Слушајте Sputnik
    Отказ - илустрација

    Да ли Босна излази из кризе

    Pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Никола Јоксимовић
    1201

    Иако на први поглед изгледа да БиХ излази из дубоке политичке кризе у којој се налази готово пола године, аналитичари саветују опрез. Премда сада изгледа да су политички представници три конститутивна народа на путу да се договоре, увек постоји могућност да се спорови обнове и ствари врате на почетак.

    Пошто ни готово пола године од избора у Босни и Херцеговини нису формиране институције централне власти, овој бившој југословенској републици претио је одлазак у политичку кризу из које би било готово немогуће да се извуче.

    Избор Жељка Комшића за представника Хрвата у Председништву БиХ бошњачким гласовима, његово инсистирање на учлањењу БиХ у НАТО (чему се придружио и представник Бошњака Шефик Џаферовић) као услову за формирање Савета министара, иницијатива СДА код Уставног суда БиХ на оцени уставности имена Републике Српске (РС) утицало је да се криза распламса.

    Међутим, од пре неколико дана ствари су почеле да се крећу супротним током. Прво су се 10. фебруара у Мостару састали представник Срба у Председништву Милорад Додик и хрватски политички лидер Драган Човић. На састанку је договорена дубља сарадња између Додикове СНСД и Човићеве ХДЗ, а двојица лидера су позвала бошњачке политичке лидере на сарадњу.

    Три дана касније састали су се Човић и лидер најутицајније бошњачке странке СДА Бакир Изетбеговић и том приликом је саопштено да је Додикова СНСД „дефинитивно партнер тих странака за формирање власти на нивоу државе БиХ“.

    Према Изетбеговићевим речима, направљен је још један корак међу странкама када је реч о уласку у коалицију на свим нивоима.

    Босна и Херцеговина је устројена тако да најјаче странке међу три конститутивна народа формирају коалицију, која потом формира централне органе власти.

    На први поглед се чини да су стране у спору направиле уступке, те да су бошњачки политички представници одустали од усвајања МАП (годишњег националног програма који услов за активирање Акционог плана за чланство БиХ у НАТО) као услова за формирање Савета министара.

    Из Изетбеговићевог пристанка на дијалог и формирање централних органа власти могао би се извући закључак да ће бошњачка страна одустати од вишегодишњег одбијања да пристане на промену изборног закона, чиме би се спречио избор хрватског члана Председништва бошњачким гласовима, као што је био случај са избором Жељка Комшића.

    Српско-хрватска коалиција у БиХ резултат је константног инсистирања бошњачке политичке елите на унитаризацији БиХ, као и преносу надлежности са ентитета на централне органе власти, што све доприноси бојазни српске и хрватске политичке елите од мајоризације.

    Стога, Изетбеговићев пристанак макар на разговор са Човићем, као и пристанак на учешће Додиковог СНСД-а (победника на изборима у РС на свим нивоима), могло би да индицира на то да СДА одустаје од неких својих услова на којима је до сада категорично инсистирала.

    Међутим, саговорници Спутњика Милан Ситарски, из мостарског Института за друштвено-политичка истраживања и Милош Шолаја, професор бањалучког Факултета политичких наука, саветују опрез у оценама да БиХ излази из политичке кризе.

    До сада је било толико изненађења да, каже Ситарски, не сме да тврди да БиХ излази из политичке кризе. Међутим, назиру се контуре владајуће коалиције која је после избора једино била могућа.

    „Доста је ту отезао СДА, зато што се бојао да сâм или са још неколико мањих странака уђе у коалицију са ХДЗ-ом и СНСД-ом, да од такозваног босанског или грађанског спектра буде проглашен издајником БиХ или Босне, како они то воле да кажу. Компромис са јасно федералистичким снагама на њиховој политичкој сцени увек се тумачи као знак слабости, иако су такви и Устав и изборни закон у свом духу и такве резултате производе. И немогуће је направити другачију коалицију него од победника унутар сваког од три конститутивна народа“, објашњава он.

    До скоро је Изетбеговић користио синтагму да бошњачко-српско-хрватском троношцу недостаје и четврта, грађанска или босанска нога, додаје Ситарски.

    Четврту ногу видео је у БХ блоку, састављеног од Социјалдемократске партије (СДП), Демократске фронте и Наше странке.

    „Он се трудио да их увуче у коалицију по сваку цену, како би амортизовао или спречио њихове могуће нападе и оптужбе за издају. Из неких својих интереса они нису желели коалицију, али то је можда и добро, јер би, ако би ушли у коалицију, било још теже направити компромис око изборног закона, који треба не само да попуни ону рупу која се тиче избора федералног Дома народа, него и да за сва времена онемогући синдром Комшић“, коментарише Ситарски.

    Према Шолајиним речима, два састанка одржана пре неколико дана могу да се посматрају као почетак изласка БиХ из институционалне кризе. Међутим, како каже, до изласка БиХ из институционалне кризе има још много. Увек је могуће да неко од играча извуче неки аргумент који би ствари могао да врати на почетак.

    Нарочито је проблематичан положај СДА, сматра Шолаја. Ова странка грчевито тражи коалиционе партнере међу бошњачким партијама. Међутим, њен коалициони капацитет једнак је нули.

    Бакир Изетбеговић је, након састанка са Човићем, најавио коалициони договор са СДП-ом, као и договор са другим странкама: „Ценим да ћемо у првој половини марта имати дефинисане коалиције“, рекао је он.

    Међутим, пракса у БиХ показује да вербалне најаве често не значе ништа, каже Шолаја.

    Што се тиче МАП-а, он се као услов за формирање Савета министара више не спомиње од посете тројице чланова Председништва Бриселу.

    „Очигледно је у ЕУ схваћено да је потребније да се формирају институције, него да се баве политичким конфликтима и супротностима који се постављају као услов. Највероватније је да су и Комшић, и Џаферовић од тога у овом тренутку одустали и вероватније ће се ићи ка формирању институција, јер се у ЕУ сматра да је то сада важније, па ће се у току функционисања тих институција расправљати о путу према НАТО-у“, каже Шолаја.

    Међутим, то што МАП више није на столу као услов свих услова, не значи да у одређеном моменту поново неће бити употребљен као средство да се ствари врате на почетак, закључује Шолаја.

    Ипак, политички лидери три конститутивна народа у БиХ оптимисти су када се ради о формирању институција. Човић најављује да ће идуће недеље бити конституисан Дом народа ентитета Федерација БиХ, а Додик очекује да Савет министара БиХ буде конституисан у наредних месец дана. И он наглашава потребу да СДА нађе коалиционе партнере, како би власт у БиХ била стабилна. 

    Слично:

    Босна на Додиковом скенеру: Шта стварно желе Срби, шта Хрвати, а шта Бошњаци
    Босна улази у НАТО, само ако окупирају Српску (видео)
    Додик: Зашто Босна нема шансе
    Босна, НАТО и мир у региoну – има ли решења
    Да ли је Босна кренула на пут без повратка — због НАТО-а
    Босна и Херцеговина пред крупним кораком до чланства у НАТО-у
    Рогови у врећи: Може ли и оваква Босна опстати (видео)
    Босна се не смирује: Нова два сценарија Запада против Додика
    Тагови:
    Босна, МАП, конститутивни народи, излазак, Сарајево, криза, институције, пристанак, разговори, ЕУ, коалиција, састанци Милорада Додика и Драгана Човића и Драгана Човића и Бакира Изетбеговића, Наша странка, СДП БиХ, Демократска фронта, ХДЗ БиХ, СДА, СНСД, НАТО, ЕУ, Милан Ситарски, Шефик Џаферовић, Жељко Комшић, Милош Шолаја, Драган Човић, Бакир Изетбеговић, Милорад Додик, Бања Лука, Мостар, БиХ, Босна и Херцеговина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога