Слушајте Sputnik
    Агрокор

    Ко блефира, a ко подиже улог у случају „Агрокор“

    © YT/Al Jazeera Balkans
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    0 016

    У тржишној економији, као у покеру, има много блефирања, каже професор Економског факултета Љубодраг Савић, који не верује у скору продају ни „Агрокора“ ни „Меркатора“. Он зато сматра да скоро десет хиљада запослених у њиховим фирмама у Србији и даље нема разлога за бригу.

    Састанак добављача и менаџмента српског дела Меркатора, који у оквиру фирме „Меркатор С“ чине „Идеја продавнице“, „Рода маркети“ и „Меркатор хипермаркети“, могло би се рећи да је имао седативно дејство за око 8.000 запослених. Поготово после најава које су у последње време стизале из Словеније, али и од руске „Збербанке“, највећег повериоца хрватског „Агрокора“, у чијем је саставу и „Меркатор група“.

    Иако нагодба „Агрокорових поверилаца“, која је после дугог натезања једва постигнута прошлог лета, треба да буде имплементирана у марту, прво је  потпредседник „Збербанке“ Александар Ведјакин крајем јануара, током Светског економског форума у Давосу, најавио да та банка планира да прода свој удео од 39 одсто у „Агрокору“ већ у првој половини  ове године.

    То је унеколико релативизовао саветник председника управе „Збербанке“ Максим Полетајев, наводећи како није спорно да ће Руси продати свој удео, али да још треба видети када, по којој цени и ком купцу. Управо Полетајев је још у децембру прошле године изјавио за Ројтерс да „Збербанка“ разматра понуде потенцијалних купаца „Агрокора“ које су већ почеле да стижу, и то од различитих фондова из САД, Канаде и Велике Британије. Такође и да је „Збербанка“ у преговорима с разним инвеститорима који би могли да учествују у рефинансирању Агрокоровог дуга.

    Потом се почетком фебруара огласио словеначки министар привреде Здравко Почивалшек, оценивши да је прави тренутак да се крене у акцију тражења новог власника „Меркатора“. Он је демантовао спекулације да би та компанија поново могла да постане словеначко државно предузеће, али је за мариборски лист „Вечер“ потврдио да словеначка влада жели да га извуче из „загрљаја“ концерна „Агрокор“, који се показао као лош власник. Тим пре што је „Меркатор група“ консолидовала пословање. Повећала је приход за 5,4 одсто, смањила дуг за непуних 100 миона евра, најавила његово даље још значајније смањење и наставила да улаже у развој компаније.

    Да није остало тек на исказивању намере потврдило је писање љубљанског „Дневника“ да су се водећи банкари „Збербанке“ управо тих дана у Љубљани састали са Почивалшеком и руководством „Меркатора“.

    Нема сумње да би се све што се дешава са „Меркатор групом“ одразило и на „Меркатор С“, његову фирму у Србији која заузима 19 одсто српског тржишта, запошљава више од 8.000 људи и сарађује са око 700 наших добављача.

    Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић, међутим, сматра да се после свега што се дешавало, могу извести два закључка — да наши људи запослени у „Агрокорвим“ фирмама могу бити релативно сигурни да им у неком ближем временском периоду неће бити лошије него што је сада и да руска стрна размишља дугорочно и да „Агрокор“ свакако неће променити власника ове године, а вероватно ни неколико наредних.

    Он сматра да у прилог томе иде и изјава министра трговине, туризма и телекомуникација Расима Љајића да је на последњем састанку са представницима „Збербанке“ речено да ће за консолидацију „Агрокора“ требати три до пет година, иако руска банка не искључује могућност брже продаје ако се нађе добар купац.

    Савић напомиње да су „Меркатор С“, али и „Фриком“ и „Дијамант“, који су такође у саставу „Агрокора“, бољи део тог презадуженог концерна, да су прегурали најтеже време и да радници у ова три предузећа могу ипак да буду спокојни.

    „Неће се са њима дешавати ништа специјално лоше, или ће бити последњи којима ће се нешто десити у ’Агрокору‘. И ништа се код њих ни не дешава за разлику од других делова ’Агрокора‘ који имају озбиљно реструктурирање, препакивање, затварање, продају, обједињавање… Ово је ипак засебна целина“, каже саговорник Спутњика. Он, међутим, не дели нека овдашња мишљења да ће њихова судбина једнога дана бити решавана по другачијој процедури у односу на остале у „Агрокору“.

    Они су, како истиче, део једног система са веома јасним власништвом.

    „Свако ко је власник неке имовине — а дефакто они који данас управљају ’Агрокором‘ су Руси, њихове две банке које имају 47 одсто акција и са неким мањим акционарима, односно повериоцима вероватно могу да остваре апсолутну већину — власници су и предузећа која се налазе на територији Србије. Оно што је добро за наша предузећа је чињеница да они релативно добро стоје и имају позитивно пословање. То је та срећна околност јер нико се неће одрећи нечега што је најбоље у систему ’Агрокора‘“, објашњава овај економиста.

    Он, међутим, сматра да је још далеко продаја „Агрокора“, не искључујући то што „Збербанка“ каже да већ од децембра разматра неке понуде. Савић напомиње да је у тржишној привреди све могуће, али и додаје да када је кућа у лошем стању, има људи који хоће да је купе, али да је плате пет или десет пута мање него што она објективно вреди.

    „Тако да мислим да у овом тренутку не постоји ниједна озбиљна понуда коју уопште ’Збербанка‘ може да разматра, јер, далеко је од тога да се ’Агрокор‘ извукао. Дугови се смањују, али то иде врло споро, а највећи део тих дугова је смањен кроз отпис потраживања. У суштини још није разрешена она ситуација да су дугови више пута већи него што је вредност ’Агрокора‘. Све док је то тако, ’Агрокор‘ је у дебелом минусу“, упозорава професор Економског факултета.

    Зато сматра да ће тешко неко да понуди „Збербанци“ новац који ће их довести у ситуацију да извуку што су уложили, јер они и сада губе и губиће још неко време. Он подсећа да ће после имплементације нагодбе поверилаца „Агрокора“ у марту то практично бити нова фирма која ће моћи да прави добит тек пошто изађе на позитивну нулу, односно на зелену грану. А за ту консолидацију ће, подсећа Савић, по проценама саме „Збербанке“ требати три до пет година.

    На питање може ли у тој ситуацији „Меркатор група“ да изађе из система „Агрокора“, што би нас посебно могло да интересује због 8.000 наших људи запослених у „Меркатору С“, он потврдно одговара.

    „Наравно да ’Меркатор‘ увек може да изађе из система, али то има своју цену. Они не могу да се раздуже просто као што су изашли из бивше Југославије. Дакле они могу да изађу, могу да продају, јер то у тржишној привреди није неуобичајена ствар. Постоје компаније које се само тиме баве. Купују нека потраживања која су у овом тренутку ненаплатива, или где је потенцијално висок губитак. Али је то продаја по тешком дисконту, значи да смање цену“. 

    У таквим ситуацијама сви калкулишу где ће више добити, а где ће мање изгубити, па тако и Словенци ако изађу из „Агрокора“ или остану у његовом саставу. Зато  на питање да ли је сада прави тренутак за продају „Меркатора“, како то каже словеначки министар привреде, Савић одговара констатацијом: кад би ми знали када је прави тренутак да, на пример, купујемо злато, сви људи би били богати. Толико умних људи на свету, трустови мозгова, па је мало ко предвидео економску кризу 2007. године, илустровао је Савић.

    „У тржишној економији, као у покеру, има много блефирања, па свако своју стратегију пласира да види како други реагују“, указује професор Економског факултета који зато не најаве из Словеније о што скоријем изласку Меркатора из Агрокора не схвата озбиљно.

    „То је тако, једно пуштање пробних балона, тражење начина како да санирају штету. Али све је ствар стратегије. ’Збербанка‘ је у овом тренутку дебело загризла. Ако је она проценила да има смисла одобравати нова средства, да има смисла ићи на нагодбу, мислим да Словенци нису баш наивни и зато калкулишу, пуштају пробне балоне, да виде како реагују они унутра, како они споља“, сматра саговорник Спутњика.

    Савић зато мисли да се не може говорити о скорој продаји Агрокора, као и да око 10.000 наши људи запослених у српском делу тог концерна може спокојно да чека расплет ситуације за који ће требати неколико година.

    Слично:

    „Збербанка“ ће моћи да тражи „Меркатор“
    Расплет у „Агрокору“: Хоће ли „Збербанка“ преузети „Меркатор“
    „Збербанка“ — вештачка интелигенција спречава пљачку клијената
    Сорош купује Меркатор?
    Стигло до суда: Може ли „Агрокор“ да прода „Меркатор“?
    Тагови:
    повериоци, Збербанка, Меркатор, Агрокор, нагодба, консолидација, запослени, пословање, дугови, продаја, Максим Полетајев, Александар Ведјакин, Здравко Почивалшек, Љубодраг Савић, Расим Љајић, регион
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога