски надзор“, закључује саговорник Спутњика.

    Слично:

    Вулин: Наше слободно небо чуваће српски авиони и пилоти
    Авиони ће носити имена пилота погинулих у НАТО агресији
    Паника у Приштини — небо над Косовом поново српско
    Косово је небо Србије?
    Тагови:
    Хунгароконтрол, СМАТСА, контрола летења, Космет, ваздушни простор, небо, слетање, авион, радар, Паља Љекај, Зоран Модли, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога