Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Турска САД - илустрација

    ЕКСКЛУЗИВНО Турски генерал: Како ће Турска одговорити на бруталне притиске Америке

    CC0 / Pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    2811

    Амерички притисци на Турску због одлуке Анкаре да купи С-400 и даље трају. Потпредседник САД Мајк Пенс је на Минхенској конференцији о безбедности изјавио да Вашингтон нема намеру да скрштених руку гледа како његови савезници купују оружје од потенцијалних противника, алудирајући на Турску.

    У међувремену, председик Турске Реџеп Тајип Ердоган је по повратку из Сочија још једном истакао да Анкара не планира да анулира уговоре постигнуте 2017. године којима су дефинисани услови куповине руских ракетних система С-400. „Постигли смо споразум са Русијом о куповини С-400, тако да сад не може бити говора о повлачењу. Настављамо припреме, полазећи од обећања руске стране да ће системи бити испоручени у јулу“, цитирала је агенција Анадолија председника Ердогана.

    Пензионисани турски генерал-мајор Неџат Еслен је у интервјуу за Спутњик коментарисао позицију Турске и могуће кораке САД као одговор на одлучност Анкаре поводом набавке руских комплекса.

    Према његовим речима, као одговор на решеност Турске да узме руске комплексе С-400, САД могу да покушају да ударе на њу економским мерама, и зато Анкара мора одмах да предузме превентивне кораке.

    „Турска сада пролази кроз читав низ проблема у финансијској и економској сфери. Као што је познато, САД чине бројне кораке који не одговарају нормама међународног права, и то је сада најизраженије у случају Венецуеле. За реализацију својих циљева, Американци често прибегавају методама попут изазивања финансијске кризе и смене власти, односно легитимно изабраног режима у одређеним државама. Сетимо се како је Трамп претио Турској економским санкцијама. Може ли Вашингтон заиста да учини овакав корак? Ако осети да је сатеран у ћошак, и те како може. Кључне чланице попут Немачке и Француске сматрају да би требало формирати оружане снаге за заштиту својих интереса од САД. Турској је неопходно да преброди овај тежак период са минималним губицима“, изјавио је наш саговорник.

    Према речима Еслена, Вашингтон врши притисак на Турску зато што жели да је задржи у својој сфери утицаја.

    „Америка не жели да дозволи Турској да остане ван контроле у условима формирања новог светског поретка и зато системски врши притисак на Анкару. САД доживљавају куповину руских система као стварање додатне дистанце између Турске и НАТО-а, због чега покушавају то да спрече на сваки могући начин. Међутим, Турска, као независна и суверена држава, донела је ову одлуку на основу својих националних интереса и одлучна је да реализује уговор о куповини С-400. И нема разлога да очекујемо било какве промене у њеном ставу према овом питању. Турска делује на основу властите дефиниције тога шта је претња за њену националну безбедност, и сви морају с поштовањем да се односе према овом ставу. Осим тога, нема потребе за интеграцијом система С-400 у структуру НАТО-а, јер Анкара намерава да те системе користи да обезбеди своје националне потребе, односно да обезбеди своју унутрашњу одбрану“, нагласио је Еслен.

    Наш саговорник је такође указао на подршку коју САД пружају одређеним елементима у Сирији, а који објективно представљају директну претњу за Турску: „Америка својим ’копненим снагама‘ заправо сматра терористичке елементе који су директна претња по безбедност Турске. На тај начин САД за нас и саме постају претња са сиријске територије. У таквим условима, Турска је приморана да предузима рационалне мере како би осигурала властиту безбедност. У међувремену, због бруталне политике претњи и притиска, Вашингтон полако губи подршку својих традиционалних савезника. Турска је чланица НАТО-а и САД морају да поштују одлуке које она доноси. А притисак само доприноси даљем зближавању Турске и евроазијског блока. Али изгледа да Вашингтон то не схвата“, резигниран је Еслен.

    Тагови:
    с-400, САД, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога