Слушајте Sputnik
    Кина ЕУ

    Европа се отвара за Кину: Шанса за Србију, прст у око Америци

    © AP Photo / Andy Wong
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    1713

    Без Кине не могу, мада јој се опиру. Иако је ЕУ недавно први пут идентификовала Кину као економског конкурента и ривала, најновија оцена шефице ЕУ дипломатије Федерике Могерини да је Пекинг свеобухватан стратешки партнер Брисела није пука дипломатска фраза.

    Чињеница да је ЕУ највећи трговински партнер Кине, а Кина други највећи глобални партнер ЕУ најбоље говори о томе да Могеринијева није била тек само уљудан домаћин кинеском шефу дипломатије Ванг Јиу са којим је у Бриселу разговарала у оквиру Стратешког дијалога ЕУ-Кина.

    „Европска унија је посвећена јачању сарадње са Кином. Кина је економски и политички водећа глобална сила, а за ЕУ је свеобухватан стратешки партнер“, поручила је Могеринијева и тиме уједно упутила отровне стрелице ка дојучерашњем неприкосновеном савезнику САД и њеном председнику Доналду Трампу.

    Ставивши Америку на прво место и економски заративши и са ЕУ и са Кином, уводећи таксе на одређене производе, Трамп је, нема сумње, кумовао овој смени на врху у корист Кине, коју је Могеринијева промовисала.

    Симптоматично је и то што су се, како је саопштено, Могеринијева и Ванг Ји током разговора фокусирали на инвестиције, сајбер-безбедност, промовисање глобалне економије и одржавање глобалног поретка заснованог на правилима и мултилатералној сарадњи. Општепознате разлике које постоје по питању ставова ЕУ и Кине о људским правима остале су у другом плану.

    И све то само две недеље пошто се високи ЕУ функционер Јоханес Хан пожалио како је Брисел потценио утицај Кине, посебно на Балкану, уз забринутост због нивоа зајмова које од Пекинга узимају балканске земље.

    „Сама ЕУ се на неки начин налази на удару Трампа, а истим аргументима којима се критикује Трамп она се жали против НР Кине. Брисел је недавно први пут идентификовао Кину као економског конкурента и као системског ривала који промовише алтернативне моделе управљања“, каже за Спутњик спољнополитички коментатор, одличан познавалац Кине Борислав Коркоделовић.

    Упркос томе, или можда баш због тога, кинески председник Си Ђинпинг ће од четвртка бити на мини турнеји којом ће повезати Рим, Париз и Монако.

    „Затим у априлу премијер Ли Кећанг долази на самит ЕУ и Кине. За Кину је ЕУ највећи трговински партнер, а за ЕУ је Кина други највећи глобални партнер, што указује на оцену да је реч о веома значајном економском самиту. Одмах потом он иде на самит 16+1 у Дубровнику. Дакле, ради се на томе да односи између ЕУ и Кине буду унапређени поготово у овим сложеним економским глобалним приликама“, сматра саговорник Спутњика.

    Он каже да се унутар ЕУ воде велике битке по питању сарадње са Кином, али да то толико не допире до јавности. То је, међутим, у последње време постало јасно после изражене спремности Италије да приступи кинеској иницијативи Појаса и пута. То ће, како каже, бити једна од главних тема током посете Сија Италији наредних дана. Италија би постала прва земља међу оснивачима ЕУ и прва чланица групе седам најмоћнијих држава Запада која је приступила тој иницијативи, подсећа Коркоделовић.

    Он, међутим, указује да изјаве појединих званичника Италије откривају да пре свега Берлин врши велики притисак на Рим да не уђе у тај подухват и да исто раде и Американци који су назвали читав пројекат бескорисним и „дужничком замком“.

    „Унутар саме коалиционе Владе Италије постоје дубоке поделе. Мислим да ће увек у Бриселу, Берлину, Паризу размишљати о томе како ће Вашингтон реаговати, а сваки од тих центара има такође своју ’дубоку државу‘“, нема дилему Коркоделовић.

    Где је у таквим околностима место Србије која још од 2009. има Споразум о стратешком партнерству са Кином, а од 2016. и онај о свеобухватном стратешком партнерству, што је резултирало са више значајних економских уговора за нашу земљу?

    Комесар за проширење ЕУ Хан био је сасвим прецизан да Кина у последње време знатно инвестира на Балкану, који је део формата 16 плус 1, који укључује 11 ЕУ земаља и пет земаља које нису чланице Уније, међу којима је и Србија. Управо у тих пет земаља током 2016. и 2017. године отишло је више од половине од 9,4 милијарди долара уложених у свих 16 земаља, објавио је „Фајненшел тајмс“.

    У ЕУ сумњају да би Кина могла да искористи своју економску снагу зарад политичке добити, али и сматрају да кинески пројекти нису нужно у складу са стандардима ЕУ о одрживости или транспарентности и да зато кинески економски утицај представља ризик за регион, нарочито када је реч о дугу, јер многе инвестиције стижу у облику позајмица.

    Саговорник Спутњика, међутим, нема ту бојазан.

    „Ми треба да користимо ову ситуацију када смо на путу за ЕУ за који се не зна колико ће дуго трајати и како ће бити завршен. Треба да наставимо да привлачимо инвеститоре из Кине јер они не доносе само капитал, него и одређене радне навике и своју технологију што све може да нам користи“, каже Коркоделовић.

    Мада напомиње да нема инсајдерске информације, он не искључује да смо под одређеним притиском и условљавањима Западне Европе у погледу сарадње са Кином.

    „Мислим да ту треба одолети. Сва та условљавања су повезана за тај наш пут ка ЕУ, а док се то не оствари и ако се оствари, треба даље интензивирати сарадњу са Пекингом. Мислим да је предстојећи самит ’Појаса и пута‘ у априлу у Пекингу још једна добра прилика за то“, оцена је саговорника Спутњика.

    Слично:

    Одговор на притисак САД: Кина повећава сарадњу са Русијом и ЕУ
    Стандард: ЕУ, Русија, Кина, САД, Турска — сви би да утичу на Балкан
    Да ли ће Русија и Кина заменити ЕУ и НАТО на Западном Балкану?
    Да ли ће се Кина и ЕУ удружити против Америке?
    Могу ли Кина и ЕУ да постану „сидра стабилности“ у новом светском поретку
    Трамп: Наши противници су ЕУ, Кина и Русија
    Заокрет: Кина и ЕУ заједно против Америке
    Тагови:
    глобални лидер, Један појас - један пут, кинеске инвестиције, трговински рат, економска сарадња, Балкан, Борислав Коркоделовић, Ванг Ји, Си Ђинпинг, Федерика Могерини, Јоханес Хан, Ли Кећанг
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога