Слушајте Sputnik
    Природни сокови од воћа и поврћа

    Од наредне године без додавања шећера у српске сокове — а шта сада пијемо

    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    2194

    Српски потрошачи немају разлога за бригу, јер у највећој мери се на нашем тржишту већ налазе воћни сокови произведени по ЕУ стандарду, у којима нема додатог шећера.

    Велики број произвођача воћних сокова у Србији су значајни извозници на тржиште Европске уније, па су због тога своју производњу већ прилагодили европским стандардима. Зато најновији правилник Министарства пољопривреде, према којем ће до 1. јула 2020. године воћни сокови морати да буду без додатог шећера, за највећи део њих неће представљати посебну бригу, сматра секретар Удружења за прехрамбену индустрију у Привредној комори Србије (ПКС) Димитрије Ивановић.

    Он подсећа да у је Европској унији таква директива на снази од 2012. године, па су сви они који извозе на то тржиште своје производе њој и прилагодили.

    „Мислим да је период од годину и по дана довољан период да се сви прилагоде, а могу рећи да су наши најквалитетнији произвођачи већ стварно прилагођени европској директиви јер ми извозимо доста воћног сока од када је 2012. године изашла та директива ЕУ“, објашњава Ивановић за Спутњик.

    Уз то је напоменуо да ће сокови који су декларисани до 1. јула 2020, односно до почетка примене правилника, а који не испуњавају прописане услове, моћи да буду у промету до најкасније 31. децембра 2021. године. Тако да је, истиче он, рок за прилагођавање сасвим довољан.

    Прецизирајући одредбе правилника које је Министарство пољопривреде донело 26. децембра прошле године, саговорник Спутњика напомиње да су нова правила уведена у делу који се односи на састојке, од којих је за грађане најважнији шећер који је до сада могао да се додаје.

    „Овај састојак као додатак више неће бити дозвољен у воћним соковима, воћним соковима од концентрисаног воћа и воћним соковима у праху. Због тога ће бити забрањене изјаве на амбалажи које се често употребљавају без додатог шећера. Додавање шећера и меда ће бити толерисано само у производњи нектара и то у количини од 20 одсто укупне масе готовог производа“, констатује Ивановић.

    Секретар Удружења за прехрамбену индустрију напомиње да ће декларација морати да буде јасна, прецизна и са много више података. Он подсећа да су сокови неких произвођача имали и 150 грама додатог шећера по литру, али и упозорава да то што га сада неће бити не значи да у соковима уопште неће бити шећера. Биће оног природног, воћног, са којим грађани, такође, морају да буду опрезни, јер је управо здравље људи био разлог за доношење новог правилника.

    На то указује и докторка медицинских наука и супспецијалиста за исхрану Јагода Јорга, која напомиње да таква мера одавно постоји у ЕУ и у другим земљама које су озбиљно повеле рачуна о проблему гојазности, а посебно гојазности код деце. Она упозорава да је грешка то што се унос зашећерених безалкохолних напитака, укључујући и воћне сокове, често идентификују са здрављем и са добрим навикама.

    „Воће само по себи садржи шећер. И још једну малу заблуду да разбијемо, да воће садржи само воћни шећер — фруктозу. То је нетачно. Воће садржи фруктозу, али садржи у релативно великим процентима, који су некада и 50 одсто укупног шећера, и оно што зовемо сахароза, односно бели шећер, само што га не видимо као онај фабрички, јер је у самом воћу и исцеђеном соку“, истиче за Спутњик Јагода Јорга.

    Она је упозорила да једна чаша сока од 300 милилитара често садржи 30 до 40 грама тог шећера, што је 10 кашичица. Сјајна вест је да на тих 10 кашичица више неће бити додатних пет до 10 грама шећера. А здрав унос шећера је онај који је ограничен на 10 одсто укупних енергетских потреба, напомиње Јагода Јорга. Ако је за децу потребно око 1.400 калорија дневно, то је онда 140 калорија, што би било 35 грама шећера.

    „Ја мислим да овог трена постаје јасније шта то значи када ми унесемо само у облику сока више него што је дозвољено у односу на укупни дневни унос. Самим тим прелазимо оне границе које се сматрају прихватљивим за здравље. И то није само у смислу гојазности, него у смислу укупних метаболичких ефеката, укључујући регулацију шећера, функцију јетре… Оно што је апсолутно сигурно, та количина додатог шећера је апсолутно непотребна. Она ни у којем случају не води бољем здрављу. Једине категорије код којих је додати шећер потребан у већим количинама су активни спортисти“, наводи Јагода Јорга.

    Ипак, иако до сада нисмо имали правилник о томе, срећна је околност што је већина сокова која се из Србије извози у ЕУ направљена од нашег квалитетног воћа и што исти производ покрива и домаће и инострано тржиште, каже Димитрије Ивановић из ПКС.

    „Србија годишње произведе око 280 милиона литара воћних сокова, што нас сврстава у озбиљне произвођаче у региону и имамо јако добру сировинску базу. Годишњи извоз воћних сокова је вредан 40 милиона долара. Извоз сокова из Србије има тренд раста у последњих пет година, док вредност тог извоза има веће осцилације због цене воћа“, прецизира секретар Удружења у ПКС.

    Најзаступљенији у извозу је сок од јабуке који чини 30 одсто укупног извоза, а највише сокова продајемо баш на најзахтевнијим тржиштима, у Немачкој, Аустрији и Руској Федерацији, објашњава Ивановић. Доста извозимо и у земље бивше Југославије, где су наши брендови на цени.

    Он додаје и да увозимо сокове, али знатно мање него што извозимо. Увоз је био вредан око 16 милиона долара и то су сокови од наранџе, чега немамо довољно и они су углавном из Шпаније, Италије, Бразила…

    На питање који део произвођача сада не прави сокове без додатог шећера, па ће морати да прилагоди своју производњу, Ивановић одговара да су у питању произвођачи чији су сокови најјефтинији на полицама.

    Слично:

    Храна постала оружје у рату
    Храна коју не треба да једете за ручак
    Храна за Европу, а шта ће јести Србија
    Да ли је органска храна увек боља?
    „Космичка храна“, хит у Москви
    Тагови:
    правилник, декларација, министарство пољопривреде, сокови, шећер, гојазност, здравље, извоз, ЕУ, деца, Јагода Јорга, Димитрије Ивановић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога