Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Сергеј Лавров у Савету безбедности УН

    Последњи корак: Може ли „Северна Македонија“ пасти у Њујорку

    © AFP 2019 / Don EMMERT
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    2924

    Хоће ли случај Северна Македонија, ипак завршити пред Саветом безбедности Уједињених нација које су и кумовале њеном прошлом привременом имену. Судбина тог руског предлога, да се питају УН, зависиће, ипак, од става западних сила сталних чланица Савета безбедности, иако су аргументи Русије неспорни

    Северна Македонија за Уједињене нације (УН) још није Северна Македонија док то не потврди Грчка, односно док њен парламент не ратификује документ о имену нашег јужног суседа.

    Пре него што до Њујорка стигне глас Грчке, у којој је због тога већ пала оставка министра одбране Паноса Каменоса, грчко-македонском „договору“ о имену постигнутом уз присилу НАТО-а живот би у УН-у могао да загорча предлог Русије.

    Руско министарство спољних послова данас је саопштило да би питање преименовања Македоније требало размотрити у Савету безбедности (СБ) УН, „у складу са чланом 3 Резолуције 845 Савета безбедности УН“, јер је игнорисан став не само председника Македоније него и мишљење већине њеног становништва које је на референдуму одбацило Преспански договор два премијера о имену.

    „Очигледно је да такав начин решавања питања од националног значаја за будућност једне земље није одраз воље њеног народа и не може да послужи као средство за дугорочно решавање проблема именовања државе“, објаснило је Министарство. Москва сматра да је преименовања Македоније дошло због споља наметнутог процеса увлачења Скопља у НАТО.

    Коментаришући потез Русије, наш некадашњи дипломата и министар иностраних послова Владислав Јовановић подсећа да је после распада СФРЈ Македонија у УН примљена под званичним називом као Бивша Југословенска Република Македонија (БЈРМ). Он за Спутњик објашњава зашто је на месту предлог да се управо УН изјасне о новом имену.

    „УН морају да се питају у вези са тим јер су оне и кумовале претходном званичном називу и не би било логично да неко са стране тај назив промени и да све буде као да је све у реду. Русија користи новонасталу ситуацију ради афирмације значаја улоге УН и међународног права. Јер одлукa једне државе да промени име и да се удружи са неким другим може да буде донета само путем слободно изражене воље народа“, каже некадашњи шеф дипломатије.

    Оно што Русија с правом замера, додаје Јовановић, је што је та промена садашњег званичног назива извршена под притиском страних сила вођених својим интересима, због чега се не може говорити о слободно израженој вољи народа у вези са новим именом Македоније. Он подсећа да су Македонија и Грчка, која је свом суседу оспоравала право на коришћење имена које носи њен северни део, 20 година безуспешно тражиле решење спора.

    „И нису га нашле све док сада НАТО, пре свега оличен у Америци, али и у другима, није решио да збрза развој догађаја у Македонији у правцу својих интереса“, указује некадашњи дипломата. Он додаје да ни Грчка због своје економске ситуације није довољно отпорна на ултимативне притиске, па је пристала на оно на шта до сада није.

    У овом случају се, каже Јовановић, не може говорити о слободно израженој вољи народа. Како због тога што се референдуму који се односио и на питање имена Северна Македонија одазвало само 37 одсто становништва, тако и због тога што су Македонија и њен народ били изложени двогодишњем притиску западних сила. Тај притисак је, по његовој оцени у последњих годину дана био готово незабележен по непринципијелности, по јачини, по безобзирности у односу на регуле међународног права, само са једним циљем да се нађе најкраћи пут до чланства Македоније, пре свега у НАТО-у, а потом и ЕУ.

    Јовановић истиче да био референдум консултативни или не, тако јасно изражена воља народа на њему не може да се сматра небитном чињеницом и да се преко тога пређе у било којој демократски уређеној држави. Зато, истиче он, Русија има прилику која јој се идеално пружила да доведе у питање новонастало стање које није израз слободно изражене воље народа.

    На питање, каква је судбина предлога, да ли се гласа о томе хоће ли он бити стављен на дневни ред СБ УН, Јовановић указује да ће прво о њему бити речи на неформалном састанку пре званичне седнице на коме ће се сагледати да ли о том питању има заједничког става, или не. Он подсећа да је пет великих сила, сталних чланица СБ УН са правом вета и указује на две могућности.

    „Највероватније је да ће Америка и њени савезници то да минирају. Али они би чак и да дозволе да то буде размотрено на седници СБ ако би могли да осигурају већину која би кроз дискусију одбацила аргументе Русије и прихватила неко волшебно иако неубедљиво мишљење западних сила“, каже Јовановић.

    Како је приметио, не би било први пут да они ману прогласе врлином.

    „Могу да буду врло арогантни и да на почетку одбију, али и да пусте расправу ако су сигурни у већину, што није немогуће, зависно од тога ко како гледа на то питање од несталних чланица СБ и да онда добију формално покриће за свој став и да кажу да је то скинуто с дневног реда, да су добили потврду ваљаности њиховог става“, објаснио је некадашњи шеф дипломатије.

    На питање, да ли се сећа сличног случаја, да је питање имена неке државе било предмет расправе у УН, он је констатовао да су неке земље попут Конга и више афричких држава мењале име, као и Бурма, садашњи Мјанмар, али да је у тим случајевима сама земља мењала свој назив, а других се то није тицало и само су то примиле к знању.

    „Али, да се две земље сукобљавају око имена и да се на крају договоре под притиском страног фактора уз непоштовање демократске слободно изражене воље народа, то, колико знам, досад није био случај“, закључује Јовановић за Спутњик.

    Слично:

    Заев: Република Северна Македонија постаје глобална држава
    Нови референдум против имена Северна Македонија?
    Дан какав Скопље на памти: „Северна Македонија“ пред још једном препреком
    Северна Македонија или пропаст! Инвазија светских моћника на Скопље
    Северна Македонија — крај спора или почетак нових потреса (видео)
    „Овде завршава Северна Македонија“: Жестоки сукоби полиције и демонстраната у Грчкој
    Историјски споразум Атине и Скопља — Република Северна Македонија
    Тагови:
    Преспански договор, преговори о имену Македоније, оставка министра, сталне чланице СБ Ун, дипломата, СБ УН, држава, референдум, Владислав Јовановић, Панос Каменос, Македонија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога