Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Валентин Инцко високи представник за Босну и Херцеговину.

    Српска започиње борбу против институције која јој отима надлежности

    © AFP 2019 / ELVIS BARUKCIC
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише Мира Канкараш Тркља
    3692
    Пратите нас

    После предлога РС за укидање високог представника у БиХ неке међународне институције ће, ако ништа друго, ипак морати да поставе питање која је улога и какав је допринос високог представника.

    Оно на шта из Републике Српске указују већ годинама сада ће први пут бити преточено у форму званичног предлога — да се укине институција високог представника.

    О тој иницијативи врха СНСД-а изјасниће се прво Влада и Парламент Републике Српске, а онда ће о њој морати да се изјасне и остале потписнице Дејтонског мировног споразума.

    „Свих ових година због напада и понашања високог представника, који је масовно криминално кршио међународни уговор, дошли смо у ситуацију да имамо потпуну парализу на нивоу БиХ, без иједне идеје шта БиХ значи сутра“, објаснио је лидер владајуће странке у РС и српски члан председништва БиХ Милорад Додик.

    О томе каква је даља судбина ове иницијативе, за Спутњик је говорио бивши судија Уставног суда БиХ Крстан Симић, који сматра да је реч о дугорочном питању, али и врло битном, не само за будућност БиХ и њених ентитета и народа, већ сваког од грађана.

    „Постојање високог представника, без обзира што је он некаква дејтонска институција која је успостављена да контролише спровођење Дејтонског мировног споразума, јесте нешто што у великој мери ограничава сувереност једне државе. Самом чињеницом да у БиХ постоји високи представник и с друге стране да постоји идеја да се приступи ЕУ, доводи до апсурдне ситуације — да држава која де факто није суверена, хоће приступ тој или било којој другој асоцијацији“, објашњава Симић.

    Међутим, он указује да је та институција дејтонска категорија и да Народна скупштина РС нема мандат, нити може да ускрати поверење високом представнику и да се то питање мора решити на међународном нивоу. Ипак сматра да је таква одлука РС врло битна.

    „То је став једног од ентитета, једног саставног дела БиХ, да је институција високог представника превазиђена и да је, уз одлазак страних судија из уставног суда, БиХ држава која треба да преузме политичку, друштвену и сваку другу судбину у своје руке. Стога подржавам да посланици скупштине РС искажу тај свој став и да га након тога упуте у процедуру која је неопходна, а то је да обавесте Савет безбедности УН, Управни одбор Савета за спровођење мира (ПИК) и његове чланице“, указује саговорник Спутњика.

    Он напомиње да се у претходном периоду дешавало да су управо они који би требало да контролишу спровођење и примену Дејтонског споразума, мењали тај споразум и уставно-правни поредак земље. Зато је, како додаје, РС с правом огорчена на поступке свих претходних високих представника. Али и напомиње: тај поступак треба окончати, не зарад интереса РС, већ зарад интереса БиХ, која треба да почне да гради свој пут без ментора, тутора и контролора.

    На питање у којој мери су они променили уставно-правни поредак тиме што су преносили надлежности са ентитета на заједничке институције у Сарајеву, Симић каже да је он промењен у неколико битних сегмената. Прво је успостава Суда БиХ и Тужилаштва БиХ, који уопште не постоје као уставна категорија у Дејтонском споразуму.

    Некадашњи судија Уставног суда БиХ указује и на одлуку о конститутивности Уставног суда БиХ, донету под утицајем високих представника, донету прегласавањем бошњачких и иностраних судија, према којој су сви народи конститутивни на сваком центиметру територије. Увођењем тог кључа данас у Влади РС морате имати пет-шест министара Хрвата и Бошњака. Притом имамо ситуацију да од завршетка рата до данас Дом народа Федерације БиХ није попуњен, јер нема довољно Срба, којих је чак мање од три одсто у Федерацији, што је испод нивоа за националне мањине, напомиње Симић.

    „Овде би требало почети градити демократске институције, владавину закона, стварати услове где ће сви грађани бити равноправни, где ће критеријум бити способност, а не национална основа. Али управо је та фамозна одлука о конститутивности донела апсурдну ситуацију у правни систем, да се на граме мере судије, министри, државни чиновници, али само у РС, а не и у Федерацији БиХ“, објашњава он последице одлуке инициране од стране високог представника.

    На питање колико је ентитетских надлежности пренето на БиХ, он каже да је то тешко рећи. Пренета је, каже, надлежност Високог судског савета, да се кривични поступци воде пред Судом и Тужилаштвом БиХ, контрола војске. Пренете су, како каже, и неке неприметне надлежности, попут закона о статистици, о водама, ауторским правима музичара.

    Због недоречености уставног система, јер Устав БиХ практично садржи само уставне принципе у 29 чланова, многе институције су пренете и успостављене на нивоу БиХ, напомиње саговорник Спутњика, оценивши да је сада тешко то вратити. У свим тим преносима надлежности кључну подршку је дала институција високог представника и време је, како додаје, да се то заустави.

    На питање шта треба да се догоди, какви услови да се стекну да високи представник напусти БиХ, он истиче да ће отпор за доношење такве одлуке бити од стране међународне заједнице, али и код Бошњака.

    „Они упорно очекују да ће им међународна заједница направити државу БиХ у којој ће они постати доминантан народ. Бошњачким партијама су пуна уста БиХ, али када треба нешто урадити да та БИХ постане стварно суверена, они то упорно одбацују тражећи подршку међународне заједнице“, каже Симић.

    Упркос томе што сматра да предстоји дуг и тежак процес по иницијативи коју покреће Република Српска, он је мишљења да је то врло важан моменат.

    „Ово је први пут да неко званично креће са том иницијативом. Она ће се први пут појавити у неким институцијама које ће морати да поставе питање која је улога и шта је допринос високог представника и да ли он доприноси или кочи даљи развој БиХ с једне стране и интеграцију БиХ с друге стране“, закључио је бивши судија Уставног суда БиХ.

    Слично:

    Руски амбасадор у БиХ: Крајње је време за затварање ОХР-а
    ОХР и Америчка Амбасада о Орићевој изјави: Неодговорно и неприхватљиво!
    Како ће БиХ у ЕУ са ОХР и ПИК-ом
    ОХР — лудачака кошуља Босне и Херцеговине
    Тагови:
    пренос надлежности, високи представник у БиХ, ентитети, Дејтонски споразум, међународна заједница, предлог, укидање, Крстан Симић, Милорад Додик, БиХ
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога