Слушајте Sputnik
    САД и Турска

    Америка отвара још два фронта: Чека се одговор Њу Делхија и Анкаре

    © Фото : Pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    0 233

    Добру вест да би крајем овог месеца лидери САД и Кине могли да постигну трговински споразум који би означио крај међусобног рата тарифама који је отпочео Вашингтон, а Пекинг на то узвратио, управо је сменила нова лоша вест из сличне Трампове кухиње.

    Амерички председник Доналд Трамп је обавестио Конгрес да намерава да у оквиру општег система повластица повуче оне које су у трговини са САД имале Индија и Турска. Те земље, како је објашњено, више не испуњавају услове из програма Генералног система преференцијала (ГСП) који омогућава погодности у пласирању робе на америчко тржиште. Индија и Турска су са статусом земаља у развоју имале корист од тог програма, што им је, према писању Блумберга, омогућавало бесцарински улазак око 2.000 производа на америчко тржиште.

    Трамп је потез објаснио штетном трговинском праксом по америчку привреду и ипак оставио рок од два месеца током којег би могао да одустане од своје намере уколико две државе реше проблеме који брину америчку администрацију.

    Позивајући се на податке Конгреса САД, Блумберг напомиње да је Индија у 2017. години имала највећу корист од тог програма, јер је захваљујући њему индијски бесцарински извоз у САД достигао вредност од 5,7 милијарди долара. Турска је имала извоз вредан 1,7 милијарди и била пета на листи земаља корисница тог програма.

    Међутим, индијски секретар за трговину Ануп Вадхаван је оценио да је добит од извоза под преференцијалним третманом била „релативно ограничена“ и да повлачење споразума неће имати значајнијег утицаја.

    САД су још у априлу прошле године најавиле да ће размотрити статус Индије у ГСП након што су неке америчке компаније изјавиле да су пошиљке млечних производа и медицинских уређаја у Индију погођене ванцаринским баријерама. Индија, како је навео Трамп, није уверила САД да ће обезбедити праведан и разуман приступ америчким производима на тржишту Индије.

    Индијски извоз робе у САД у прошлој години износио је 48 милијарди долара и на годишњем нивоу је порастао 13 одсто, а трговински суфицит Индије са САД достигао је 21 милијарду долара, што је проузроковало да Министарство финансија САД трећу највећу привреду Азије стави на листу такозваних валутних манипулатора. То што је Индија одустала од тарифа на увоз појединих америчких производа није било довољно да спречи намеру Трампове администрације.

    За саговорника Спутњика Милана Мишића, некадашњег дописника „Политике“ из САД и Индије, Трампова најава у односу на Индију је ипак изненађујућа.

    „Америка већ неко време стратешки узима у загрљај Индију као земљу која ће у будућности моћи да игра улогу неке врсте контратеже Кини. Индија је на путу да рецимо до 2024. године престигне Кину по броју становника и свргне са трона најмногољуднију земљу света. Други разлог који може да буде то је генерална Трампова нетрпељивост према билатералним трговинским споразумима који су наводно на штету Америке, премда многи амерички економисти доказују да штету од тих тарифа, пре свега оних уведених Кини, трпе америчка привреда и амерички потрошачи“, напомиње Мишић.

    За разлику од Индије, Трамп је обавештавајући Конгрес много мање пажње посветио Турској, која није више земља у развоју захваљујући свом економском расту, сматра Мишић.

    Међутим, он указује на необичну позицију Турске.

    „Она је номинално НАТО савезник, али се у многим важним стварима не слаже са Америком. Реч је о ангажману у Сирији, пре свега, где су Америци главни савезник у борби против ДАЕШ-а били Курди, које опет званична Турска сматра својим заклетим непријатељима. Поред тога, турски председник Реџеп Тајип Ердоган флертује са Русијом. Помиње се набавка система противракетне одбране С-400 и, наравно, ту је кључни политички неспоразум поводом проповедника Фетулаха Гулена кога Ердоган оптужује да је организатор неуспелог пуча и кога настоји да пребаци из САД у Турску, чему се Америка засад супротставља“, подсећа саговорник Спутњика.

    Шта све стоји иза одлуке Трампа и који су његови прави мотиви, више ће се знати после реакција Њу Делхија и Анкаре, оцењује Мишић.

    На питање како коментарише такав Трампов потез у предизборној години, он каже да је он у складу са његовим досадашњим потезима.

    „То је у складу са његовом реториком ’Америка на првом месту‘ и ’Хајде да Америку учинимо поново великом‘. То такође може да буде покушај да се одвуче пажња од онога што је управо започело у Конгресу, а то су две ствари“, указује саговорник Спутњика.

    Једна је да се обеснажује резолуција којом се блокира Трампово проглашење ванредног стања на граници са Мексиком, за шта је већ обезбеђена већина. То је изгласано у Представничком дому, а према најновијим вестима неколико републиканаца је спремно да омогући да се то изгласа и у Сенату. То би било први пут да Трампа напуштају важни представници његове Републиканске партије, подсећа Мишић.

    Друга ствар је отварање истраге о разним аспектима Трамповог бизниса, да ли је било корупције и да ли је кршио етичке норме, а такође и да ли је неким својим наређењима опструисао правду, закључује Мишић.

    Слично:

    Кина се жали СТО због нових америчких царина
    Русија поднела тужбу СТО због америчких царина на челик и алуминијум
    Русија предлаже Европи заштиту бизниса од америчких царина
    Америка одложила увођење царина на робу из ЕУ
    ЕУ увела додатне царине на увоз америчке робе
    Турска укинула ембарго на увоз пшенице из Русије
    Тагови:
    преференцијали, тарифе, производи, бесцарински извоз, трговински рат, повлачење, споразум, Фетулах Гулен, Доналд Трамп, Милан Мишић, Реџеп Тајип Ердоган, свет
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога