Слушајте Sputnik
    Реџеп Тајип Ердоган

    На капијама Истанбула: Ердоган губи највећи град, хоће ли моћи да влада Турском

    © AP Photo / Thanassis Stavrakis
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Мира Канкараш Тркља
    11817

    Ердоганова победа на локалним изборима у Турској, поготово ако се испоставе вести да је изгубио и Истанбул, Пирова је. Победа са горким укусом пораза.

    Локални избори у Турској су, практично, били прва провера владавине турског председника Реџепа Тајипа Ердогана откако је пре две године, после неуспелог државног удара, уведен председнички систем у тој земљи.

    Да су и грађани то тако схватили, јасно је и из чињенице да их је на изборе изашло око 80 одсто. Према непотпуним резултатима, на основу 55 одсто пребројаних гласачких листића, са 51 одсто освојених гласова води Народни савез, коалиција коју предводи Ердоганова Партија правде и развоја (АКП), док је опозициони Национални савез на челу са Републиканском партијом освојио 37 одсто гласова.

    Председник Турске је, међутим, већ је извесно, изгубио у престоници Анкари, у којој живи више од 10 милиона становника, од укупно 57 милиона житеља Турске с правом гласа.

    У којој мери је резултат у Анкари важан Ердогану показује и то што је његова АКП већ данас саопштила да очекује промену исхода локалних избора у престоници у своју корист, јер ће уложити жалбе на кршење изборне процедуре. Генерални секретар те партије Фатих Сахин казао да ће се странка жалити на изборне резултате у сваком од административних делова престонице и оценио да ће резултат жалби бити „значајан напредак“.

    Владајућа странка је од њеног оснивања 2001. године први пут изгубила локалне изборе у Анкари, а по свему судећи неће задржати ни власт у највећем турском граду, Истанбулу. 

    Према последњим информацијама, тесну победу је однео опозиционар Екрем Имамоглу из Републиканске народне странке са 48,79 одсто гласова, док је Ердоганов кандидат Бинали Јилдирим (АКП) освојио 48,51 одсто. За Имамоглуа је гласало 4.169.987 становника Истанбула, док је је Јилдириму глас дало 4.146.042 људи.

    Подсећамо, Ердоган је поручио да ће „онај ко победи у Истанбулу владати Турском“.

    https://ssl.gstatic.com/ui/v1/icons/mail/images/cleardot.gifКоментаришући ове резултате, спољнополитички коментатор Бошко Јакшић каже да би могло да се каже да је Ердоган доживео најтежи пораз откако је пре 16 година дошао на власт. Изгубио је Анкару, а на путу је да изгуби Истанбул, где је рођен и где је почео своју политичку каријеру као градоначелник.

    „Турска политика на неки начин улази у једну нову еру током које ће ова два изразита политичка блока странака, који су се формирали и изашли на ове изборе, функционисати паралелно са снажним председничким системом који је Ердоган представио после референдума 2017. Избори су били битка између кампање опстанка Турске, како је то представљао Ердоган и његова владајућа Партија правде и развоја и економских питања на којима је инсистирала опозиција коју традиционално предводи Народна републиканска странка, наследница Ататуркове странке“, мишљења је Јакшић.

    Према његовој оцени, опозициона партија и њен лидер Кемал Киличдароглу определили су се за кандидате који могу да привуку и конзервативне сегменте друштва које је досад владајућа странка контролисала, и очигледно је та тактика успела.

    „Ако се вратимо на висок одзив бирача, који је изнад 80 одсто, онда ови локални избори могу да буду пресек аутентичног расположења турских бирача, односно њиховог растућег незадовољства. Могло би да се каже да је то много мање због аутократске Ердоганове власти, а много више због стања у економији, које је на граници рецесије. Незапосленост је у сталном расту, инфлација преко 20 процената“, указује Јакшић.

    За некадашњег дописника Танјуга из Турске Војислава Лалића лако се може испоставити да је резултат који је Ердоган остварио на локалним изборима у ствари Пирова победа. Поготово ако би, како се најављује, после Анкаре, Измира и још неких великих места, изборе изгубио и у Истанбулу.

    „Ако би то био пораз и у Истанбулу, онда би то био велики пораз владајуће партије која не зна шта је пораз од 2001. године, када ју је Ердоган основао, а 2002. са њом први пут победио на парламентарним изборима“, каже Лалић.

    Као и Јакшић, и он сматра да је Ердоган кажњен за промашаје у економској политици.

    „Он је, после великог успеха и великог развоја турске привреде, довео земљу до рецесије. Покушао је да кривицу пребаци на западне земље, пре свега на Америку, да је Турску, једну од 15 водећих економија, на тај начин хтела да потисне на споредни колосек. Грађани који очигледно осећају економске проблеме у свом џепу овога пута то нису прихватили здраво за готово. Они су га казнили, чак и они који су раније гласали за Ердогана“, објаснио је саговорник Спутњика.

    На питање да ли ће се овакав Ердоганов резултат одразити на међународну опозицију Турске, Лалић каже да то неће много утицати на Ердоганову спољну политику, јер она је доста разуђена.

    „Он има врло деликатне односе са Америком, поготово када је реч о Сирији, да не помињем куповину руског противракетног система С400, али он је ту досад играо вешту игру и има врло блиске односе са Путином, развијене односе са Ираном, и он решава проблеме који су актуелни на Блиском истоку“, истиче некадашњи дописник из Анкаре.

    Лалић, међутим, не сумња да ће доћи до неких промена у унутрашњој политици, иако Ердоган овај резултат није признао као пораз на изборима.

    „Он је најавио да ће после ових избора прво преиспитати где су направљене грешке у појединим местима, а друго, најавио је да ће направити извесне промене у економској политици земље, јер ако Ердоган претрпи пораз, као што изгледа да хоће, то ће бити пре свега због економских проблема. Турска привреда која је годинама била у великом успону, последњих година због погрешних потеза, како се сматра, управо Ердогана, суочила се са великим проблемима“, каже Лалић, илуструјући то бројкама.

    Турска има инфлацију од 20 одсто, незапосленост је достигла 11 процената. Прошле године турска лира је претрпела бродолом и рекордан пад вредности у односу на долар, што се неповољно одразило на животни стандард грађана.

    „Људи су осетили последице те политике и једноставно гласали против Ердогана, чак и они који су раније подржавали његову партију“, истиче стручњак за Турску.

    Лалић, међутим, сматра да је највећи губитник на локалним изборима прокурдска Народна демократска партија. Она се нашла на жестоком удару Ердогана и владе под оптужбом да сарађују са курдским терористима и турски председник је све време позивао да не гласају за терористе. То је, каже, изгледа имало одјека и она је, иако трећа партија у турском парламенту, сада спала на 4,2 одсто гласова.

    Јакшић је пак указао на још један изненађујући сегмент ових избора, а тиче се гласања Курда.

    „Ердоган је после председничких избора у јуну прошле године захваљивао Курдима и њиховој главној странци за подршку коју су му исказали, али овога пута је јасно да се већина гласова Курда прелила опозиционој Републиканској партији и да је то, такође, допринело овом Ердогановом резултату“, каже саговорник Спутњика.

    Слично:

    Ердоган поновио: Аја Софију зваћемо џамијом
    Ердоган: Не одустајемо од куповине руских С-400
    Ердоган ускоро код Путина
    Меркелова Ердогану: Снага турске економије важна је за Немачку
    Тагови:
    АКП, изборни процес, Пирова победа, резултат, председнички систем, жалба, локални избори, опозиција, Војислав Лалић, Бошко Јакшић, Реџеп Тајип Ердоган, Турска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога