Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Амерички војници у саставу НАТО

    НАТО би једним ударцем усисао Босну и укинуо Српску. Мислите ли да је то невероватно?

    CC BY 2.0 / DVIDSHUB
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Душан Пророковић
    88152

    Процес грубог гажења свих договорених правила и принципа започет на Косову 2008. године, затим настављен у Црној Гори и Северној Македонији није готов. Он се наставља. Да није тако, не би било ни америчких војника у српским средњим школама. На реду је Босна и Херцеговина.

    Пантљичара, сексуално преносиве болести и НАТО. Некада се у нашим школама остајало после наставе, да би на додатним часовима ученици слушали о здравственој заштити. 

    Осмољетке су походиле хигијеничарке, са причама какве све опасности вребају од прљавих руку, средње школе лекарке са предавањима о сексуалном васпитању.

    Данас уместо тога добисмо војнике Националне гарде Охаја, који су у чувеној Врањској гимназији имали пригодна излагања. Скуп је завршен инцидентом, а и како би могло другачије. Током агресије пре двадесет година НАТО бомбе су у Врању убиле шездесет три цивила.

    Међутим, не треба ни сумњати да ће се овакве сеансе наставити. Можда НАТО војници крену и у кампању од врата до врата. Ништа није искључено.

    Доналд Трамп је прошле недеље затражио од Конгреса петсто милиона долара за подршку у борби против руског малигног утицаја. Средства су намењена пре свега Источној Европи и Централној Азији. Биће ту новца и за организовање посета средњим школама, спотове и билборде, али и бројне друге медијске активности. 

    Саме по себи, овакве акције на први поглед делују безазлено и смешно. Ипак, нису ни амерички конгресмени наивни па да одобравају пола милијарде долара за безазлене и смешне ствари. НАТО кампања није оријентисана ка пуком убеђивању грађана у сврсисходност постојања овог војног савеза, већ усмерена ка подршци политичким акцијама које се планирају. 

    Неопходно је ширити се на нове чланице, ставити под НАТО кишобран све европске државе и тако створити нови геополитички амбијент за следећу фазу сукобљавања са Русијом. У образложењу захтева, Доналд Трамп то отворено наводи. 

    Опасност за балканске државе налази се у чињеници да америчке аспирације за ширењем НАТО-а није могуће опослити на регуларан начин.

    У Црној Гори је већина популације била против приступања овом војном савезу. У Македонији је испод 34 одсто уписаних бирача гласало за референдумско питање. Питање је гласило: Да ли сте за чланство у Европској унији и НАТО-у, уз прихватање споразума о имену између Македоније и Грчке. Правно–формално, бојкотом референдума грађани данас већ Северне Македоније нису одбили само ново име већ и чланство у Европској унији и НАТО-у. Али, то никога у НАТО-у није претерано узбудило.

    У Црној Гори референдум није ни организован, у Северној Македонији се преко недовољне референдумске подршке једноставно прешло.

    НАТО не интересује воља народа, нити уставне и законске процедуре у балканским државама. НАТО гази све пред собом, стварајући нову реалност.

    Наведених пола милијарде долара које се упумпавају послужиће да се та нова реалност накнадно објасни. Остале су још Србија и Босна и Херцеговина. Падом Београда фактички би се завршио и посао у Босни и Херцеговини. Бошњаци и Хрвати су за НАТО, само се Срби и Српска томе противе. 

    Испоставља се, поготово после свих нових проблематизација на релацији између Београда и Приштине да је то дужи и неизвеснији пут. Отуда и претпоставка да је следећа на нишану Босна и Херцеговина. Онда би Србија била у потпуности окружена НАТО чланицама.

    Делује ли реално да Срби и Српска прихвате чланство у НАТО-у? 

    Одговор је једнозначан, не треба га ни помињати. Али, зато постоје примери из Црне Горе и Северне Македоније који могу послужити за осмишљавање нове стратегије.

    Делује реално да би се НАТО могао упустити у нову авантуру кршења уставних и законских норми и стварања новог фактичког стања.

    Како? 

    Милораду Додику истиче мандат председавајућег Председништва у јулу. До новембра 2020. године, он на тој позицији више неће бити. Шта ако до тада Жељко Комшић или Бакир Изетбеговић, као формални шеф државе, упуте захтев Јенсу Столтенбергу за учлањење у НАТО? Потом организују референдум на ком би око шездесет одсто уписаних бирача подржало овај корак.

    Стара намера Запада је да укине Републику Српску. Овако то суштински чине, плус усисавају Босну и Херцеговину у НАТО. 

    Кршење Дејтонског споразума и остале последице у оваквом развоју ситуације њих не би претерано интересовали. Позвали би се на легитимитет који проистиче из референдумског изјашњавања већине. Ако буде неопходно, територије насељене Србима војском би подјармили. А са буџетом од оних пола милијарде долара убеђивали би и себе и нас да другачије и не може бити. 

    Мислите да је невероватно? Дај Боже да је тако.

    Процес грубог гажења свих договорених правила и принципа започет на Косову 2008. године, затим настављен у Црној Гори и Северној Македонији није готов. Он се наставља. Да није тако, не би било ни америчких војника у српским средњим школама. 

    Шта је следеће? То је тешко претпоставити. Босна и Херцеговина је на реду. Нешто морају смислити. Овакво стање, НАТО неће трпети.

    Тагови:
    нато, БиХ, Република Српска
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога